Kada se preduzetniku izriče kazna zabrane obavljanja delatnosti?

Jedna od izmena koju predviđa nova verzija Zakona o privrednim društvima je da usled privremene zabrane obavljanja delatnosti preduzetnik može da nastavi da obavlja drugu privrednu aktivnost.

Prema novom predlogu, preduzetnik bi imao mogućnost da registruje promenu delatnosti, kako bi kroz aktivni status obavljao drugu delatnost u cilju daljeg ostvarivanja prihoda i time obezbedio egzistenciju za sebe i svoju porodicu – navodi se u obrazloženju predloga zakona.

Trenutno važeća regulativa, kada je reč o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti, pretpostavlja da je u objektu privrednika prilikom poreske kontrole uočena neka od nepravilnosti za koje se izriče kazna privremene zabrane rada.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže da se vrsta kazne kao što je privremena zabrana obavljanja delatnosti uspostavlja u slučajevima poreskih prekršaja koje uglavnom utvrđuje poreska inspekcija.

“Ali to ne podrazumeva potpunu već privremenu zabranu obavljanja delatnosti. To je jedna vrsta kazne koju treba razlikovati od potpune zabrane obavljanja delatnosti koja se izriče samo u teškim i retkim slučajevima. To znači da ako je uočeno da u određenom objektu postoje nepravilnosti kao što je da, na primer, ne izdajete fiskalne račune, ali ako u nekom drugom gradu ili na nekoj drugoj lokaciji imate objekat koji se bavi istom delatnošću u kom je stanje redovno, tu ćete nastaviti sa radom”, objašnjava Rajić.

On dodaje da za to mesto gde je uočena nepravilnost može biti izrečena privremena zabrana obavljanja delatnosti u vidu kazne do godinu dana ako se utvrdi da se delatnost obavlja tako da robu i usluge ne prati verodostojna dokumentacija od značaja za utvrđivanje poreza, kao što su otpremnica, faktura, izjava kupca.

Takođe, prema rečima našeg sagovornika razlog zbog kog vam poreska kontrola može izreći privremenu zabranu obavljanja delatnosti je izbegavanje utvrđivanja i plaćanja poreza kada se ne uplaćuje dnevni pazar.

“U slučaju da se na radnom mestu zateknu radnici koji nisu prijavljeni kao zaposleni kod tog poslodavca, može se izreći kazna. Kao i za, na primer, neregistrovanje prometa preko fiskalne kase”, navodi Dragoljub Rajić.

Dužina kazne, odnosno privremene zabrane obavljanja delatnosti, zavisi od broja puta utvrđivanja nepravilnosti u radu preduzetnika.

Obustava rada od 15 dana izriče se onda kada poreska kontrola prvi put utvrdi greške u poslovanju. Ako se u istom objektu preduzetnika uoče nepravilnosti drugi put, kazna se povećava na 90 dana, koja može prerasti na zabranu obavljanja delatnosti do godinu dana, ako poreska kontrola utvrdi da postoje razlozi za kažnjavanje.

Treba napomenuti i da se privremena zabrana obavljanja delatnosti izriče za nepravilnosti utvrđene u periodu od 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti u postupku poreske kontrole.

U slučajevima da poreski obveznik vrši prodaju akciznih proizvoda koji nisu obeleženi na propisani način, izriče mu se mera obustavljanja obavljanja delatnosti za pravno lice, odnosno preduzetnika, u trajanju od tri meseca do jedne godine.

“Potpuna zabrana obavljanja delatnosti izriče se samo u grubim slučajevima nepoštovanja zakona koji su vezani ili za bezbednost ili u slučaju kada postoji ozbiljna pronevera novca, odnosno gde postoji osnovana sumnja da je neko “prao” ogromnu količinu para. Takođe, najstrože kazne izriču se kada su vršene neke malverzacije većeg obima, ili postoji sumnja da je neko utajio porez”, zaključuje poslovni konsultant Dragoljub Rajić.