PLAĆENE RAČUNE TREBA ČUVATI DVE GODINE Uplate putem interneta podjednako bezbedne kao i na šalteru, kaže za Biznis.rs Zoran Nikolić

Plaćanje računa putem interneta podjednako je bezbedno kao i uplata na šalterima pošta ili banaka, a odštampane račune o on-line uplati ili mesečne izvode iz banaka treba čuvati dve godine koliki je, po Zakonu o zaštiti potrošača, period za reklamaciju robe, ali i greške prilikom plaćanja računa.

U poslednih par meseci, kada su ljudi zbog epidemije korona virusa bili prinuđeni da ostanu u svojim domovima, primat je preuzelo on-line plaćanje računa u odnosu na standardno plaćanje na šalterima banaka.

U vreme kada je ovakav vid plaćanja računa sasvim normalna stvar, bilo da je u pitanju mobilna aplikacija ili putem računara, mi se još uvek držimo tradicionalnog načina plaćanja, kaže za Biznis.rs potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Zoran Nikolić.

Prema njegovim rečima, ljudi u Srbiji, naročito starija populacija, skeptična je kada je ovakav način plaćanja u pitanju.

“Svuda se može videti veliki broj ljudi koji čeka u redovima za plaćanje. Posebno na šalterima za zajedničke račune i komunalne usluge. Nema veze da li je u pitanju Beograd, Kragujevac ili Niš. Ljudi ne razumeju da je plaćanje putem interneta sa svim nivoima zaštite omogućeno upravo zbog toga„, navodi Nikolić.

Na taj način lakše je kompanijama koje smanjuju troškove, ali i starijim građanima koji pored toga što ne plaćaju proviziju, imaju mogućnost da u udobnosti svog doma, u vreme kada njima odgovara, izvrše plaćanje bez problema, u roku od par minuta i bez čekanja u redovima, objašnjava Nikolić i dodaje da je on-line plaćanje decenijama razvijeno u svetu, a to što kod nas zaostaje govori o našem nasleđu i poverenju koje još uvek nemamo.

Isti nivo zaštite kao kod tradicionalnog plaćanja

Ljudi u Srbiji navikli su na papirne priznanice i pečat, objašnjava Nikolić, a vrlo su skeptični jer nisu upućeni da je prilikom plaćanja isti nivo zaštite i u jednom, i u drugom slučaju.  

“Prilikom on-line plaćanja, u svakom trenutku, ako dođe do nekog problema možete odštampati svoju priznanicu ili kroz mesečne izvode koje dobijate od banke videti kome i šta ste tačno platili”, navodi naš sagovornik.

Ako do problema i dođe, građani treba da znaju da prema Zakonu o zaštiti potrošača svaki račun treba čuvati dve godine.

“Zakon vas u ovakvim slučajevima kao potrošače štiti dve godine i od pogrešno obračunate cene, i od neke greške prilikom plaćanja računa. Kada kažemo da građani imaju pravo na reklamaciju dve godine, ne mislimo samo na odeću, obuću, tehničke proizvode i garderobu. Ukoliko se desi da primetite da vaša uplata za komunalne usluge nije proknjižena, u roku od dve godine imate pravo da je reklamirate, na osnovu uplatnice koju imate, a ta uplatnica može uvek biti štampana sa vašeg računara, odnosno naloga. To isto možete uraditi uz pomoć mesečnih izvoda koje su banke po zakonu dužne da dostavljaju svakom ko ima otvoren tekući račun”, precizirao je Nikolić.

Zbog toga, nema razlike između on-line i tradicionalnog načina plaćanja. “Po potrebi, građani mogu da odštampaju račun, a ne da gomilaju račune potpuno bespotrebno”.

Žalbe uglavnom zbog pogrešnog poziva na broj

Kada je reč o žalbama na ovakvu vrstu plaćanja, Nikolić navodi da se one javljaju sporadično jer oni koji vrše on-line plaćanje već su dobro upoznati sa procedurom.

“Za razliku od starije populacije, mladi su navikli na ovakvu vrstu plaćanja i greške se retko dešavaju. Čak i ako se dese, to se vrlo brzo ispravi u komunikaciji sa samim primaocem ili bankom, a odmah se i primeti jer već sutradan na svom računu vidite da li je taj novac skinut ili nije”, navodi Nikolić.  

Kako kaže, često se dešava da dođe do greške u pisanju poziva na broj pa se račun ne proknjiži tamo gde treba. Ako poziv na broj nije dobro naznačen, plaćanje za dospelu potrošnju odlazi nekom drugom ili ostaje neraposređeno.

“Ovakvi slučajevi rešavaju se jednom reklamacijom. Podnese se prigovor tom preduzeću ili primaocu uplate. Oni pronađu uplaćena sredstva koja zatim preknjiže na vaš račun, bez obzira što ste vi prilikom uplate napravili grešku u jednom broju”, kaže potpredsednik NOPS.

Prema njegovim rečima, neretko se dešava da ovakve greške prave i radnici na šalterima, pa potrošači takvu grešku uoče na sledećem računu. “Čak i tada procedura je ista – imate račun kod sebe i opet ulažete reklamaciju”, zaključuje Nikolić.