Domaći privrednici preopterećeni nametima, bore se da očuvaju likvidnost

Na naplatu dospeva prva rata odloženog plaćanja dugovanog poreza i doprinosa pravnih lica, preduzetnika i poljoprivrednika.

Sva privredna društva, preduzetnici i preduzetnici poljoprivrednici koji su se prošlog leta opredelili za petomesečno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, dobili su od Poreske uprave obaveštenje da otplata počinje 10. februara, uz podelu duga na 24 rate.

Preduzetnici čije je poslovanje dovedeno u pitanje, strahuju da će predstojeće izmirivanje dugova, negativno uticati na njihovu likvidnost.

Ako se život, pa i poslovni, nije vratio u normalu, kako su preduzeća već iscrpljena izuzetno teškom 2020. godinom, onda je sasvim logično da je svaki trošak veliki i da ugrožava već i onako slabu likvidnost preduzeća.

„U tom smislu, nažalost, možemo očekivati da jedan broj preduzeća, a najviše malih i srednjih preduzeća, može imati problema sa plaćanjem odloženih poreza i doprinosa. To i jeste razlog što mi iz Unije poslodavaca već neko vreme insistiramo na nastavku mera podrške koju je država pružala tokom prošle godine. Razumemo da izvori novca nisu neiscrpni, ali neka vrsta podrške zaista je potrebna i mi smo uvereni da će država Srbija, kao i do sada, imati razumevanja za tu situaciju“, kaže ze Biznis.rs, direktor Unije poslodavaca Srbije, Srđan Drobnjaković.

Iz Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije kažu da je jedan od njihovih zahteva Vladi bio da se dugovanja otpišu kako bi se deo preduzetnika vratio u normalne tokove rada nakon krize, ali rate su ipak dospele na naplatu.

„Domaći privrednici i preduzetnici preopterećeni su nametima, zbog čega male zarade trpe prevelika opterećenja porezima i doprinosima od čak 60 odsto, zbog čega imamo najskuplje gorivo u regionu, a na računima za struju imamo najmanje struje sa uračunatim porezom na porez (pdv na akcizu)“, navodi Milena Amon predstavnik Udruženja PPS.

Gorući problem srpskih privrednika je to što neke delatnosti koje su merama ograničenja onemogućene da rade, nisu dobile adekvatnu pomoć.

Amon objašnjava da je najveći problem preduzetnika neuređen sistem koji preopterećuje domaće privrednike, koji nisu dobili kompenzaciju od strane države koja bi im pomogla da ostanu likvidni, sačuvaju radna mesta  i nastave sa radom kad prođe kriza sa pandemijom.

Sa Udruženjem Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije slažu se i iz Unije poslodavaca, u tome da je privreda previše opterećena i da se oni koji stvaraju dohodak nalaze u težoj situaciji od onih koji se finansiraju iz budžetskih i drugih sličnih izvora.

Unija poslodavaca od ranije predlaže, na primer, da se porez na promet naplaćuje prema realizovanoj, a ne prema izdatoj fakturi.

„Ovako kako je do sada bilo mi imamo apsurdnu situaciju: da preduzeće nekada čeka da naplati uslugu ili robu prodatu ustanovi koja je u javnom vlasništvu, a ne samo da nije naplatilo svoj rad već i plaćanjem PDV finansira tu istu javnu potrošnju. Sem toga, veoma je nerazuman broj i namena parafiskalnih nameta, kojih ima čak više od 500. Mi tražimo reviziju brojnih dažbina koje naplaćuju lokalne samouprave, a kod kojih je potpuno nejasno kakva ja namena prikupljenih sredstava i kakvu korist preduzeća imaju od njih“, kaže Drobnjaković iz UPS.

Da je situacija u privredi teška, pokazuju i podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Prema podacima iz tabele, u januaru 2021. blokirano je 1.000 subjekata više u odnosu na decembar 2020. godine.

Bojazan svih naših sagovornika je da ako ne bude odgovarajuće i ciljane pomoći za privredu u narednom periodu može doći do većeg talasa otpuštanja, kao i zatvaranje privatnih firmi.

„Da li će biti većeg otupuštanja tokom prvog kvartala 2021. najviše zavisi upravo od toga da li će biti donete nove mere podrške za privredu. Ukoliko preduzeća budu prepuštena sama sebi, nažalost, ta mogućnost uopšte nije isključena. Mi i dalje imamo privredne grane koje su gotovo zamrle, mislim najpre na putovanja, turističke agencije, hotelijerstvo. Svi mali biznisu su u velikom procentu iscrpljeni nelikvidnošću. Ako ove firme prepustimo samim sebi moguć je značajniji gubitak radnih mesta, a to je situacija koju sigurno niko ne želi“, naglašava Srđan Drobnjaković.