Platforme za druženje pretvaraju se u digitalne pijace

Internet je pun tekstova i tutorijala u kojima se detaljno govori o efikasnoj elektronskoj trgovini, odnosno prodaji na socijalnim mrežama. Prodavci su sve više orijentisani ka daljinskom povezivanju sa kupcima, jer je takav vid trgovine efikasniji, brži i isplatljiviji.

Većina renomiranih brendova ima svoje internet prodavnice, koje se razvijaju samostalno ili u saradnji sa stručnjacima. Ipak, broj naloga u vlasništvu fizičkih lica koji nude robu i usluge na socijalnim mrežama raste iz dana u dan.

Prodaja na socijalnim mrežama posledica je potreba korisnika

„Društvene mreže su odavno postale kanali maloprodaje, prvenstveno kod malih firmi i preduzetnika. Uprkos tome što nisu postojale funkcionalnosti online šopa, prodaja se odvijala putem direktnih poruka, a nalozi na mrežama su se spontano pretvarali u online prodavnice. Vlasnici tih firmi su koristili mreže da predstave svoju ponudu i cene. Znamo za popularni odgovor koji se i danas viđa u komentarima, a glasi ‘cena inbox’. Sami kupci su diktirali ovakav trend, pogotovo što velika većina malih firmi nije imala veb sajt, pa je prodaja počela da se odvija direktno preko poruka“, objašnjava za Biznis.rs vlasnik agencije za digitalni marketing „iMarketing.rs“ Saša Novarlić.

Naš sagovornik kaže da je tokom proteklih 12 meseci zbog preporuka o socijalnoj distanci online prodaja skočila za 100 odsto. Ovaj trend zabeležen je svuda u svetu, pa i u Srbiji.

„Uvidevši za šta se koriste nalozi na društvenim mrežama, počelo je razvijanje funkcionalnosti online šopova. Cilj je odvajanje sadržaja koji direktno promovišu proizvode, od onih poput videa i blogova, koji nemaju direktne veze sa prodajom, objašnjava Novarlić i dodaje:

„Prvo se pojavio Facebook sa svojim šopom, a zatim i Instagram. Društvene mreže na ovaj način žele da odvoje prodaju od feed-a, kako bi se feed i dalje koristio za prethodnu namenu. Na primer, posebno se objavljuje sadržaj koji govori o koristima tih proizvoda za kupce, i drugi edukativni i besplatni sadržaji. Da se ne bi objavljivao sadržaj na feed-u koji je prodajnog tipa i nije interesantan, Facebook i Instagram sada imaju funkcionalnost šopa, gde korisnici naloga ubacuju svoje proizvode sa cenama i linkovima koji vode ka online prodavnici. Siguran sam da će u bliskoj budućnosti sve moći da se završi direktno na mrežama, prvenstveno mislim na plaćanje, kao i upravljanje kupcima i narudžbinama“, zaključuje Novarlić.

Mogućnosti prodaje se svakodnevno menjaju

Tokom protekle decenije najpopularnije socijalne mreže bile su Facebook i Instagram, ali poslednjih godina ogromnu popularnost beleži TikTok, naročito među mlađom populacijom. Kada je reč o B2B prodaji, LinkedIn se izdvaja kao virtuelna platforma gde se kompanije adekvatno predstavljaju i ostvaruju konekcije koje u budućnosti donose koristi.

„Trenutno dominiraju Facebook i Instagram kao dve najpopularnije mreže. Tu je i Pinterest koji je zanimljiv za kreativne biznise gde se takođe odvija prodaja, ali ne u većoj meri u Srbiji. U poslednje vreme i pored toga što je LinkedIn više namenjen za B2B model poslovanja, sve više se odvija direktna prodaja putem privatnih poruka koja je namenjena i pojedincima. Uglavnom su to biznisi iz uslužnih delatnosti. Pitanje je vremena kada će se čak i LinkedIn razvijiti neku vrsta šopa i funkcionalnosti kako bi biznisi bolje predstavili svoje proizvode i usluge. Takođe, tu je i TikTok, koji je se kotira kao najbrže rastuća društvena mreža, gde su mali biznisi već krenuli da kreiraju sadržaje i okupljaju zajednicu, i samo je pitanje vremena kada će početi i ovde da se odvija prodaja na malo višem nivou“, navodi Novarlić.

