Cene cigareta u Srbiji do kraja 2025. trebalo bi da dostignu evropski nivo

Vlada Srbije nedavno je usvojila nove dinarske iznose akciza usklađene sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2024. godini, i to na različite akcizne proizvode – derivate nafte, alkohol, kafu, cigarete, duvanske prerađevine, tečnosti za punjenje elektronskih cigareta, nikotinske vrećice i prirodni gas za krajnju potrošnju.

Prema novim usklađenim iznosima, akciza na olovni benzin iznosi 74,54 dinara i veća je za 3,07 dinara, dok je na bezolovni 70,11 dinara, što je za 2,89 dinara više.

Kada je reč o alkoholu, umesto dosadašnjih 28,05 dinara akciza za niskoalkoholna pića sada iznosi 26,89 dinara po litru, dok je akciza za pivo i niskoalkoholna pića koja sadrže pet ili više procenata alkohola veća i umesto 30,72 iznosi 32,04 dinara po litru. Novi usklađeni iznos akciza za jaka alkoholna pića iznosi 56.057,29 dinara, umesto dosadašnjih 53.746,20 dinara.

Iznos akcize uvećan je i za neprženu kafu – sa 108,06 dinara po kilogramu na 112,71 dinara, kao i za prženu kafu sa 135,07 na 140,88 dinara. Nova akciza na prirodni gas za krajnju potrošnju, odnosno grejanje, umesto dosadašnjih 68,11 dinara po megavat-času iznosi 71,04 dinara.

U razgovoru za Biznis.rs sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović ističe da se usklađivanje akciza sa potrošačkim cenama obično vrši kroz prilagođavanje visine akciza u skladu sa inflacijom ili nekim drugim ekonomskim parametrima.

“U praksi to znači da država može periodično povećavati akcize na određene proizvode (gorivo, alkohol, duvan, kafu) kako bi održala realnu vrednost poreza u odnosu na rast cena. Do poskupljenja dolazi jer povećanje akciza direktno utiče na troškove proizvodnje ili uvoza nekog proizvoda. Proizvođači i distributeri moraju da plate višu akcizu, što znači da im raste nabavna cena robe. Kako bi zadržali profitnu maržu, trgovci i proizvođači povećavaju maloprodajne cene”, ističe Bogunović.

Prema njegovim rečima, kada poskupe osnovni proizvodi poput goriva to može izazvati lančanu reakciju poskupljenja zbog viših troškova proizvodnje i transporta.

“Povećanje akciza postaje deo šire ekonomske dinamike, gde rast cena može uticati na potrošnju i ukupnu inflaciju u zemlji”, dodaje on.

Maloprodajne cene određuju proizvođači i uvoznici

O akcizama se u javnosti gotovo uvek govori kada dođe do poskupljenja duvanskih proizvoda. Prema novim usklađenim iznosima, akciza na cigarete iz uvoza i cigarete proizvedene u zemlji od 1. januara iznosi 103,65 dinara po paklici, dok će od 1. jula biti povećana na 105,40 dinara. Akciza na nikotinske vrećice skočila je sa 4.842 na 5.050,21 dinar po kilogramu,

Bogunović napominje da formiranje cena cigareta na domaćem tržištu zavisi od nekoliko ključnih faktora. Tako se cena paklice sastoji od specifične akcize – fiksni iznos po paklici (koji se trenutno postepeno povećava po akciznom kalendaru), proporcionalne akcize – tačnije, procentualnog dela maloprodajne cene koji je trenutno 33 odsto, i PDV-a (20 odsto), koji se obračunava na osnovnu cenu uvećanu za akcize.

“Maloprodajne cene određuju proizvođači i uvoznici cigareta. Srbija sprovodi akcizni kalendar, prema kojem se akcize na duvanske proizvode postepeno povećavaju kako bi dostigle minimalni nivo Evropske unije (90 evra na 1.000 cigareta). Prema trenutnom akciznom planu, očekuje se da će Srbija dostići minimalni EU prag do kraja ove godine”, ističe naš sagovornik.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS napominje da su akcize jedan od značajnih izvora prihoda budžeta Srbije i da funkcionišu kao posebna vrsta poreza koji se naplaćuje na određene proizvode.

“Akcize se obračunavaju i plaćaju prilikom proizvodnje ili uvoza robe, a proizvođači i uvoznici prenose teret akciza na krajnje potrošače kroz maloprodajne cene. Konkretno, kada firma proizvede ili uveze akciznu robu, obračunava akcizu i uplaćuje je državi. Porez na dodatu vrednost (PDV) se takođe obračunava na cenu uvećanu za akcizu, što dodatno povećava budžetske prihode. Krajnji potrošači indirektno plaćaju akcizu kroz cenu proizvoda”, objašnjava Aleksandar Bogunović.

Prema njegovim rečima, prihodi od akciza čine između deset i 15 odsto ukupnih budžetskih prihoda u Srbiji, što zavisi od visine akciza i potrošnje akciznih proizvoda.

Bogunović objašnjava da su glavni proizvodi koji podležu akcizama u Srbiji gorivo i energenti koji čine veliki izvor budžetskih prihoda zbog visoke potrošnje. Tu su i duvanski proizvodi za koje svake godine država postepeno povećava akcize prema akciznom kalendaru i alkoholna pića. Među ovim proizvodima je i kafa, koja inače nije u svim zemljama oporezovana akcizom.

Prosečna maloprodajna cena cigareta 393,05 dinara

Vlada Srbije donela je 13. februara Odluku o iznosima prosečnih ponderisanih maloprodajnih cena i minimalnih akciza na duvanske prerađevine.

Tako iznos prosečne ponderisane maloprodajne cene za cigarete iznosi 393,05 dinara po paklici, a iznos minimalne akcize je 233,36 dinara.

Kao se navodi u dokumentu objavljenom u Službenom glasniku, iznos prosečne ponderisane maloprodajne cene za rezani duvan je 11.266,71 dinara po kilogramu, dok je za duvan za lulu 17.777,26 dinara po kilogramu. Iznosi minimalnih akciza za ova dva duvanska proizvoda su isti – 8.167,60 dinara.

Minimalna akciza na duvan za žvakanje iznosi 22.360 dinara po kilogramu, a minimalna akciza za burmut 7.074,55 dinara po kilogramu.