Kako preživeti paklene vrućine na gradilištima i poljoprivrednim dobrima?

Visoke temperature koje su krajem juna i u prvoj nedelji jula pogodile Srbiju mogu biti vrlo opasne po zdravlje zaposlenih koji rade na otvorenom.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja protekle nedelje je podsetilo poslodavce i zaposlene da obavljanje poslova na otvorenom prilagode uslovima visokih temperatura.

Savez samostalnih sindikata Srbije je na svom sajtu i putem socijalnih mreža uputio apel podsetivši poslodavce i državne organe o obavezi koju imaju prema radnicima, kada su temperature na otvorenom više od 36 stepeni Celzijusa. Odluka o preporukama za rad pri ekstremno visokim temperaturama doneta je 2007. godine, a najviše se odnosi na profesije koje su vezane za građevinarstvo, poljoprivredu i ugostiteljstvo.

„Poslodavci mogu da preraspodele radno vreme i nalože radnicima da prave češće pauze, naročito kada je reč o građevinskim radovima. Teške fizičke poslove trebalo bi obavljati ujutru. Tokom dana se rade laganiji poslovi sa češćim pauzama. Preporučuje se čak i uzimanje vode na 15-20 minuta, zato što je hidratacija vrlo važna kada je radnik izložen sunčevoj svetlosti i na visokoj je temperaturi“, kaže za Biznis.rs savetnica za bezbednost i zdravlje na radu u Savezu samostalnih sindikata Srbije Ružica Grabovac Marković.

Kako sprečiti opasnost?

Grčevi, nesvestica, toplotni udar samo su neke od zdravstvenih tegoba koje se mogu dogoditi tokom napornog rada u ekstremno visokim temperaturama. Zaštita radnika od nehumanih uslova nije samo obaveza poslodavca, već i koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu. Njihova je dužnost da poslodavcima predlažu plan aktivnosti tokom radnog dana kako bi radnici bili bezbedni.

„Svi, pa i poslodavac, zaposleni su u istoj firmi. U njegovom interesu je da brine o bezbednosti radnika kako bi posao bio obavljen bezbedno i do kraja. Pozvani su od strane Saveza samostalnih sindikata Srbije da poštuju preporuku o radu pri ekstremnim temperaturama, kako bi zaposlenima olakšali rad i organizaciju posla“, kaže Grabovac Marković.

Nadzorni organ je Inspekcija za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Inspektori imaju obavezu da provere sve detalje koji se tiču rada u teškim vremenskim uslovima.

„Za sada postoji samo preporuka, a ako poslodavci žele da budu na dobrom glasu i konkurentni na samom terenu, moraju da poštuju ono što u njoj piše. Radnici su pred izborom između firme koja zlostavlja zaposlene ili one koja štiti svoje radnike“, navodi Grabovac Marković.

Preventivne mere za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama:

1. Organizacija rada

– Izbegavanje rada u najtoplijem delu dana (od 11 – 16 časova, u skladu sa Preporukom Vlade Republike Srbije, ukoliko to dozvoljava proces rada);
– Organizovati rad po smenama;
– Uvođenje dodatne radne snage;
– Preraspodela obavljanja poslova – teži deo posla obavljati u hladnijem delu dana;
– Praviti češće pauze uz obezbeđivanje velike količine vode i bezalkoholnih napitaka;
– Izvršiti obuku zaposlenih za pružanje prve pomoći;
– Zaposlenima se mora omogućiti da tokom odmora (pauze) mogu skinuti sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu;
– Obezbediti odgovarajući prostor gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore;
– Izvršiti aklimatizaciju zaposlenih na uslove pri visokim temperaturama.

2. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad

Pored osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, poslodavac treba da:
– Upozna zaposlene sa simptomima bolesti prouzrokovanih visokim temperaturama;
– Obavezno daje informacije o rizicima po zdravlje i život zaposlenih pri izlaganju visokim temperaturama;
– Upoznaje zaposlene sa opasnostima uzimanja lekova koji onemogućavaju ili usporavaju aklimatizaciju.

3. Sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i/ili radna odela

Pored sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu na otvorenom pri visokim temperaturama, ukoliko je to moguće, zaposlenima treba obezbediti:

– Letnja odela, kape, marame i sl. ;
– Da nose laganu, svetlu i komfornu odeću od prirodnih materijala;
– Aklimatizacija predstavlja prilagođavanje organizma na normalno funkcionisanje organizma u novim uslovima radne okoline. Većina zaposlenih se aklimatizuje nakon 7-14 dana.
– Da nose kape, marame ili lagane šešire širokog oboda za glavu koje prekriva i vrat, ukoliko zaposleni nije obavezan da nosi sredstvo i opremu za ličnu zaštitu glave.

