Frilenseri u regionu u istom sosu kao i srpske kolege

Priča u vezi sa Frilenserima u Srbiji i načinom njihovog oporezivanja i dalje traje. Nakon prvog sastanka koji je održan 18. decembra, predstavnici radnika na internetu, Ministarstva finansija, i Poreske uprave, izneli su svoje argumente i predloge za rešenje problema. Sve strane koje su uključene u  ovaj problem očekuju da će se doći do zajedničkog rešenja.

Frilenseri u regionu imaju slične probleme kao i njihove kolege u Srbiji.

„Ukoliko prihode ostvaruju radom za inostranstvo, u obavezi su da plate 10 odsto poreza na dohodak, u roku od jednog dana od primanja uplate i prijave, i  u roku od pet dana poreskoj upravi“, kaže za Biznis.rs, Elena Babić-Đaković osnivačica i predsednica Udruženja Freelence u BiH.

Uz to frilenseri u BiH su u obavezi da uplate i četiri odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje po Zakonu o doprinosima, ali kroz tu uplatu ne ostvaruju pristup zdravstvenom osiguranju, što je sporno i diskriminiše radnike na internetu u odnosu na druge poreske obveznike.

„Nemaju pravo na lični odbitak što je takođe diskriminacija u odnosu na ostale. Ukoliko sarađuju sa lokalnim klijentima poreske obaveze i doprinose uplaćuje naručitelj posla po ugovoru o delu“, navodi Babić-Đaković.

Status frilensera u BiH još uvek nije definisan ni jednim zakonom.  Naša sagovornica objašnjava da pojam samozaposlenih, pa ni frilensera ne postoji u Zakonima o radu.

„Postoje samo obaveze plaćanja poreza i doprinosa od kojih nemamo zdravstveno. Nemamo pristup pravima ni uslugama koja treba da proizilaze iz ispunjavanja tih obaveza“, kaže Babić-Đaković.

Jedan od razloga postojanja Udruženja Freelance u BiH je rešavanje radno-pravnog statusa kroz Zakone o radu i regulisanja pratećih zakona ( zakon o porezu na dohodak, zakon o doprinosima i zakon o zdravstvenom osiguranju).

„Želimo da novi Zakoni budu u skladu sa našim načinom rada u 21. veku i pravedni za frilensere, a uslovi rada fer i podsticajni“, objašnjava osnivačica i predsednica Udruženja Freelence u BiH.

Okolnosti u kojima posluju radnici na internetu u Hrvatskoj su zakonski uređeniji.

„U Hrvatskoj, frilenseri mogu da otvore preduzetnički biznis ili da postanu paušalci ili da se upišu imenom i prezimenom u registar poresnih obveznika. Kako god da krenu, porezi i doprinosi se regulišu ili prema Zakonu o porezu na dohodak ili prema Zakonu o porezu na dobit. Za svaku kategoriju definisane su i kategorije doprinosa koje propisuje sama država. Dakle, frilenseri moraju da plaćaju i poreze i doprinose“ kažu za Biznis.rs iz udruženja „Glas Poduzetnika“.