Ne fale nam genijalne ideje za svetsko tržište, već nismo tehnološki i ekonomski konkurentni

Od januara ove godine petkom u 10:30 sati na kanalu RTS 2 imali smo priliku da gledamo emisiju „Kliker za biznis“, koja na drugačiji i zanimljiv način predstavlja inovativno preduzetništvo u Srbiji. Autorka i urednica serijala je novinarka Smiljana Popov, urednica „Beograda za početnike“, prve TV emisije u Srbiji koja je ušla u prosvetni sistem, kao dodatno nastavno sredstvo.

Kako se rađaju genijalne ideje koje menjaju svet u kom živimo? Kako genijalne ideje postaju uspešan i unosan biznis, ali i svetske inovacije i patenti? Zašto neko ko je imao „posao iz snova“ u nekim od najvećih svetskih banaka, univerziteta ili korporacija odluči da pokrene sopstveni biznis i vrati se u Srbiju? Gde naći novac za pokretanje posla? Kako biznis može biti human, društveno angažovan i ekološki osvešćen? Kako inovativno preduzetništvo može pomagati lokalnoj zajednici? To su samo neka od brojnih pitanja koje otvara tv serijal „Kliker za biznis“ na RTS 2, kroz blistave primere inovativnog preduzetništva u Srbiji.

„Kada kažemo da je neko ‘klikeraš’ ili da ‘ima kliker’ mislimo na bistru, lucidnu, pronicljivu, snalažljivu osobu. A kad neko ima ‘kliker za biznis’ to znači da od briljantne ideje ume da napravi novac, što je, priznaćete, želja svakog od nas da sazna – kako se to radi, kako imati ili steći ‘kliker za biznis’. Zato sam sa ekipom serijala krenula u pronalaženje tih ’klikeraša’“, izjavila je za Biznis.rs Popov.

Fascinantne stvari koje su dobile pažnju kroz emisiju

„Malo je poznato da su srpski naučnici napravili najsigurniji sistem zaštite na svetu, koji se ne može falsifikovati, i to od leptirovih krila, verovali ili ne. Jedan beogradski srednjoškolac rasplakao me je kada mi je ispričao kako je izmislio i patentirao jedinstvenu pametnu rukavicu za slepe na celom svetu“, priseća se naša sagovornica.

O preduzetništvu se poslednjih godina sve više govori – sve je više edukativnih i trenerskih programa, subvencija i podrški države inovativnom, ženskom, socijalnom, tehnološkom, poljoprivrednom, ekološkom preduzetništvu. Međutim, Popov i njeni tim  (“Istrajan studio”, koji je radio produkciju serijala “Kliker za biznis”) primetili su, kako kaže, da su sve emisije na ovu temu rađene na isti način.

„Mi smo želeli da preduzetničke priče ispričamo na drugačiji način. Želeli smo da predstavimo, ne samo domaće startapove, uspešne kompanije, inovativne biznise i njihove lidere, već i njihovu privatnu stranu: lične sudbine, okolnosti, motivacije i dileme onih koji su smogli hrabrosti i lucidnosti da se otisnu u preduzetničke vode u Srbiji. Želeli smo lično da upoznamo preduzetnike i iz prisnijeg, neformalnijeg rakursa predstavimo inovativne biznise i njihove osnivače, inspiratore i tome slično“, objašnjava naša sagovornica.

Popov dodaje da je njihov koncept prepoznalo Ministarstvo za inovacije i tehnološki razvoj.

„Prošli smo na konkursu, sjajno se zabavili i koješta naučili snimajući serijal. Snimateljka Dragana Udovičić, montažer Bane Krstić i moja malenkost smo se šalili – ne budemo li pokrenuli sopstveni startap po završetku serijala – ništa nismo uradili. Toliko smo se korisnih lekcija o preduzetništvu i uzbudljivih ličnih priča i saveta naslušali“, ističe Popov.

Čitav serijal i galerija njegovih junaka našli su se u rubrici „verovali ili ne“, gde je prikazano od kakvih se sve ideja može pokrenuti biznis. Tu se našla grupa srpskih ekologa koja je urbanistički svetski hit postavljanja košnica na krovove pariske opere, Bakingemske palate, Bundestaga, parlamenta EU, aerodroma u Kopenhagenu, prenela u Beograd i pretvorila u humani biznis. Zatim, čovek koji je preneo ideju sa poljskog tržišta i osnovao lidera u srpskoj industriji sporta – Fitpass2, jer je izučavao uspešne biznise u Poljskoj, i još mnogo drugih.

„Dakle, brojni srpski inovatori implementirali su dobre preduzetničke prakse iz Evrope i sveta na lokalno tržište. Uz ozbiljnu analizu – da li na srpskom tržištu postoji potreba za određenom vrstom usluga ili proizvoda, to su nam svi uspešni preduzetnici rekli da je ključ – da morate da proverite ima li ljudi koji su spremni da plate za vašu ideju“, naglasila je naša sagovornica.

