Frilenseri masovno napuštaju platforme – manje posla i niže zarade

U trenutku kada globalna ekonomija usporava, a investicije i potražnja za digitalnim uslugama slabe, digitalno tržište rada u Srbiji prolazi kroz najdramatičnije promene u poslednjih nekoliko godina, ocene su učesnika konferencije u organizaciji Centra za društvo i tehnologiju Re:people na kojoj su predstavljeni najnoviji podaci gig ekonomije Jugoistočne Evrope.

Merenje Gigmetra Srbija za oktobar 2025. otkriva da se domaći gig ekosistem nalazi na svojevrsnoj prelomnoj tački, odnosno radnika je manje, konkurencija je oštrija, a zarade prvi put posle tri godine beleže pad.

U samo šest meseci čak 13 odsto srpskih gig radnika napustilo je Upwork, najveću globalnu platformu za onlajn rad. Stopa odliva gotovo je četiri puta veća nego u maju, što istraživači Centra za društvo i tehnologiju povezuju pre svega s padom globalne tražnje.

Dok su međunarodne kompanije smanjivale obim angažovanja frilensera, domaći radnici suočili su se sa sve manjim brojem projekata i povećanom konkurencijom.

“Manje je prilika, više je neizvesnosti i sve više radnika bira stabilnije opcije koje nudi tradicionalno tržište rada“, ističe Branka Anđelković.

Odliv radnika prati i pad zarada. Prosečna tražena satnica spustila se za 2,3 odsto i sada iznosi 23,9 dolara. Iako je i dalje viša od proseka centralne i istočne Evrope, niža je od onoga što zarađuju gig radnici u zapadnoj Evropi. Istovremeno, broj onih koji u trenutku merenja imaju aktivan angažman je smanjen. Od 100 aktivnih naloga tek 39 je radilo, četiri procentna poena manje nego u prethodnom ciklusu.

Posebnu dimenziju promena otkriva regionalna analiza. Iako Beograd i dalje drži dominantnu poziciju, okupljajući čak 41,7 odsto svih gig radnika u zemlji, relativno jačanje prestonice ne znači i njen rast – već brže pražnjenje drugih regiona.

U Vojvodini i Južnoj i Istočnoj Srbiji zabeleženi su najveći odlasci, pa se ukupno čak 84,9 odsto gig radnika sada nalazi u urbanim sredinama.

“Beograd deluje sve jači samo zato što ostatak zemlje brže gubi gig radnike”, objašnjava Vladan Ivanović, glavni istraživač Gigmetra.

Promenila se i rodna struktura digitalnog tržišta rada. Udeo žena porastao je na 35,2 odsto, što je posledica bržeg napuštanja platformi među muškarcima. Žene danas prednjače u unosu podataka, administrativnim poslovima i oblastima pisanja i prevođenja. Ali uprkos numeričkom rastu, jaz u zaradi ostaje izražen: gig radnice zarađuju oko 81,6 odsto tražene satnice svojih muških kolega. Muškarci i dalje dominiraju u najplaćenijim poljima, poput razvoja softvera, gde je potražnja tradicionalno najstabilnija.

Na profesionalnoj mapi gig tržišta desio se zanimljiv zaokret. Dok su oblasti razvoja softvera, kreativnih usluga i multimedije zabeležile najveći pad broja radnika, segment unosa podataka i administrativnih poslova čak je porastao.

Istraživači smatraju da je reč o dvostrukom efektu – sa jedne strane AI je preuzeo veliki deo posla koji su nekada obavljali početnici i pripravnici na tradicionalnom tržištu, a sa druge strane radnici sa bazičnim veštinama na platformama traže ono što im je najlakše dostupno.

“Mnogi mladi sa osnovnim digitalnim znanjima više ne mogu da uđu u kompanije na najnižim pozicijama jer ih je veštačka inteligencija učinila suvišnim. Zato se okreću gig radu, ali ne u visoko plaćenim, već u najjednostavnijim segmentima“, kaže Ljubivoje Radonjić.

Tržište se tako prestrukturiše ka poslovima niže složenosti, dok znanjem najintenzivnije profesije beleže najveću kontrakciju. To potvrđuje i podatak da radnici sa sofisticiranijim veštinama znatno ređe napuštaju platforme, jer je njihov rad teže zamenljiv – kako globalno, tako i lokalno. Ipak, rast konkurencije i pad potražnje utiču i na ove segmente, pa se smanjenje broja radnika, iako sporije, oseća i u oblasti profesionalnih usluga i softverskog razvoja.

Sve jasnije se vidi da gig platforme više nisu rezervisane samo za IT eksperte. Veliki broj radnika ulazi u digitalni sektor kao u alternativu nesigurnim i slabo plaćenim poslovima na domaćem tržištu, često ga koristeći kao dopunski izvor prihoda. Upravo ta dinamika objašnjava paradoks da neki sektori rastu, iako zarade stagniraju ili padaju.

Kako objašnjava profesor Zoran Kalinić, gig rad sve više postaje utočište za one koji nisu uspeli da se uklope utradicionalno tržište, ali i za one koji svojim veštinama ne mogu da uđu u visoko specijalizovane digitalne profesije.

“U periodu smanjene tražnje sve više srpskih radnika na platformama poput Upwork-a okreće se potrazi za stabilnijim, dugoročnijim angažmanima i predvidljivim prihodima. Digitalno tržište ostaje prostor otvoren za nove ulaske, ali sve više zavisi od globalnih trendova, promena u poslovnim praksama kompanija i brzine usvajanja digitalnih veština u Srbiji”, zaključak je konferencije u organizaciji Re:people Centar za društvo i tehnologiju.