FRILENSERI SE NADAJU ADEKVATNOM REŠENJU OPOREZIVANJA Mnogi zarađuju 80.000 dinara mesečno, ali državi duguju i do 270.000 dinara

Prema poslednjim pokazateljima Oxford Internet Labour Indeksa, frilenserski rad na digitalnim platformama je globalno, tokom pandemije, doživeo stagnaciju kao i mnoge druge profesije.

I pored globalnih problema frilenseri u Srbiji našli su se u nezavidnom položaju zbog zahteva Poreske uprave da frilenseri i jutjuberi moraju da plate porez. Poreska uprava je samo objavila da je indentifikovala one koji to ne čine. Svi koji su se našli na meti Poreske uprave pozvani su da popune obrazac za samooporezivanje, kako bi izbegli kazne koje mogu biti i krivične.

Prema uvidima Centra za istraživanje javnih politika, prošle godine u ovo vreme Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dobilo je zadatak da pronađe rešenje – koje bi omogućilo frilenserima da regulišu svoj položaj i izađu iz sive ekonomije.

Ovo se naročito odnosilo na one koji zbog malih prihoda nisu u stanju da izdrže poreski teret kao preduzetnici paušalci. Ministarstvo finansija trebalo je da pruži pomoć u predlaganju poreskih stopa koje bi obezbedile poreski tretman frilensera koji bi bio pravičan u odnosu na druge poreske obveznike. Kako su do sada frilenseri i jutjuberi plaćali poreze i doprinose za Biznis.rs govorio je Dušan Srbljak, poznatiji kao Dule AXE, što možete pročitati OVDE.

Frilenseri u Srbiji prosečno zarađuju 80.000 dinara

Prema podacima do kojih je istraživanjima došao Centar, frilenseri u Srbiji u proseku zarađuju oko 80.000 bruto mesečno, što ne znači da su ove zarade redovne i unapred zagarantovane.

Poreska uprava svakako može da odluči da naplati kazne, ali ovakva akcija mogla bi da dovede do urušavanja frilenserske zajednice. U zavisnosti od visine utvrđene poreske obaveze, protiv frilensera obuhvaćenih ovom akcijom biće podneta prekršajna ili krivična prijava.

Prema tome fizičko lice koje ostvaruje prihode iz inostranstva, a za to ne podnese Poreskoj upravi poresku prijavu, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, biće kažnjeno novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Za prosečnu platu frilenser u Srbiji mogao bi da plati porez od 270.000 dinara godišnje

Prema zakonu ukoliko fizičko lice ne izvrši uplatu poreza utvrđenog u poreskoj prijavi, kažnjava se novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara. Prema procenama Centra, čak i da je najmanji dug za porez u pitanju, po najpovoljnijoj neoporezivoj osnovici od 50 odsto, frilenseri u Sbiji duguju ozbiljan iznos.

„U slučaju da su, na primer, u jednoj godini u proseku prihodovali 80.000 dinara bruto mesečno, bili bi dužni da za poreze i doprinose uplate, u najboljem slučaju, oko 270.000 dinara godišnje, odnosno 2.300 evra“, pokazala je računica Centra.

Zabrinuti zbog duga i potencijalnih posledica (pošto većina nema mogućnosti da taj dug isplati), frilenseri su se organizovali i ovih dana registruju udruženje Inicijativa radnika na internetu sa nadom da će moći da uspostave dijalog sa Ministarstvom rada, Ministarstvom finansija i Poreskom upravom.

Predlozi rešenja problema oporezivanja frilensera u Srbiji

Mnogi eksperti uključujući i Centar smatraju da se rešenje problema oporezivanja frilensera ogleda u nekoliko stvari. Pre svega treba definisati veću neoporezivu osnovicu od sadašnje koja bi frilensere koji ostvaruju relativno male prihode (nešto iznad minimalne zarade) oslobodila plaćanja poreza.

Oni koji imaju veće prihode bi bili srazmerno oporezovani tako da, u trenutku kada ostvaruju relativno stabilne prihode mogu bez većih problema da zamene status fizičkog lica, statusom paušalca.

Druga mogućnost je priznavanje većih normiranih troškova, na primer 50 odsto od ostvarenih prihoda, čime bi se poresko opterećenje frilensera svelo na nivo poreskog opterećenja bliže onom koji plaćaju drugi obveznici.

„Pri traženju odgovarajućeg rešenja treba imati u vidu da je poslodavac ovih poreskih obveznika u inostranstvu i ne uplaćuje svoj deo poreza i doprinosa radniku kao što je to slučaj kod poreskih obveznika po ugovoru o delu ili ugovoru o autorskom radu čiji je poslodavac u zemlji. U drugim zemljama u takvim slučajevima neke države preuzele su trošak poslodavca“, navodi Centar za istraživanje javnih politika.