Porezi preveliki, privrednici traže reformu sistema taksi i nameta
4.11.2021 13:51 Autor: Ljiljana Begović
Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije (UZPPS) zataražilo je od Vlade Srbije da se sprovede poreska reforma.
“S obzirom na to da je Ministarstvo finansija izašlo sa objavom da su ‘ostvareni budžetski prihodi veći od planiranih’ i da je ‘prioritet podizanje atraktivnosti naše ekonomije i podizanje životnog standarda građana’, očekujemo da se značajno smanje porezi i doprinosi na zarade koji na male zarade iznose 60 odsto kako bi se povećao neto iznos koji zaposleni primaju i očekujemo da se hitno smanje nameti na male biznise i revidira kontraproduktivna kaznena regulativa jer su to uzroci ogromnog crnog tržišta koje, uz subvencionisanje stranih investitora, predstavlja nelojalnu konkurenciju domaćim privrednicima”, navode iz Udruženja.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS), Nebojša Atanacković za Biznis.rs kaže da se svaki put oko pregovora o povećanju minimalne zarade razgovara i o smanjenju poreza i doprinosa na zarade.
“Mi se slažemo u zahtevima sa Udruženjem Zaštitnik privrednika i preduzetnika Srbije. Naš zahtev je da se porezi i doprinosi smanje sa više od 60 procenata, na oko 50 odsto. Na taj način bi se značajno smanjio rad na crno, poslodavci bi bili motivisaniji da prijavljuju radnike”, ocenjuje Atanacković.
Iz Udruženja ZPPS objašnjavaju da bi se umanjenjem poreskih stopa smanjila i siva ekonomija i povećali prihodi u budžetu, i da će zato privrednici tražiti da se optimizuje javna uprava i poveća kontrola na granici da bi se izbegao šverc.
„Atraktivnost naše ekonomije se može postići isključivo razvojem domaćeg preduzetništva i poljoprivrede, smanjenjem nameta radi suzbijanja crnog tržišta i privlačenja investicija koje se ne baziraju na subvencionisanju novcem građana Srbije, optimizacijom javnog birokratskog sektora, procesuiranjem aktera zloupotrebe budžeta građana Republike Srbije i profesionalizacijom državne uprave“, ističu iz Udruženja ZPPS.
Osim smanjivanja poreza i doprinosa na zarade, domaće privrednike takođe izuzetno opterećuju parafiskalni nameti.
Prema analizama NALED-a, u više od 200 zakona i 270 podzakonskih akata propisano je blizu 1.200 republičkih neporeskih dažbina. Najveći deo tih dažbina čine različite takse (3/4), dok se četvrtina odnosi na naknade za korišćenje javnih dobara i ostale oblike neporeskih dažbina. Takođe, mnoge takse se naplaćuju duplo.
Neporeske dažbine na godišnjem nivou generišu prihod od oko 150 milijardi dinara. Najveći deo tih dažbina čine različite takse, dok se četvrtina odnosi na naknade za korišćenje javnih dobara i ostale oblike neporeskih dažbina.
Pored velikog broja propisa, problem je i što se ponekad iste neporeske dažbine (npr. takse) mogu pronaći pod drugačijim imenom – nadoknada troškova određenog postupka, naknada za izdavanje i produženje dozvole.
“Osnovni problem na koji mi godinama ukazujemo je postojanje parafiskalnih nameta, koji pune budžet, ali izuzetno opterećuju privrednike. Često se iznosi za neke naknade povećaju ili se jednostavno pojave novi u toku godine, a da preduzetnik prilikom pravljenja budžeta za narednu godinu to nije mogao da predvidi ili uzme u obzir”, ističe Atanacković.
Pročitajte još:
Iz Udruženja ZPPS navode da su za postojanje eko takse podneli inicijativu Ustavnom sudu prošle godine da se ukine u trenutnom obliku, da se redefiniše po jasnim kriterijumima i da joj se da namenski karakter, jer direktno ugrožava poslovanje.
Takođe, prema rečima naših sagovornika, biznise ugrožava i naplata natpisa na radnjama po odluci o oglašavanju na teritoriji grada Beograda (postoji i u drugim lokalnim samoupravama u različitim oblicima) za koje takođe postoji žalba Ustavnom sudu i više upravnih postupaka.
„Ovaj namet predstavlja zadiranje u privatnu imovinu na koju se već plaća porez na imovinu, kao i porez na prihode od zakupa kad je lokal predmet zakupa. Zbog ovog nameta mnogi su rešili da zatvore svoje firme, jer im je u godini krize, kad su bili onemogućeni da rade, stizao obračun da su dužni po ovom osnovu više desetina hiljada dinara“, naglašavaju iz Udruženja.