Online radnice se najčešće bave prevođenjem i pisanjem, muškarci razvojem softvera

Prema rezultatima istraživanja koje je objavio Centar za istraživanje javnih politika, u Srbiji je na online poslovima angažovano oko 74.000 radnika.

Najnovije merenje je potvrdilo činjenicu da su kreativne usluge i multimedija, kao i razvoj softvera i dalje dve najdominantnije profesije kod nas. Na svakih 10 radnika, u proseku, dolazi četvoro zaposlenih koji su angažovani u oblasti kreativne industrije i multimedije, kao i 2,4 radnika koji se bave razvojem softvera.

U proceni celokupne populacije najznačajnije obeležje i specifičnost digitalne radne snage u Srbiji je relativno visoko učešće žena. Udeo radnica u celoj digitalnoj populaciji naše zemlje čini 34,18 odsto.

Poslovi na online platformama na kojima su više angažovane žene u Srbiji su u oblastima unosa podataka i administrativnih usluga (ima ih četiri odsto više), dok su znatno nadmoćnije u oblasti usluga pisanja i prevođenja, gde ih ima čak 34,1 procenat više.

U ostalim profesijama dominiraju muškarci. Ta dominacija se kreće od umerene – u oblastima prodaje i marketinga (9,1 odsto) i profesionalnih usluga (13,8 odsto), do značajne razlike, kada je u pitanju oblast multimedije i kreativnih usluga gde je više nego dvostruki broj muškaraca u odnosu na žene.

Posebno je izražena dominacija u oblasti razvoja softvera, gde su muškarci brojniji više nego 6,5 puta.

“Značajno je napomenuti, da dok je muška populacija dominantno koncentrisana u oblastima kreativnih usluga i multimedije i razvoja softvera, gde 74 odsto radnika dolazi iz ove dve oblasti, dotle je distribucija digitalnih radnica mnogo ravnomernija po pojedinim profesijama, pa se tek nešto više od polovine radnica nalazi u pomenute dve oblasti”, kažu iz Centra.

Od ukupnog broja žena, 83 odsto njih su radile na poslovima multimedije i kreativnih usluga (45 procenata), u oblastima unosa podataka i administrativnih usluga (19 odsto) i pisanja i prevođenja (19 odsto). S druge strane, svaki drugi muškarac je radio na poslovima iz oblasti kreativnih usluga i multimedije, a izraženija je bila aktivnost i u domenu razvoja softvera.

Nejednakost prihoda po polu odlika kod digitalnih radnica

Prihodi digitalnih radnika po polu oslikavaju polnu strukturu digitalne populacije u kojoj dominiraju muškarci.

Iako žene čine preko 34,2 odsto radne snage, one učestvuju u prihodima sa svega 26,1 odsto. Pošto je reč o raspodeli ukupnih prihoda između žena i muškaraca, koja je podložna relativno malim promenama u kraćim vremenskim intervalima, nejednakost u ovom domenu se pojavljuje kao relativno trajna karakteristika.

“Trend koji je otpočeo izbijanjem pandemije i koji se ispoljio kroz pad prosečne cene rada, u najnovijem merenju je zaustavljen, iako je rast bio skroman. Interesantno je naglasiti da su dve profesije izuzete iz ovog opšteg trenda. Reč je o najslabije plaćenim poslovima unosa podataka i administrativnih usluga, odnosno oblasti profesionalnih usluga. Naime, u proseku su zarade u ovim oblastima po satu pale za 0,23, odnosno 1,76 centi. Najsnažniji oporavak je doživela oblast razvoja softvera, gde je zarada po satu porasla 5,3 odsto”, objašnjavaju iz Centra rezultate istraživanja.

Prema rečima naših sagovornika možda najznačajnija i najinteresantnija promena u ovom domenu jeste smanjivanje jaza između medijalne cene rada novih radnika i onih sa iskustvom.

Naime, u odnosu na prethodno merenje došlo je do približavanja u medijalnoj ceni rada kod ove dve grupe – ona je sada kod novih radnika manja za dva dolara, odnosno svega 13 procenata u odnosu na radnike sa iskustvom. Razlika je smanjena za čitavih 20 odsto (u prethodnom merenju razlika je bila 33 odsto).

“Razlika između cene rada novih i radnika sa iskustvom može biti neposredna posledica državne intervencije, odnosno činjenice da je poreska regulacija uticala na to da se pri ranijim nivoima cene rada, potencijalnim digitalnim radnicima više ne isplati da budu frilenseri u Srbiji”, naglašavaju iz Centra.

Pad ukupnog broja digitalnih radnika u Srbiji

U svim profesijama bez izuzetka, smanjen je broj pojedinaca koji su radili. Na svakih 100 radnika u oblasti profesionalnih usluga radilo je njih 17,22 u oblasti marketinga i prodaje, 23 u oblasti unosa podataka i administrativnih poslova, dok je taj broj bio 26 u oblasti pisanja i prevođenja. Najviše su radili stručnjaci iz oblasti multimedije i kreativnih usluga – njih 39 od 100, dok je najmanja aktivnost bila u oblasti IT – svega 16 radnika.

Postoji čvrsta regionalna struktura kada je reč o lokacijama na kojima digitalni radnici žive i rade. Oko 65 procenata online radnika u Srbiji se nalazi u administrativnim centrima Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac. Pritom, Beograd ima tri puta više radnika od Novog Sada, a Novi Sad dva puta više od Niša, te Niš skoro tri puta više od Kragujevca.

“U najnovijem merenju u Beogradu se kao relativne komparativne prednosti mogu izdvojiti profesionalne usluge, marketing i prodaja, i pisanje i prevođenje, pri čemu je najizraženija komparativna prednost u oblasti profesionalnih usluga – čak 54 procenata svih online radnika u ovoj oblasti dolazi iz regiona Beograda. To je, međutim, i oblast u kojoj se pojavljuje i najmanji broj digitalnih radnika u ukupnoj populaciji – svega 3,9 odsto ukupne populacije. U odnosu na prethodno merenje, region Beograda je izgubio prednost u domenu razvoja softvera – očigledno da za IT stručnjake u glavnom gradu postoje lukrativne poslovne mogućnosti u tradicionalnim firmama”, navode iz Centra.