Kriza može da bude povoljan trenutak za ulaganje i brze pregovore

Poslovanje u uslovima pandemije i za vreme globalne ekonomske krize izazvane vojnim sukobom u Ukrajini donelo je mnogo otežavajućih okolnosti i postavilo pitanje opstanka velikog broja preduzeća. Franšizing kao model poslovanja takođe je pod uticajem svetskih dešavanja, ali prema rečima stručnjaka iz ove oblasti – kriza je ponekad najbolji trenutak za ulaganje i pregovaranje.

Franšizni biznis konsultant Bojana Vuković kaže u razgovoru za Biznis.rs da je na samom početku krize izazvane pandemijom korona virusa svet stao na neko vreme, pa se isto dešavalo i sa franšizama.

“Međutim, nakon početnog šoka koji je izazvala pandemija stvari su počele da se vraćaju u normalne tokove, jer širenje poslovanja kroz franšize nije ograničeno samo na jedno tržište, pa se davaoci franšiza lako mogu preorijentisati na tržište koje žargonski rečeno “radi”. Rat u Ukrajini je još uvek lokalnog karaktera i nadamo se da će tako ostati“, objašnjava Vuković.

Naša sagovornica kao trenutno gorući problem koji utiče i na franšizing, ne samo u Srbiji nego i u većini zemalja Evrope, navodi neizvesnost oko moguće energetske krize, kao i rast cena.

“Ipak, trenutna situacija je takva da život teče koliko-toliko normalno. Zbog toga ne vidim da se odražava na globalno franšizno poslovanje u velikoj meri. Možda se neki ne usuđuju da troše novac, ali i dalje ima ljudi koji shvataju da je kriza najbolji trenutak za ulaganje, jer je mogućnost pregovora daleko veća i strah nas čini fleksibilnijim u dogovorima, najviše zbog želje da se sve brzo završi i osigura uspeh pregovora”, ocenjuje Vuković.

Ulazak u preduzetništvo kupovinom franšize je daleko sigurniji način rada nego započinjanje sopstvenog posla „od nule“. Statistički gledano, 95 odsto franšiza nastavi sa radom nakon prve godine poslovanja, dok je u klasičnom preduzetništvu taj procenat oko 25. Nepovoljna poslovna klima kakva je trenutno u Evropi ne bi trebalo da sprečava one koji žele da svoj posao počnu kao deo nekog već razrađenog biznisa.

“Moj utisak je da oni koji su želeli da se šire to rade i u ovakvoj situaciji, ali su promišljeniji i trude se da minimalizuju rizik. Franšizing je za to idealan. Rizikujem da zvučim grubo, ali onima koji se plaše i ušuškani su u svojoj zoni komfora cela ova situacija je savršen izgovor da ostanu tu gde jesu”, ističe franšizni biznis konsultant Bojana Vuković.

Kada je reč o Srbiji, prema rečima naše sagovornice, iz godine u godinu sve je više onih koji se odlučuju da franšiziraju svoj biznis, mada i dalje nismo na zadovoljavajućem nivou, ali postoji rast i kvalitet koji je prepoznat u svetu.

Saveti stručnjaka kada je reč o kupovini neke franšize je da se, pre svega, budući vlasnik biznisa dobro informiše. Bitno je da u startu početnici budu svesni kako ovaj sistem funkcioniše i šta su osnovni principi. Franšizu ne treba kupovati samo zato što vam je neko rekao da one sigurno uspevaju.

“Prva stvar koju treba da znate je ukupna investicija da bi vaša franšiza bila pokrenuta. Ovo bi trebalo da uključi troškove kupovine franšize, početni inventar i količinu obrtnog kapitala koji će vam biti potreban pre nego što počnete da zarađujete. Imajte na umu da ćete prvih meseci verovatno imati veće rashode nego što su prihodi”, naglašava Vuković.

Kada samostalno krećete u posao sigurno je potrebno daleko više vremena, resursa i živaca zbog svih grešaka i izazova koji stoje na putu. Treba imati na umu da mnogi preduzetnici to ne izdrže i odustanu.

„Slobodno mogu da kažem da je ovaj način poslovanja i za davaoca i za primaoca franšize veoma isplativ. Primalac će za iznos franšiznih naknada dobiti svo znanje koje je davalac godinama sticao i testirao u sopstvenoj praksi i za kratko vreme će moći da dostigne pun potencijal svoje franšize“, kaže Vuković.

Sa druge strane, davalac franšize prihoduje kroz franšizne naknade koje plaća primalac, jača poziciju svog brenda i širi tržište.