Nema recepta za uspešan biznis, ali neke stvari se ponavljaju

Hrvatski preduzetnik Mate Rimac (33) preuzeće kormilo slavnog francuskog proizvođača hiperautomobila Bugatti u zajedničkom poduhvatu sa nemačkom auto-kompanijom Porsche, u kome njegova firma ima veći deo kolača.

Na Salonu automobila u Ženevi 2009. godine Rimac je, kao dvadesetjednogodišnjak, došao do štanda švedskog proizvođača sportskih vozila Koenigsegg, da se upozna sa svojim idolom Kristijanom Kenigsegom (Christian von Koenigsegg). Priča kaže da nije ni znao kako izgleda čovek koji stoji iza njegovog omiljenog brenda, pa je prišao „osobi koja je najozbiljnije izgledala“ na štandu, i upoznao se s njim.

Dvanaest godina kasnije, ne samo što je dostigao nivo svog uzora, već ga je i prevazišao. Kompanija Rimac Automobili, čije je sedište u Svetoj Nedelji u Hrvatskoj, i koju je osnovao u svojoj garaži, 5. jula objavila je zajednički poduhvat sa nemačkim proizvođačem supersportskih automobila Porsche, i preuzela kontrolu nad Bugatti-jem.

Ova inspirativna priča mnoge navodi na pitanje – kako preduzetnici stižu do uspeha na globalnom nivou? I u Srbiji postoje neki slični primeri koji motivišu mlade preduzetnike, a mnogi se pitaju šta je potrebno da bi lokalni preduzetnici uspeli da naprave svetsku karijeru.

„Ako pojednostavimo stvari, dva su ključna faktora – da imaju proizvod ili uslugu koja je namenjena globalnom tržištu, i da to može da skalira, da raste iz okvira preduzetničke ideje u svetsku kompaniju. Ponekad su domaći preduzetnici uokvireni razmišljanjem o ’malom biznisu’, lokalnoj usluzi gde je vlasnik i još po neko zaposlen i teško je da se takav posao multiplikuje. A onda imamo priče milenijalaca i novijih generacija koji imaju mentalitet po modelu Silikonske doline i odmah razmišljaju o tome kako da pridobiju milione korisnika, kako da prikupe sredstva iz tog i tog fonda i kako da se nametnu na globalnom tržištu“, objašnjava za Biznis.rs poslovni savetnik Vladimir Veličković.

Da bi se došlo do velikog uspeha, naš sagovornik smatra da su ključne dve stvari: kapital i kontakti.

„U redu je da, kada počinjete, to ide nekom umerenom putanjom, da se radi na ’funkcionalnom prototipu’ ili MVP (minimum viable product), da testirate tržište, dobijate povratnu informaciju (feedback) korisnika itd. Ali u momentu kada se posao širi potreban je kapital, da bi on dobio ’vetar u leđa’ i ubrzano rastao. Takođe, ako to nije kapital, onda je umrežavanje (networking), poslovna mreža kroz koju će se proizvod/usluga plasirati u širokim okvirima“, ističe autor knjige „Biznis Bukvar“.

Upravo tako su, kako navodi, mnoge sada svetski poznate kompanije rasle: Facebook, Uber, Google, Apple…

„U ranoj fazi dobiju kapital i uticaj koji im je potreban, ali i kod nas su sve zastupljeniji VC (venture capital) fondovi, što garantuje bolji uspeh i domaćih kompanija. A daleko od toga da nam manjka ideja“, smatra Veličković.

Kako on kaže, kod nas se posebno po svetskoj karijeri od novijih primera izdvaja Nordeus, koji je možda i najpoznatiji širem krugu ljudi, ali imamo i Agremo – softver za agrikulturu koja koristi dronove za analizu zemljišta, ili MVP Workshop – kompaniju koja kreira proizvode na blockchain tehnologiji.

„Pričamo o poslovima koji su prikupili ili generišu stotine hiljada ili desetine miliona evra.Već se ovde uočava neki šablon koje firme mogu da prevaziđu naše okvire i zašto. A to su IT, softverske, digitalne tehnologije, jer mogu lako da budu primenljive gdegod i lakše da skaliraju“, zaključuje naš sagovornik.