Da li znate kako možete da zaštitite svoj patent u Srbiji?

I ove godine 26. aprila biće obeležen Svetski dan intelektualne svojine. Tog dana je 1970. godine stupila na snagu Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektualnu svojinu. Već dve decenije ovaj dan se obeležava širom sveta kako bi se podsetili uloge koju prava intelektualne svojine imaju u podsticanju inovacija i kreativnosti.

Ove godine u fokusu su mala i srednja preduzeća i njihov doprinos u ekonomskom oporavku nakon krize izazvane pandemijom Covid-19.

“Konkretno, kako mala i srednja preduzeća mogu da koriste svoju intelektualnu svojinu za izgradnju jačih, konkurentnijih i stabilnijih preduzeća. Mala i srednja preduzeća čine oko 90 odsto svih privrednih subjekata u svetu, zapošljavaju oko 50 procenata globalne radne snage i generišu do 40 odsto nacionalnog dohotka u mnogim ekonomijama u razvoju. Inovativna preduzeća stvaraju nova radna mesta, a neka od njih postaju vrlo brzo i lideri u svojim oblastima poslovanja”, kaže za Biznis.rs Aleksandra Mihailović iz Zavoda za intelektualnu svojinu.

Često je mnogima nejasno šta konkretno znači patent i na koji način se štite prava nosilaca patenta.

Patent je pravo kojim se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike u periodu od 20 godina. Patentom se može zaštititi svaka inovacija koja rešava određen tehnički problem i predstavlja proizvod ili postupak.

“Patent svom nosiocu omogućava isključivo pravo korišćenja zaštićenog pronalaska na teritoriji zemlje koja ga je priznala. To znači da patent koji je priznat od strane Zavoda za intelektualnu svojinu ima dejstvo samo na teritoriji Republike Srbije. Ukoliko patent nije registrovan ili nije u važnosti u određenoj zemlji, svako lice ga može slobodno koristiti na toj teritoriji. Kada je reč o međunarodnoj zaštiti, odluka u kojim zemljama treba zaštititi pronalazak donosi se uzimajući u obzir troškove zaštite, poslovne aktivnosti na tim teritorijama i definisane poslovne ciljeve”, objašnjava Mihailović.

Danas postoji nekoliko različitih sistema putem kojih se može ostvariti međunarodna zaštita patenta: nacionalni sistem, sistem podnošenja međunarodne prijave – PCT sistem i sistem evropske prijave. Važno je napomenuti da se podnosilac prijave može koristiti nekim od sistema za zaštitu pronalaska u inostranstvu u roku od 12 meseci od datuma podnošenja prijave u Republici Srbiji.

Nosilac patenta ima monopolsko pravo da na tržištu koristi svoj pronalazak. Pored toga, on ima pravo da spreči druge da koriste taj pronalazak u komercijalne svrhe kao što su proizvodnja, nuđenje, stavljanje u promet, uvoz, skladištenje i druge aktivnosti.

“Patent se može preneti na drugo lice putem ugovora o prenosu prava ili se može ustupiti na korišćenje ugovorom o licenci. Licenca može da bude isključiva i neisključiva. Pored toga patent može biti i predmet obezbeđenja potraživanja zaključivanjem ugovora o zalozi. Zaloga se konstituiše upisom u Registar patenata koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu”, naglašava Mihailović.

Zaštita prava nosilaca patenta

Nosilac patenta treba da se stara o svom pravu tako što će pratiti konkurenciju i vršiti monitoring tržišta kako bi na vreme saznao da li neko eventualno povređuje njegov patent. Patent svom nosiocu omogućava povraćaj sredstava koje je uložio u istraživanje i razvoj novih tehnologija, kao i naknadu za stvaralački rad. Ako drugo lice neovlašćeno koristi pronalazak koji je zaštićen patentom, nosilac patenta ne ostvaruje dobit koja mu pripada na osnovu patenta.

Naša sagovornica navodi da u Republici Srbiji sud odlučuje o povredi patenta. Ako nosilac patenta ima saznanja da neko lice povređuje njegovo pravo podnosi tužbu sudu i pokreće parnični postupak radi utvrđivanja povrede patenta.

Pored utvrđivanja povrede prava nosilac patenta može tužbom istaći zahtev za naknadu štete zbog povrede prava i objavljivanje presude o trošku tuženog, kao i druge zahteve propisane Zakonom o patentima.

“Pored građanskopravne zaštite, zaštita patenta ostvaruje se i u krivičnom postupku. Odredbama člana 201. Krivičnog zakonika propisano je krivično delo povreda pronalazačkog prava. Krivični postupak se pokreće po službenoj dužnosti, a zaprećene zatvorske kazne kreću se i do osam godina. Zakonom su propisane i mere obaveznog oduzimanja predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela, kao i uređaja i sredstava koji služe za izvršenje krivičnog dela”, objašnjava Aleksandra Mihailović.

Nosilac patentnog prava u obavezi je da plaća i određene troškove koje mu to pravo donosi.

“U toku postupka za priznanje patenta i nakon što se patent registruje potrebno je plaćati godišnje takse za održavanje prava da bi patent bio u važnosti. Takse za održavanje prava plaćaju se za treću i svaku narednu godinu, računajući od datuma podnošenja prijave”, navodi Mihailović.

Održavanje patenta u važnosti opravdano je samo ukoliko taj patent donosi korist svom titularu. Ovo se može postići ukoliko nosilac patenta npr. samostalno koristi zaštićeni pronalazak u proizvodnji, ostvaruje dobit od prodaje zaštićenog pronalaska koji je za njega proizveo neko drugi na osnovu ugovora o saradnji, ako proda ili licencira patentna prava.