Plaćaju li poslodavci porez na poklone zaposlenima i nabavku novogodišnjih ukrasa?

Poslednje dane kalendarske godine brojni poslodavci koriste za isplaćivanje bonusa zaposlenima, kupovinu poklona deci radnika, kao i za nabavku ukrasa za dekorisanje poslovnih prostorija. Međutim, sve ove isplate mogu biti dodatno oporezovane.

Za poklone deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića, propisana je neoporeziva suma od 10.100 dinara. Ako poslodavac isplati i jedan dinar više od te sume, to će se smatrati zaradom koja podleže punim porezima i doprinosima.

Poreski savetnik Biljana Trifunović kaže da ukoliko je poslodavac svojim pravnim aktom predvideo da se zaposlenima isplati jubilarna nagrada i tu je postavljena granica – za 2021. neoporeziva suma je 20.198 dinara. Ukoliko poslodavac odluči da iznos jubilarne nagrade bude veći od neoporezive sume, na razliku obračunava i plaća porez na zarade od 10 procenata. Međutim, poslodavac može da iskoristi i druge mogućnosti koje neće biti oporezovane.

Ukoliko se kolektiv opredeli da praznik zajednički obeleži u nekom restoranu, račun za hranu i piće je trošak reprezentacije.

„Troškovi ugostiteljskih usluga povodom obeležavanja dana žena vode se kao reprezentacija, i ti troškovi moraju biti dokumentovani računima. Troškovi ugostiteljskih usluga ne smatraju se zaradom, i ne oporezuju se porezom na dohodak građana“, naglašava Trifunović.

Kada je reč o nabavci novogodišnjih ukrasa za poslovne prostorije, i u tom slučaju može da se javi dilema da li obveznici PDV-a po ovom osnovu imaju pravo na odbitak prethodnog poreza.

Naša sagovornica navodi da u izmenama i dopunama Zakona o PDV-u poreski obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza i po osnovu izdataka za ukrašavanje poslovnih prostorija.

Velike kompanije u okviru kojih postoje sindikalne organizacije u povoljnijem su položaju kada je reč o davanju poklona i nagrada iz sredstava prikupljenih sindikalnom članarinom.

“Pokloni koji se, na primer, daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije ne oporezuju se porezom na dohodak građana i ne podležu obavezi plaćanja doprinosa, bez obzira na to da li se daju onima koji su u radnom odnosu (zaposleni kod davaoca poklona) ili nisu u radnom odnosu kod davaoca poklona. Razlog je taj što se sindikalna članarina plaća iz zarada zaposlenih na koje su već plaćeni porez i doprinosi”, navodi poreska savetnica.

Na ovakav poreski tretman primanja po osnovu poklona koja se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije nije od značaja da li se taj poklon ostvaruje u novcu ili u robi.

Biljana Trifunović kaže da za poklone koji se daju iz sredstava članarine sindikalne organizacije mora postojati dokaz da sredstva nedvosmisleno potiču iz sredstava članarine sindikalne organizacije ili drugih izvora sredstava na koje su plaćeni porez i doprinosi, i da ne potiče od sredstava poslodavca koje je preneo na sindikalnu organizaciju.

U slučaju da se pokloni daju iz sredstava koja nisu prikupljena iz članarine zaposlenih već od drugih prihoda sindikata, onda poklon ima karakter zarade i na njega se plaćaju porez i doprinosi iako ga daje sindikat.

„Važno je naglasiti da u Zakonu o radu i Zakonu o porezu na dohodak građana postoji razlika u oporezivanju. Jedan broj primanja koja ostvare zaposleni u firmi ne smatraju se zaradom, odnosno na ta primanja se ne obračunavaju porezi i doprinosi kao na zaradu, dok sa druge strane Zakon o porezu na dohodak građana ograničava visinu sume koju firma može da isplati i iznad koje se plaća porez“, zaključuje Biljana Trifunović.