Kako ispoštovati potrošače i zakonski okvir?

Prodaju putem interneta mogu obavljati svi registrovani preduzetnici. Trebalo bi jasno napraviti razliku kada je reč o prodaji koju obavljaju fizička lica.

„Fizičko lice ima pravo da putem internet stranica oglasi prodaju automobila. Sa druge strane, fizička lica koja objave oglas za masovnu prodaju garderobe na internetu bave se neregistrovanom delatnošću“, kaže za Biznis.rs Predrag Petrović iz Saveza računovođa i revizora Srbije.

Nameće se zaključak da prodavci koji putem socijalnih mreža obavljaju svoju delatnost bez osnovnih informacija o firmi, zapravo vrše nelegalnu privrednu aktivnost. Jedan od osnovnih preduslova uspešne kupovine na internetu jeste da prodavac ima navedenu fizičku adresu, preko koje se može proveriti da li ima i registrovanu firmu. Ukoliko je uslov ispunjen, potrošaču su zagarantovana sva prava prilikom kupovine.

„Socijalne mreže jesu kanal maloprodaje, ali se ne može reći da su glavni. Kada je reč o internet prodaji veb šopovi i dalje drže primat. Jedan od primera je AliExpress koji pokriva značajan deo tržišta, pa je jasno da je udeo društvenih mreža manji. Prodaja putem veb sajtova je i dalje dominantna, a posebno zbog sigurnosti plaćanja. Zaštita potrošača na veb šopu je veća u poređenju sa kupovinom putem socijalnih mreža. Uglavnom se na socijalnim mrežama prodaje odeća, obuća, nakit, proizvodi lične nege“, objašnjava za Biznis.rs veb programer Boris Estovski, stručnjak za izradu veb šopova.

Estovski apostrofira funkcionalnst socijalnih mreža u direktnoj komunikaciji sa kupcem i njihovo svojstvo medijuma koji vodi kupca ka sigurnijoj kupovini.

„Socijalne mreže su idealne za prodaju proizvoda koji se mogu direktno isporučiti. Na našim šopovima prodaju se kosilice i traktori, ali se tim artiklima pristupa na drugačiji način, jer su posebni uslovi prodaje i dostave. Prodavcu socijalna mreža može poslužiti samo za prezentaciju, a teško da će ovim putem obaviti direktnu prodaju. Socijalna mreža preusmerava kupca direktno na veb šop, gde pojedinac stiče sigurnost i odlučuje da poruči proizvod koji više vredi ili za koji je potrebna posebna isporuka“, navodi Estovski.

Opcije za trgovinu dostupne milionima korisnika

Uprkos neusklađenom zakonodavstvu, socijalne platforme pokušavaju da na što raznovrsnije načine olakšaju kupovinu i osnaže povezanost korisnika i brendova. Facebook je u okviru svoje platforme dodao opciju Marketplace, a Instagram integrisao Shopify. Korisnici društvene mreže Twitter koji žele da kupuju, imaju ponuđenu opciju „Buy Now“. YouTube i Pinterest uveli su mogućnost direktne prodaje. Mnogobrojne opcije za trgovinu koje su ponuđene korisnicima naloga vremenom su stvorile određeni vid konkurencije između veb šopova i socijalnih mreža.

Prodavci lako mogu kreirati veb šop pomoću alata dostupnih na Internetu, ukoliko im je to potrebno za realizaciju prodajnog plana. Ipak, za stvaranje kvalitetnog veb šopa neophodno je uložiti novac i angažovati stručno osoblje.

„Reč je o sajtovima kao što su Shopify ili Wix. Razvoj šopova na društvenim mrežama više će uticati da ljudi donesu odluku i otvore veb šop kako bi pokrili taj deo tražnje. Na Google postoji velika potražnja za proizvodima i uslugama, što putem pretrage, što putem partnerskih veb sajtova gde se mogu prikazivati oglasi“, zaključuje Novarlić.