Kako ističe, s druge strane, vremešna junakinja jedne epizode „Klikera za biznis“, Ivanka Stamenović, pošto je ostala bez posla kao i mnogi preduzetnici u Srbiji koje je otkaz naterao da kreativno, a poslovno razmišljaju, u šestoj deceniji života osnovala je prvo socijalno ekološko preduzeće na Balkanu i jedno od svega pet u Evropi.

Pre 10 godina ideja o reciklaži bilborda bila je jedinstvena, ali ni danas u Srbiji to niko ne radi. Ako se zna da je razgradljivost bilborda 1.500 godina, ovo preduzeće radi značajnu stvar za zaštitu životne sredine, a sarađuje sa najvećim stranim kompanijama u Srbiji.

„Ivanka Stamenović je to sama svojim bistrim umom shvatila i pitala jednog direktora da joj ustupi bilborde, koje će ionako baciti. Tako je začeta genijalna ideja kojoj nema ravne ni dalje. Upoznala sam mnogo kreativnih srpskih genijalaca i ‘klikeraša’ koji su npr. pokrenuli toliko inovativan biznis kao studenti, da ih ljudi dugo nisu razumeli šta žele da postignu, a onda im je godinama kasnije zbog istog tog biznisa došao princ Čarls (Charles, Prince of Wales) u posetu glavom i bradom. Reč je prvom kreativnom habu i co-working space-u ‘Nova Iskra’. Srpski studenti patentirali su i prve solarne punjače mobilnih telefona na svetu i prva pametne klupe“, navodi Popov.

Ona je dodala da ju je takođe fascinirala naučnica koja je napustila univerzitetsku karijeru u Holandiji i posle 30 godina naučnog bavljenja pečurkama, osnovala farmu u Padinskoj skeli, ali i školu u koju dolaze ljudi iz celog sveta „Ekofungi“, ili npr. mladi srpski naučnik koji je napustio karijeru predavača na čuvenom univerzitetu u Hajdelbergu, vratio se u Srbiju da bi osnovao firmu i napravio prvi srpski respirator. Takođe, i grupa mladih ljudi koja je napravila edukativni biznis pomoću kog danas uči 150.000 osnovaca u Srbiji „Shtreber.rs“.

„Saznala sam i kako pametne štikle menjaju visinu i recikliraju se. To mi je ispričala nekadašnja investiciona bankarka u Goldman Sachs-u u Londonu, koja je odlučila da se vrati u Srbiju i uz pomoć državnih fondova patentira cipele koje rešavaju problem ekonomičnosti, neudobnosti i koje omogućavaju reciklažu cipela na štiklu. Videla sam i kako možete da gajite biljke u saksiji, pomoću aplikacije, verovali ili ne, i od toga napraviti sjajan izvozni srpski brend“, navodi Popov.

Srpske inovacije zastupljene u svetu

Smiljana Popov imala je priliku da intervjuiše mnoge srpske inovatore na svetskom tržištu. Kako ona kaže, mnoge domaće inovacije veoma su zastupljene širom sveta. Kroz emisiju joj je, kako kaže, misija i želja bila da otkrije plemenitu i humanu stranu preduzetništva, da pokaže da biznis u 21. veku mora i može biti u službi čoveka, a ne kapitala, i da predstavi i afirmiše preduzetnike koji svojim poslovima i kompanijama Srbiju, ali i planetu čine boljim mestom za život.

„Naše gore list su npr. igračke pomoću kojih gluvo dete ili ono sa teškim oštećenjima sluha može da oseti i vidi svoj glas. Autističnu decu ove igračke inspirišu da govore i da se snalaze u prostoru i jedinstvene su u Evropi. Prvi solarni punjači za mobilne telefone na svetu patent su srpskih studenata, kao i prve pametne klupe širom sveta, koje su danas urbanistički hit pametnih gradova na planeti. Bili su to prvi srpski startaperi „Strawberry tree“, ali i svetski inovatori“, naglasila je naša sagovornica.

Ona je podsetila i da je Beograd, odnosno, Jugoslavija 60-ih godina prošlog veka bila kolevka humanoidne robotike. Naime, na Institutu Mihailo Pupin napravljena je prva bionička šaka, ali i prvi egzoeskeleti na svetu, pomoću kojih su paraplegičari mogli da hodaju.

„To su preteče prvih robota na planeti, moliću lepo. Dakle, i nekada i sada su srpski mozgovi, tj. genijalne ideje bili konkurentni na svetskom tržištu inovacija. To nam ne manjka. Tehnološki i ekonomski nismo konkurentni. I tu nam je potrebna pomoć i podrška“, zaključila je Popov.