4. Prevencija zdravstvenih problema

– Unositi dosta tečnosti. Ako fizička aktivnost traje kraće od 60 minuta dovoljno je piti običnu vodu da se nadoknadi izgubljena tečnost, a kada fizička aktivnost traje duže od 60 minuta više nije dovoljna obična voda za nadoknadu tečnosti, jer su se obilnim znojenjem izgubili i elektroliti, pa se preporučuju pića sa dodatkom ugljenih hidrata i elektrolita. Da bi se sprečila dehidracija važno je:

1. Unositi najmanje dva litra vode na dan;
2. Izbegavati napitke sa kofeinom, alkoholom, gazirana pića i sportske napitke sa puno šećera jer sadrže sastojke koji izazivaju dehidraciju;
3. Unositi na svakih 15 – 20 minuta po jednu čašu rashlađene vode:
– Praviti česte pauze u hladovini ili u rashlađenim prostorijama;
– Pravilna ishrana – izbegavati tešku i obimnu hranu, jesti sveže voće i povrće. Preporučuje se da se u ishrani pre svega koriste sveže voće i povrće, mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti, hleb u manjim količinama i riba i morski plodovi, a ne preporučuje se teška i masna zapržena jela, crveno i sušeno meso, konzervirana hrana i konzumiranje u većim količinama slatkiša i namirnica koje sadrže rafinisan šećer i zasićene masnoće;
– Кoristiti zaštitnu kremu za sunce;
– Pružiti odgovarajuću prvu pomoć.

„Kazne za poslodavce koji ne poštuju preporuku o radu u teškim uslovima nisu jasno propisane. U samom zakonu o Bezbednosti i zdravlju na radu postoje kaznene odredbe koje se tiču navedenih članova u samom zakonu. Ipak, visina kazne za rad na visokim temperaturama nije navedena. Reč je o preporuci donetoj 2007. godine koja savetuje da se najveći deo posla obavlja rano ujutru, kada je temperatura prijatnija. Ipak, klimatski uslovi su se promenili, pa je i ovaj deo dana tokom leta neprijatan za rad na otvorenom“, objašnjava Grabovac Marković i dodaje da prethodne nedelje nije bilo pritužbi na račun poslodavaca, iako su Srbiju pogodile paklene vrućine.

„Radnici mahom hvale svoje poslodavce i čovek bi pomislio da je ovo najidealnija zemlja za rad. Nažalost, bilo je pritužbi na kompaniju Aptiv iz Leskovca, gde su ljudi radili od 12 do 16 sati tokom radnog dana u nenormalnim uslovima. Radnici ovog kolektiva su članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije. Uputili smo se u Leskovac gde smo pregovarali sa menadžmentom. Oni imaju oko 5.000 radnika, a oko 1.000 je na bolovanju. Sve je krenulo nizbrdo zbog korone. Navodno, smanjio se broj ljudi. Da bi kompanija ostvarila ugovorne obaveze donela je odluku o produžetku radnog vremena. Odluka jeste validna, ali nije validno da čovek radi 12 sati pet dana u nedelji. To je nemoguće i prepoznaje se kao kršenje zakona“, navodi Grabovac Marković.

Da li se toplotni udar može kvalifikovati kao povreda na radu?

Kada se radnik usled vremena provedenog na otvorenom i pri visokim temperaturama požali na simptome koji upućuju na sunčanicu, odmah mora prekinuti sa radom. Da li se ova situacija može tumačiti kao povreda na radu zavisi od slučaja do slučaja.

„Kao lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu, toplotni udar usled rada na velikoj vrućini bih prihvatila kao povredu na radu. Napisala bih povrednu listu, otišla sa kolegom do prvi zdravstveni centar, kako bi lekar koji ga je pregledao potpisao povrednu listu. Ipak, teško je reći šta bi neko drugi uradio u istoj situaciji. Povreda na radu jeste malo delikatna u tom kontekstu, jer nema ozbiljnije zdravstvene posledice koja može sprečiti radnika da radi u dužem vremenskom periodu, poput preloma ili neke druge povreda. Toplotni udar je privremeno stanje koje može odvojiti radnika od posla najčešće na dva do tri dana“, kaže Grabovac Marković.