Kako zalihe loših proizvoda utiču na rast troškova preduzeća?

Često se dešava da se u proizvodnji ili prilikom uvoza određene robe pojave i neupotrebljivi artikli koji ne zadovoljavaju propisane standarde kvaliteta. Proizvodi koji se ne mogu koristiti ili prodati zbog oštećenja ili nedostataka nemaju vrednost za kupce, pa moraju biti prerađeni, popravljeni ili čak povučeni sa tržišta. Tako ovi artikli utiču na povećanje troškova i smanjenje očekivanog profita.

Škart u procesu proizvodnje najčešće nastaje usled lošeg planiranja, bilo kao greška u tehnologiji i mašinama ili usled ljudskog faktora. Takođe, ovakvi proizvodi ne odgovaraju usvojenim standardima kvaliteta, bilo da su industrijski ili očekivani standardi kupaca.

Prema rečima stručnjaka, da bi se što manje škarta pojavljivalo u toku rada neophodno je definisati sistem kontrole kvaliteta koji će otkrivati neispravne proizvode.

“Rezultat kontrole je otkrivanje neispravnih proizvoda koje je moguće popraviti, doraditi, preraditi, popraviti ili odbaciti. Očigledno je da škart generiše ogromne troškove, kojih preduzeća često nisu ni svesna”, objašnjava poslovni konsultant Biljana Lazarević.

Ona navodi kao primer jedno preduzeće koje proizvodi kanalizacione cevi i sve gotove proizvode koji su neusaglašeni sa zahtevanim karakteristikama (debljina zida, pritisak i slično) prerađuje u repromaterijal i ponovo koristi.

“Ovo preduzeće nije obuhvatilo sve troškove prerade u budućim kalkulacijama, što se reflektovalo na umanjenje profitabilnosti. Dodatno, javlja se još jedna vrsta troška koja može biti izuzetno značajna, a u našim malim i srednjim preduzećima se ne smatra gubitkom. Reč je o svesnom povećavanju količine koja će biti proizvedena i to povećanje je jednako očekivanom broju neispravnih proizvoda, bilo na početku ili tokom proizvodnog procesa”, ističe naša sagovornica.

U štamparskoj industriji se ovaj planirani otpad naziva „manuklatura“ i kalkuliše se kroz cenu.

“Neadekvatan način proizvodnje koji se smatra uobičajenim utiče na tržišnu poziciju preduzeća, odnosno pozicioniranje u odnosu na konkurente, kada je cena značajan faktor odlučivanja. Glavni razlog zašto se ovakve pojave tolerišu je da se to smatra sastavnim delom normalnog procesa proizvodnje, a ne mestom za unapređenje. Gubitak usled škarta predstavlja jedan od najopasnijih uzroka pada profitabilnosti”, naglašava Lazarević.

Međutim, ona ocenjuje da je jedno od rešenja koja mogu preduzeti kompanije koje se bore sa viškom škarta prihvatanje koncepta Lean.

U originalnoj definiciji Lean je kontinuirano unapređenje koje je nastalo u kompaniji Toyota, čiji je cilj unapređenje tokova poslovanja sa akcentom na redukciji zaliha. Danas Lean predstavlja svaki napor da se ostvare veći efekti sa manje ulaganja.

“Ideja Lean koncepta jeste eliminacija i smanjenje svih vrsta rasipanja. Ovaj program i identifikuje kategorije kao što su aktivnosti koje ne doprinose povećanju vrednosti za kupca, nedoslednosti u proizvodnji koje nastaju prilikom loše sinhronizacije u domenu proizvodnih resursa, kao i preveliku proizvodnju i stvaranje zaliha zbog lošeg balansiranja ponude i potražnje”, navodi poslovni konsultant.

Najveća prednost Lean metode je veza između smanjenja troškova i unapređenja produktivnosti i kvaliteta.

“Cilj Leana je optimizacija, dodavanje vrednosti i konstantno unapređenje, kako radnika tako i samog procesa proizvodnje. Ideja je da se inovativnost i unapređenje mogu dobiti i od radnika i da su oni veoma bitna stavka, te da njihovim konstantnim usavršavanjem preduzeće ostvaruje bolje rezultate”, zaključuje Biljana Lazarević.