Kompanije mogu da budu oštro kažnjene ako ne dostave izveštaj o transfernim cenama

Počev od 2013. godine, Zakon o porezu na dobit pravnih lica propisuje dostavljanje izveštaja o transfernim cenama, kao i da transakcije sa povezanim licima budu posebno iskazane u Poreskom Bilansu.

Transferna cena je cena nastala u transakcijama sredstava ili stvaranjem obaveza između povezanih lica. To je robna razmena između matične kompanije i njene filijale ili između dve filijale iste kompanije. Te cene su niske i po pravilu oslobođene ekstremnih uticaja tržišnih oscilacija.

Dešava se da multinacionalne kompanije manipulišu ukupnim profitom koristeći transferne cene. One ga prebacuju u zemlju u kojima imaju filijalu, a u kojoj je poreska stopa niža nego u zemlji u kojoj je stvoren. Takođe, koriste transferne cene za ostvarivanje konkurentske pozicije na tržištu.

“U Srbiji je obaveza utvrđivanja efekata po osnovu transfernih cena u poređenju sa cenama po principu „van dohvata ruke“, u transakcijama sa povezanim licima, propisana Zakonom o porezu na dobit pravnih lica”, kaže za Biznis.rs, predsednica Udruženja „Računovodstvena komora Srbije“, mr Snežana Mitrović.

Licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke. Zakon o porezu na dobit pravnih lica je u članu 59. okarakterisao četiri nivoa povezanosti.

Povezanim licima smatraju se:

• Pravna lica između kojih postoji mogućnosti kontrole ili mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke – posedovanje najmanje 25 odsto udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja

• Pravna lica kod kojih ista fizička ili pravna lica učestvuju u upravljanju i kontroli ili kapitalu

• Rodbina vlasnika pravnih lica koja su povezana po osnovu posedovanja najmanje 25 odsto udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja

• Pravna lica iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom – tzv. poreskih rajeva

Da bi se tačno sastavio poreski bilans i na osnovu njega sastavila tačno poreska prijava i utvrdio porez na dobit na godišnjem nivou, važno je transakcije sa povezanim licima u toku godine ispravno evidentirati i na kraju godine ispravno prikazati u poreskom bilansu.

“Najvažnije je da sve transakcije, sa povezanim licima po transfernim cenama, budu ispravno evidentirane u glavnoj knjizi, u računovodstvenoj evidenciji, na osnovu tačnih računovodstvenih isprava”, objašnjava Snežana Mitrović.

Značaj utvrđivanja transfernih cena između povezanih lica rezidenata i nerezidenata

Kako vam poreska kontrola ne bi osporila realizovane troškove ili obračunala dodatne prihode po osnovu ovih usluga i naknada za nematerijalnu imovinu i/ili proizvoda i naknada za ostala materijalna dobra u transakcijama s povezanim licima, potrebno je da posedujete studiju o transfernim cenama koja će dokazati da je cena realizovana u transakcijama s povezanim licima tržišna.

Posedovanjem studije o transfernim cenama teret dokazivanja eventualne pristrasnosti (netržišnosti) transakcija između povezanih lica prenosi se na poreske organe.

“Obavezu sastavljanja izveštaja o transfernim cenama ima obveznik koji sa povezanim licima ima transakcije, a da pritom, povezana lica mogu značajno uticati na poslovne odluke obveznika. Mogućnost kontrole nad obveznikom  podrazumeva posedovanje, od strane povezanog lica, najmanje 25 odsto akcija ili udela. Mogućnost značajnog uticaja na poslovne odluke obveznika podrazumeva da povezano lice poseduje najmanje 25 odsto glasova, u obveznikovim organima upravljanja”, navodi Mitrović.

U slučaju da se obveznikova transferna cena po osnovu transakcije sa povezanim licem razlikuje od cene te transakcije primenom principa „van dohvata ruke“, on je dužan da u poresku osnovicu uključi:

1) Iznos pozitivne razlike između prihoda po osnovu transakcije, po ceni utvrđenoj primenom „van dohvata ruke“ i prihoda po osnovu te transakcije po transfernoj ceni

2) Iznos pozitivne razlike između rashoda po osnovu te transakcije po transfernoj ceni i rashoda po osnovu te transakcije, po ceni utvrđenoj primenom principa „van dohvata ruke“

Kod utvrđivanja cene transakcije po principu „van dohvata ruke“ koriste se metode uporedive cene na tržištu, zatim metoda preprodajne cene, metoda transakcione neto marže, metoda podele dobiti i metoda troškova uvećanih za bruto maržu.

“Usklađivanje efekata po osnovu transfernih cena i cena po principu „van dohvata ruke“ u transakcijama sa povezanim licima ima mnogo više značaja između povezanih lica rezidenata i nerezidenata, nego između rezidenata u zemlji”, kaže Snežana Mitrović.

Naša sagovornica naglašava da kod transakcija po transfernoj ceni, između povezanih lica, obveznika – rezidenata, efekti po osnovu transfernih cena uglavnom se u bilansima „prebijaju“.

Ako su, na primer, transferne cene za prodatu robu niže od tržišnih, obveznik prodavac ostvari manji poslovni prihod i plati manji porez na dobit na kraju godine. Međutim, i kod kupca, za tu kupljenu robu po transfernim cenama, nižim od tržišnih, biće manji troškovi nabavne vrednosti robe i to će na kraju godine uticati u poreskom bilansu, da se iskaže veća dobit, a samim tim i veći porez na dobit.

“Efekti po osnovu transfernih cena su značajniji za državu u transakcijama između povezanih lica, koje predstavljaju rezidenti i nerezidenti”, navodi Snežana Mitrović.

Kazne za nedostavljanje izveštaja o trensfernim cenama

Ukoliko poreski obveznik ne dostavi u predviđenom roku izveštaj o transfernim cenama, može biti kažnjen novčanom kaznom od 100.000 do dva miliona dinara za poresko nepriznati trošak. Takođe, može biti izrečena i novčana kazna u rasponu od 10.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Kazna može biti određena i u okviru 15 odsto poreza na dobit na razliku između tržišnih cena i onih korišćenih u transakcijama između povezanih lica.

Poreskom obvezniku može biti izrečena zabrana obavljanja određenih delatnosti u periodu od tri meseca do jedne godine u slučaju umanjenja poreske osnovice.

Prema članu 225. Krivičnog zakonika, u slučaju namere da se izbegne plaćanje poreza u iznosu većem od 150.000 dinara odgovorna osoba može biti kažnjena zatvorskom kaznom od šest meseci do pet godina.

Izveštaj o transfernim cenama se dostavlja Poreskoj upravi u istom roku koji je propisan za predaju poreskog bilansa i poreske prijave. Ovaj rok za pravna lica iznosi 180 dana od isteka poreskog perioda za koji se utvrđuje poreska obaveza, a za preduzetnike do 15. marta tekuće za prethodnu godinu.