Od naučnika do preduzetnika

Prirodni proizvodi za negu tela konstantno privlače sve veći broj kupaca. Prema podacima objavljenim na sajtu Mordor Intelligence, očekuje se da će tržište prirodne kozmetike do 2026. godine porasti 8,5 odsto. Kako navodi NielsenIQ, čak 40,2 odsto potrošača prilikom kupovine proizvoda za negu lica i tela bira one koji su napravljeni od prirodnih sastojaka, a prodaja proizvoda bez parabena raste 80 odsto brže u odnosu na ukupno tržište.

U želji da svoje znanje primene u proizvodnji kozmetike, dva doktora nauka i jedan doktorand sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu osnovali su sopstvenu firmu. Proizvodi preduzeća HerbaLab iz Kragujevca, ručno pravljeni, bez mirisa i parabena, sve više privlače pažnju kupaca, a sve je počelo od kreme na bazi nevena.

“Imali smo sreće da se jedan od članova bavi i pčelarstvom, pa smo neke sirovine imali u startu”, započinje priču dr Nevena Mihailović, članica HerbaLab tima.

Pored toga, kaže, sami proizvode i biljna ulja i ekstrakte koji su neophodni sastojci njihovih proizvoda. 

Motivacija za ovakav poduhvat je bila jednostavna – želja da se primeni godinama sticano znanje i da se na taj način pomogne ljudima. Upravo zahvaljujući znanju i stručnosti, ali i hobiju jednog člana koji na svom imanju proizvodi deo sirovina, HerbaLab je uz minimalna ulaganja postao firma koja uspešno posluje.

“Početna ulaganja su bila stvarno minimalna, a za dalji razvoj smo ulagali od novca ostvarenog od prodaje proizvoda. Što se vremena za realizaciju zamisli tiče, neki realan i relevantan uspeh smo imali nakon manje od godinu dana”, navodi Mihailović, napominjući da su ulaganja uglavnom usmerena na sirovine koje oni ne mogu da proizvedu.

Rad u firmi kombinuju sa obavezama koje imaju na Prirodno-matematičkom fakultetu, pa se sama nameću pitanja kako se te obaveze uklapaju i da li se preklapaju.

“Kao i u svakom timu, veoma je bitno da svako bude zadužen za određeni deo posla, ali i da ‘uskoči’ kada se neko od nas preoptereti. Uklapanje sa poslom na PMF-u jeste teško, radno vreme nam je praktično u tri smene, nakon posla idemo u proizvodnju, a uveče pakujemo pakete za slanje. Nije takav baš svaki dan, ali otprilike polovinu nedelje provodimo u toj ‘brzini’. Ne mogu da kažem da nije teško, ali radimo to sa zadovoljstvom”, kaže Mihailović.

Tu je, naravno, i konkurencija, koja je na tržištu kozmetičkih preparata uvek bila prilično velika. Kako se čini, HerbaLab to ne brine previše.

“Konkurencija na ovom tržištu je dosta jaka, ali najiskrenija da budem, nikad nisam razmišljala o njoj. Glavni cilj nam je bio da ponudimo kvalitetan proizvod, koji će biti predstavljen na originalan način, ne kao klasična reklama, već da se predstavi sa svim svojim vrlinama i eventualnim manama, odnosno specifičnim uputstvima za upotrebu, uz dozu umerenog humora, i ljudi su stvarno stekli poverenje u nas na taj način”, objašnjava Mihailović.

Upravo tu, u tački koja spaja dve oblasti koje nam svima još uvek deluju kao da su na različitim krajevima iste niti – naučni rad i preduzetništvo – nalazi se zlatni presek poslovanja.

O tome je dr Nevena Mihailović govorila i na predavanju o primerima dobre preduzetničke prakse, nedavno održanom na PMF-u u Kragujevcu.

“Verujem da formalno akademsko obrazovanje pruža širinu i lakoću da se uče nove stvari. U toku razvoja posla otkrili smo i neke nepoznate talente koji se tiču digitalnog marketinga, dizajna i slično, što olakšava poslovanje i njegov razvoj. Suština je da je jako bitno zainteresovati se za neku oblast ili barem deo nje i ući u srž. Na taj način će se i javljati nove ideje. Na predavanju sam to predstavila kroz jednostavan primer Klarka Kenta i Supermena. Zašto ne bismo mogli da budemo oba lika? Jedan, koji radi ono za šta se školovao u nekim regularnim okvirima, ali i onaj drugi, koji je to nadogradio u preduzetništvo u konkretnijem obliku”, objašnjava ona.

I zaista, zašto ne bismo?