Likvidacija privrednog subjekta može trajati mesecima

Zatvaranje radnje, odnosno likvidacija društva sa ograničenom odgovornošću, najčešće znači da su ovi subjekti završili sa privrednim aktivnostima. Ipak, odluka o prekidu poslovanja donosi nove obaveze vlasniku, odnosno likvidacionom upravniku u slučaju obustave rada d.o.o.

Ukoliko odluči da zatvori preduzetničku radnju poreski obveznik podnosi Prijavu odnosno Zahtev za brisanje iz Registra privrednih subjekata (APR). Potom se čeka na Rešenje o brisanju. Preduzetnik je dužan da obavesti Poresku upravu o brisanju radnje iz registra, a tom prilikom podnosi dokumentaciju kojom potvrđuje ostvarene prihode u minulom periodu. Na osnovu ovih dokumenata Poreska uprava sastavlja konačna rešenja.

Kako teče postupak zatvaranja radnje

Preduzetnik je dužan da o brisanju radnje iz APR obavesti i Upravu javnih prihoda lokalne samouprave na kojoj posluje. Reč je o organu koji je tokom godina poslovanja ubirao prihode na ime Komunalne takse, Takse za isticanje firme i Takse o korišćenju građevinskog zemljišta.

Upis radnog staža koji je vlasnik preduzetničke radnje ostvario tokom poslovanja dobija se na osnovu uverenja koje izdaje Poreska uprava. Pre toga neophodno je izmiriti sve obaveze prema lokalnoj samoupravi odnosno Poreskoj upravi.

„Član 29. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kaže da pre brisanja iz Registra privrednih subjekata preduzetnik mora dostaviti potvrdu da je izmirio obaveze prema APR i doprinose za PIO. Podnosi se prijava za prestanak obavljanja delatnosti, prijava Poreskoj upravi. Ne treba zaboraviti na podnošenje vanrednog finansijskog izveštaja APR. Ukoliko je preduzetnik PDV obveznik, morao bi da se briše iz evidencije PDV, pa tek onda da se briše kod APR. Privrednici koji su imali fiskalnu kasu imaju obavezu da odnesu uređaj u Poresku upravu kako bi se defiskalizovao“, objašnjava za Biznis.rs savetnica pri Savezu računovođa i revizora Srbije Vesna Nešić.

Najčešće se preduzetnici odlučuju da postupak brisanja iz registra APR povere knjigovodstvenim agencijama. Sama procedura teče na sledeći način:

– Podnošenje prijave za prestanak obavljanja delatnosti radnje;

– Pokretanje postupka kod Agencije za privredne registre;

– Pokretanje postupka u slučaju da se radnja zatvara usled smrti osnivača;

– Podnošenje izjava članova domaćinstva preduzetničke radnje;

– Pribavljanje rešenja o brisanju preduzetnika iz Registra APR.

Prema podacima na sajtu APR, visina nadoknade za brisanje preduzetnika iz Registra privrednih subjekata iznosi 1.200 dinara. Ukoliko se vlasnik radnje odluči na uslugu knjigovodstvene agencije, trebalo bi da ukalkuliše dodatni administrativni trošak od oko 3.000 dinara. Cena varira u zavisnosti od agencije i posla koji bi tom prilikom trebalo obaviti.

Likvidacija d.o.o. je mnogo komplikovanija

Kada je reč o prestanku rada društva sa ograničenom odgovornošću, postupak likvidacije se takođe sprovodi u APR. Može da traje dugo, jer podrazumeva obaveštavanje svih članova društva i poverilaca.

Postupak se odvija u tri faze i može trajati najmanje 120 dana. Vreme neophodno za pokretanje likvidacije najčešće traje od dva do pet radnih dana. Na sva neophodna uverenja iz Poreske uprave i organa lokalne samouprave najčešće se čeka do dve nedelje. Postupak brisanja d.o.o. iz registra APR sa izdavanjem uverenja najčešće traje od tri do pet dana i obavlja se tek po isticanju zakonski predviđenog roka od 120 dana.

„Moraju se izmiriti obaveze d.o.o. i tek kada prođe više rokova stiču se uslovi za likvidaciju privrednog društva. Takse koje se plaćaju prilikom likvidacije nisu visoke. Najveći gubitak koji se tom prilikom može dogoditi odnosi se na vreme. Druga stvar koja iziskuje troškove odnosi se na angažovanje knjigovodstvene agencije koja nudi uslugu likvidacije. Stručno lice sastavlja bilanse i obaveštenja poverilaca, tako da se pre svega radi o dugotrajnom procesu koji traje više meseci“, navodi za Biznis.rs Predrag Petrović iz Saveza računovođa i revizora Srbije.

Naš sagovornik kaže da su indirektni troškovi najčešće mnogo veći od direktnih troškova likvidacije.

„Direktni troškovi se odnose na takse koje se plaćaju nadležnim institucijama. Knjigovođe koje sprovode postupak likvidacije nemaju cenovnik po kojem naplaćuju svoje usluge, jer su neke likvidacije vrlo jednostavne i čeka se samo da prođu rokovi. Druge su pak složene i uključuju puni angažman stručnog lica. Najčešći razlozi za prestanak poslovanja jeste neisplativost. Likvidacija je jedno od rešenja u slučaju da neko od vlasnika premine, a naslednici ne žele da nastave sa poslom. Nekada se događa da članovi vlasničke strukture odlaze u penziju, obustavljaju radne aktivnosti, pa se privredno društvo briše iz registra APR“, objašnjava Petrović.

Na sajtu APR objavljen je podatak o nadoknadi za brisanje privrednih društava, gde spada i društvo sa ograničenom odgovornošću, a ona iznosi 3.000 dinara.

Sam postupak likvidacije počinje evidentiranjem imovine preduzeća koja se unovčava, kako bi se izmirile sve obaveze prema poveriocima. Tek onda počinje procedura koja vodi ka brisanju iz Registra privrednih subjekata i gašenju firme.

Dobrovoljna likvidacija d.o.o. podrazumeva sledeće korake:

– Donošenje odluke o pokretanju likvidacije;

– Imenovanje likvidacionog upravnika;

– Registracija odluke o likvidaciji i objavljivanje registracije;

– Početni likvidacioni bilans;

– Obaveštavanje poverilaca;

– Početni likvidacioni izveštaj;

– Unovčenje imovine i isplata obaveza;

– Podnošenje izveštaja o sprovedenoj likvidaciji;

– Okončanje ili obustava likvidacije;

– Raspodela likvidacionog ostatka.

Knjigovodstvene agencije ovu uslugu naplaćuju oko 15.000 dinara, ali treba napomenuti da cena može biti veća u zavisnosti od dokumentacije koju bi trebalo pribaviti i specifičnosti celokupnog postupka.