Najveća farma japanskih prepelica prva u Srbiji svoje proizvode prodaje za kriptovalute

Vlasnik najveće farme japanskih prepelica u Srbiji, Nikola Draganić, najavio je da će od 15. maja uvesti plaćanje svojih proizvoda u kriptovaluti. Za sada su to dve kriptovalute, Bitcoin i Ether (Ethereum-ETH), tako da će zainteresovani moći, kako kaže, da za jedan Ether započnu biznis sa prepelicama.

„Prepelicama sam počeo da se bavim 1999. godine, jer sam imao manjak gvožđa u krvi, a pokojna baka je imala problem sa šećerom. Prepeličija jaja su nam pomogla. Tako sam počeo da ih uzgajam za svoje potrebe, prvo na Lekinom brdu, a potom na našem placu na Avali. Pročulo se u komšiluku, pa sam dobijao narudžbine. Кao student ekonomije, odlučio sam da svoje znanje primenim u praksi, odnosno na biznis. Rešio sam da ih gajim u većem broju, prodajem i zarađujem kao dodatni izvor prihoda. Vremenom sam zavoleo rad sa životinjama, a danas imam oko 6.000 prepelica, koje se nalaze na šest lokacija. Četiri u Srbiji, a dve farme su u Crnoj Gori“, objasnio je za Biznis.rs Nikola Draganić.

Kako kaže, ono što farmu Draganić čini posebnom jeste upravo uvođenje plaćanja kriptovalutama. To će za sada, napominje, biti Bitcoin i Ether, tako da, kako smatra naš sagovornik, za jedan Ether može da se započne biznis sa prepelicama.

„Kao diplomirani ekonomista mislim da je takva računica poprilično dobra. Da je neko u decembru, makar i iz šale, kupio jedan Ether koji je vredeo 500 dolara, danas bi mogao da ga zameni za 720 prepelica sa svom dodatnom opremom, gde je očekivana mesečna zarada oko 600 evra od prodaje prepeličjih jaja. Smatram da je Ether kriptovaluta koja će tek da raste, pa verujem da će na ovaj način mladi ljudi početi da koriste najnoviju digitalnu tehnologiju i u prometu poljoprivrednih proizvoda“, naglasio je Draganić.

Dodaje da i Svetska banka i Svetski ekonomski forum smatraju da je moderna ekonomija neodrživa iz mnoštva razloga, a da je jedan od njih prevelika količina raznih valuta u svetu, koje sve zajedno čine izuzetno komplikovan sistem za dalji razvoj svetske trgovine.

Jedina farma koja zapošljava bivše osuđenike

„Pomažemo ljudima koji su kupovali opremu od nas jer kada god imamo potrebu za jajima mi otkupljujemo od njih, pa im na taj način dajemo, što bi se reklo „vetar u leđa“. Ono na šta sam posebno ponosan je da smo mi jedina farma u Srbiji koja zapošljava bivše osuđenike da za nas prave inkubatore u kojima mogu da se inkubiraju bilo koja jaja. Ovi ljudi, kad odsluže kaznu, praktično nemaju nikakvu šansu na slobodi. Da bi se zaposlili, najčešće moraju poslodavcu da donesu uverenje da nisu osuđivani. Bez posla, mnogi nemaju ni gde da žive, ni šta da jedu, pa se brzo vrate kriminalu“, ističe naš sagovornik.

Napominje da iz udruženja kao što je „Novi početak“ praktično mole poslodavce da prime nekog bivšeg osuđenika, što je mukotrpan posao. Zbog toga je, kako kaže, rešio da ne čeka da bude zamoljen, već da i sam pruži nekome šansu da pošteno zaradi svoj dinar.

„Neki od njih, jer ne mogu da nađu pošten posao, vrate se nepoštenom. Neki ciljano učine manje krivično delo i sačekaju policiju da bi dobili krevet, hranu i grejanje u zatvoru. Pojedini osuđenici nemaju kome da se vrate posle robijanja. Uglavnom su izopšteni od familije i komšija. Pojedini čak izvrše samoubistvo. Ipak, najčešće se vrate u isto društvo. Dajući im posao i šansu da se ne osete odbačenim od svih, mislim da možemo da smanjimo stopu kriminala“, navodi Draganić.

Vrednost i značaj prepeličjih jaja

Stanje imunološkog sistema ključno je u doba pandemije korona virusa, i zbog toga se nikad nije više pilo vitamina C, vitamina D, ali ni kupovalo i koristilo proizvoda koji jačaju upravo imunitet. U prilog tome govori i činjenica da je u ovoj godini prodaja prepeličjih jaja porasla čak 10 puta.

„Njihova prodaja uvek je išla dobro, ali od kako je počela da se širi bolest Covid-19, mnogostruko je uvećana. Prepelice su veoma rentabilne ptice koje vrlo brzo krenu sa nošenjem jaja i to u velikoj količini, ali i pored toga, potražnja je mnogo veća nego što proizvođači mogu da ih sakupe. Isplativost se ogleda u malom utrošku hrane, jer prepelica da bi snela 90 jaja pojede samo 2,7 kilograma hrane, a ne zahtevaju ni mnogo prostora. Međutim, iako je potražnja porasla čak 10 puta, cena je ostala ista“, naglasio je naš sagovornik.

Napominje da se na njihovoj farmi osim prepelica mogu kupiti i kavezi, inkubatori za jaja, literatura, ambalaža za jaja, vitamini i tome slično. Kako kaže, prepelice se drže uglavnom u kavezima, što je takozvani baterijski sistem uzgoja.

„Na taj način jaja ostaju čista, što nije slučaj kada se prepelice drže u slobodnom uzgoju, a čista jaja lakše dobijaju sertifikate o zdravstvenoj ispravnosti“, zaključuje Draganić.