Kada bi gradili solarne panele brzinom kojom sečemo šume, posao bi bio gotov za tri godine

Osim što se o Zakonu o obnovljivim izvorima energije upravo raspravlja u Parlamentu Srbije, još uvek nema preciznijih podataka kada ćemo tačno i na koji način moći da koristimo struju od solarnih panela, a u slučaju da imamo viška i da je prodajemo.

„Država nije bila previše aktivna u razvijanju dobijanja električne energije putem solarnih panela, verovatno zato što do skoro nismo imali zakon koji pokriva tu oblast. Do sada su uglavnom pravna lica radila sisteme za uštedu električne energije i baterijske sisteme za domaćinstva. Novi zakon otvara više prostora za domaćinstva prvenstveno s obzirom na to da ćemo imati koncept proizvođač-potrošač. Isto tako, s obzirom na to da ćemo imati feed in tarifu i premije, što znači da će dosta ljudi i firmi biti u mogućnosti da uloži svoja sredstva u solarne elektrane i na taj način u suštini ostvari dobar povrat na investiciju“, objašnjava za Biznis.rs Branko Živković iz firme Sunčica, koja se bavi solarnim panelima.

Živković dodaje da, pošto već imamo instalirano dosta hidro i vetro elektrana u Srbiji, solarne elektrane će biti samo jedan deo ukupno proizvede električne energije iz OIE.

„Teško da ćemo u skorije vreme moći da kažemo da imamo 100 odsto obnovljivu energiju, kao što je to slučaj sa Tokelau, grupom ostrva u Tihom okeanu, koja se stopostotno snabdevaju solarnom energijom. Neki cilj treba da nam bude da 50 procenata sve proizvedene električne energije bude iz obnovljivih izvora energije. Ovo je više pitanje politike, odnosno sistemsko pitanje. Pre svega, postojeće termoelektrane moraju da se polako stave u proces gašenja kao najveći zagađivači“, naglašava naš sagovornik.

Ostrva koja koriste samo solarnu energiju

Tokelau, grupa ostrva u Tihom okeanu, u potpunosti se snabdeva solarnom energijom. Ovaj arhipelag, koji se sastoji od ostrva Atafu, Nukononu i Fakaofo, deo je teritorije Novog Zelanda. Ranije je koristio naftne agregate, što se loše odražavalo i na životnu sredinu i na budžet Tokelaua, a onda je došlo do prelomnog trenutka u istoriji energetskog snabdevanja Tokelaua – ovi agregati su odbačeni i započeta je upotreba 4.032 fotonaponska panela i 1.344 baterije teške po 250 kilograma.

Reč je o zajedničkoj inicijativi Vlade Tokelaua, inače ustavne monarhije, i Novog Zelanda, koja je za Projekat obnovljivih izvora energije 2015. godine uložila oko 5,7 miliona američkih dolara. Zahvaljujući tome, stanovnici ovog arhipelaga prva su nacija koja se u potpunosti oslanja na solarnu energiju, a projekat je realizovan u rekordnom roku.

Koliko bi nam solarnih panela trebalo da „pokrenemo“ planetu?

Ukoliko bi se na svetskom nivou gradile fotonaponske elektrane, takozvane solarne farme, brzinom kojom se uništavaju šume, moglo bi da se obezbedi dovoljno solarne energije da se pokrije ceo svet za samo tri godine, smatraju stručnjaci.

Eksperti organizacije Land Art Generator Initiative (LAGI) izračunali su, uzevši u obzir podatke američkog Ministarstva energetike i predviđanja o potrošnji električne energije od 2015. do 2030. godine, koliko bi Zemlji solarnih panela bilo potrebno da se zadovolje potrebe svih njenih stanovnika tokom 15 godina. Utvrđeno je da bi nam trebalo oko 496.805 kvadratnih kilometara panela, što je jednako teritoriji koju gotovo da zauzima, recimo, Španija, prenosi National Geographic.

Istraživači ističu da će svet do 2030. godine povećati potrošnju energije u svim oblicima za čak 44 odsto u odnosu na 2008. godinu. Kako oni ističu, Ujedinjene nacije objavile su podatak da se godišnje uništi 170.000 kvadratih kilometara šume. Ukoliko bi se tom brzinom gradile ‘solarne farme’, sav posao bio bi završen za tri godine.

„Površina koja je potrebna da bi se ceo svet napajao putem solarnih panela prikazana je na slici 1. Naime, da bi se uspešno uskladištila energija u baterijama, potrebno je 330 TWh (330.000 GWh). Tesla Gigafactory proizvodi na godišnjem nivou 50 GWh kapaciteta baterija, što znači da bi bilo potrebno oko 400 fabrika i 15 godina proizvodnje, što i nije tako neostvarivo“, zaključuje Živković.