Karakteristike rada van radnog odnosa

Ako ste neko ko radi povremene ili privremene poslove, onda ste verovatno nekada bili angažovani po ugovoru o delu.

Zakon o radu sadrži posebne odredbe o radu van radnog odnosa, u koji pored dopunskog rada spadaju još privremeni i povremeni poslovi, zatim obavljanje poslova po ugovoru o stručnom osposobljavanju i usavršavanju kao i angažovanje po osnovu ugovora o delu.

„Ugovor o delu je takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana poslenik (preduzimač, izvođač radova) obavezuje da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada, a druga ugovorna strana (naručilac) se obavezuje da mu za to plati naknadu“, objašnjava advokat Veljko M. Veličković.

Ono što je važno naglasiti je da obavljanje poslova po ovoj vrsti ugovora predstavlja radno angažovanje van radnog odnosa.

Takođe, pravilo koje poslodavac mora da ispoštuje da bi sa radnikom zaključio ugovor o delu je da ga zaključuje samo radi obavljanja poslova koji su van osnovne ili pretežne delatnosti poslodavca. To znači da na primer preduzeće koje se bavi trgovinom ne može da potpiše ugovor o delu radi obavljanja poslova prodavca, ali može da potpiše ugovor o delu kojim će radnika angažovati da mu okreči prodajni objekat, ili da mu izradi web stranicu.

Ovakva vrsta ugovora često se sreće u oblasti umetnosti, ili  neke druge kulturne delatnosti i u tom slučaju takav ugovor mora da bude u saglasnosti sa posebnim kolektivnim ugovorom za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti i kulture.

Osobe angažovane po ugovoru o delu nemaju status zaposlenih lica, pa samim tim nemaju ni prava na godišnji odmor, nemaju definisano radno vreme ni pauzu tokom rada, ne pripada im pravo na regres za korišćenje godišnjeg odmora, nemaju pravo na bolovanje, kao ni na ostala prava koja su rezervisana samo za lica u radnom odnosu.

Poslodavac ovakvu vrstu ugovora može da zaključi sa zaposlenim, nezaposlenim, studentom, poljoprivrednikom, penzionerom. Po ovom ugovoru poslove može da obavlja čak i invalidski penzioner.

Porezi i doprinosi za ugovor o delu

Pitanje uplate poreza koji se plaća na naknadu ostvarenu po osnovu ugovora o delu regulisano je Zakonom o porezu na dohodak građana, dok je plaćanje doprinosa uređeno Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

„Načelno u zadnjih nekoliko godina nije bilo  značajnih izmena ovih propisa (osim neznatnih izmena stopa ).  Što se tiče plaćanja doprinosa i poreza lica koja su zaposlena po ovim ugovorima imaju obavezu prema državi da plaćaju ove poreze i doprinose. Obavezno je plaćanje doprinosa za  penzijsko i invalidsko osiguranje, a zdravstveno samo kada nisu osigurani po drugom osnovu , doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti se ne plaća“, kaže za Biznis.rs, Veličković.

Obveznik poreza na ovaj prihod je fizičko lice koje ostvari prihod. Osnovicu za plaćanje poreza čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u iznosu od 20 procenata.

Osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu je oporezivi prihod (bruto prihod umanjen za 20 odsto) od ugovorene naknade.

Prema članu 44 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje visina doprinosa za PIO se plaća po stopi od 26 odsto, a za zdravstveno osiguranje po stopi 10,3 procenta.

Često ugovor o delu izaziva nedoumice oko toga da li se rad po ovom ugovoru računa u radni ili penzioni staž. Naš sagovornik objašnjava da pošto je reč o radnom angažovanju van radnog odnosa, ugovor o delu ulazi u penzioni staž, ali ne u radni .

Obaveze izvršenja posla

Prema ugovoru o delu poslenik  je dužan da predviđeni posao obavi na način vreme i mesto kako je ugovorom bilo predviđeno i kako nalažu pravila odgovarajućeg posla. Vreme izvršenja posla može biti određeno kalendarski ili sobzirom na neku buduću okolnost, ukoliko stranke nisu predvidele vreme onda se uzima vreme koje je razumno potrebno za ugovoreni posao.

„Ako je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakašnjenju sa započinjanjem ili završavanjem posla da je očigledno da ga neće završiti u roku, naručilac može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete. On to pravo ima i kad rok nije bitan sastojak ugovora, ako zbog takvog zakašnjenja naručilac očigledno ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora“, navodi naš sagovornik.

Što se tiče kvaliteta obavljenog poslova izvršilac je dužan da posao obavi onako kako je ugovoreno, a ako nije ugovoreno onda onako kako je uobičajeno prema odgovarajućem standardu za taj posao.

Ukoliko kvalitet obavljenog posla nije u skladu sa ugovorenim ili standardnim naručilac posla može opomenuti poslenika i dati mu rok da izvršenje posla usaglasi sa svojim obavezama, u slučaju da izvršilac posla ne postupi po zahtevu naručioca ovaj može raskinuti ugovor i zahtevati naknadu štete.