Još mesec dana za prijavu eko-takse

Umesto do 31. jula, rok za plaćanje eko-takse od 2024. godine pomeren je na 30. april.

Godišnja prijava podnosi se lokalnoj poreskoj administraciji u opštini gde je sedište firme ili preduzetničke radnje.

Sama uplata ne ide odmah po podnošenju prijave. Obaveza se izmiruje kvartalno, u četiri jednake rate, ali tek nakon što stigne rešenje lokalne poreske administracije. Međutim, dešava se da rešenja kasne, pa tada obveznici nastavljaju sa uplatom prema prethodno utvrđenim iznosima, dok se kasnije ne izvrši usklađivanje.

Poreski savetnik Milan Radošević upozorava da ignorisanje rokova može imati konkretne finansijske posledice.

„Nepodnošenje prijave u predviđenom roku tretira se kao prekršaj i povlači novčane kazne, dok kašnjenje u plaćanju automatski aktivira obračun zatezne kamate. Dugovanja, ukoliko se ne izmire, mogu završiti i u postupku prinudne naplate. Posebnu pažnju treba obratiti i u situacijama zatvaranja radnje ili promene pravne forme, jer lokalna poreska administracija tada proverava da li su sve obaveze, uključujući i ekološku taksu, u potpunosti izmirene pre izdavanja potrebnih potvrda“, objašnjava Radošević.

Obaveza plaćanja ove naknade obuhvata širok krug subjekata – sva pravna lica, preduzetnike, ali i one koji su paušalno oporezovani. Paušalci, prema rečima našeg sagovornika, takođe podnose prijavu putem odgovarajućeg obrasca za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine.

Postupak prijave u velikoj meri je digitalizovan. Elektronska forma podnosi se preko portala lokalne poreske administracije, uz korišćenje kvalifikovanog elektronskog potpisa ili eID naloga. Nakon prijave, popunjava se obrazac i dokument se potpisuje u digitalnom obliku. Ipak, ostavljena je i mogućnost klasičnog podnošenja, lično na šalteru opštine ili slanjem preporučene pošiljke.

Visina takse ne određuje se jedinstveno, već zavisi od dva uslova. Prvi je delatnost kojom se obveznik bavi, bilo da je registrovana kao pretežna u APR-u ili je tokom prethodne godine donela najveći prihod. Drugi kriterijum odnosi se na veličinu pravnog subjekta, pa se razlikuju mikro, mala, srednja i velika preduzeća.

Kod paušalaca, iznos zavisi od procene uticaja njihove delatnosti na životnu sredinu. S obzirom na to da se svi oni svrstavaju u mikro preduzeća, za njih važe najniže tarife iz uredbe. Delatnosti su podeljene u tri grupe, one sa malim, srednjim i velikim negativnim uticajem. U skladu s tim, godišnja obaveza iznosi 5.000 dinara za najmanji uticaj, 10.000 dinara za srednji i 20.000 dinara za delatnosti koje imaju najveći negativni efekat.

Najniže iznose plaćaju oni koji posluju u oblastima poput nauke, obrazovanja, osiguranja ili sporta, ali i delatnosti kao što su igre na sreću. U sledećoj grupi su, između ostalog, poslovi vezani za sakupljanje neopasnog otpada, pojedine grane poljoprivrede, proizvodnju baterija, preradu mleka ili proizvodnju tekstilnih proizvoda, gde obaveza ide do 10.000 dinara za mikro subjekte.

Najveći iznosi rezervisani su za delatnosti koje imaju izražen uticaj na životnu sredinu. Tu spadaju rudarstvo, uzgoj životinja, proizvodnja plastike, papira, metala, ali i energetski sektor. Mikro preduzeća iz ovih oblasti plaćaju do 20.000 dinara godišnje.

Kod većih sistema, iznosi rastu višestruko. Velika pravna lica sa najvećim negativnim uticajem izdvajaju i do dva miliona dinara godišnje, dok se za srednji i manji uticaj obaveze kreću između 500.000 i milion dinara. Srednja preduzeća plaćaju upola manje, u rasponu od 125.000 do 500.000 dinara, u zavisnosti od kategorije.

Propisi ipak predviđaju određeno ograničenje, a to je da ukupna ekološka taksa ne može preći 0,4 odsto prihoda ostvarenog u prethodnoj godini. Time se obezbeđuje da visina obaveze ostane u razmeri sa ekonomskom snagom obveznika. U slučajevima niskih prihoda, to može značiti i smanjenje iznosa. Kod paušalaca, međutim, ovo pravilo retko dolazi do izražaja zbog već unapred definisanih i relativno niskih iznosa.

Osim redovne godišnje prijave, zakon predviđa i dodatne obaveze u posebnim okolnostima. Kada se firma osnuje tokom godine, privremeno obustavi rad ili trajno prestane sa poslovanjem, nova prijava mora biti podneta u roku od 15 dana od nastanka promene.

Nakon što obveznik dostavi prijavu, lokalna poreska administracija donosi rešenje u kojem precizno navodi godišnji iznos takse, kao i sve podatke potrebne za uplatu, uključujući broj računa i poziv na broj.