Kada će preduzetnici biti oslobođeni „tereta“ preknjižavanja?

U Srbiji trenutno posluje više od 137.000 privrednih društava i čak oko 351.000 preduzetnika, što ukazuje na sve veći broj ljudi koji se odlučuju za samozapošljavanje. Iako preduzetništvo postaje sve popularnije, poslovanje im je i dalje otežano zbog složenih administrativnih procedura i visokih birokratskih troškova.

Jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju preduzetnici jeste zastareli sistem plaćanja poreza i doprinosa. Naime, za razliku od zaposlenih u firmama koji sve obaveze plaćaju jednom uplatnicom, preduzetnici moraju svakog meseca da obave četiri odvojene uplate – za porez na dohodak, PIO, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ovakav sistem godišnje stvara više od devet miliona pojedinačnih uplata.

Osim što je komplikovan, sistem je i podložan greškama – ukoliko preduzetnik pogrešno uplati sredstva, mora da podnese zahtev za preknjižavanje. Ovakvih zahteva ima na desetine hiljada godišnje, a čak svaki četvrti preduzetnik bez lične zarade podnosi ovakav zahtev.

Dodatni problem predstavlja evidencija radnog staža – čak i kad redovno plaćaju doprinose, preduzetnicima se staž ne upisuje automatski, već tek nakon što podnesu poseban zahtev, što mnogi ne znaju.

Kako bi se ovi problemi rešili, NALED predlaže uvođenje objedinjene uplate na jedan račun, sa kojeg bi se sredstva automatski raspoređivala. Za sprovođenje ove reforme nisu potrebne velike izmene, već samo tehnička prilagođavanja i usklađivanje propisa.

“Na ovaj način smanjio bi se broj uplata za skoro sedam miliona godišnje, ukinula bi se potreba za preknjižavanjem, a evidencija staža bi se automatski ažurirala, čime bi se olakšalo poslovanje preduzetnika i rasteretila administracija”, objašnjava Marija Suzić, savetnica za inovacije i preduzetništvo u NALED-u.

U prilog ideji za uvođenje objedinjene uplate ide i to što ne zahteva promene zakona, već samo izmenu pravilnika kojim bi bio uveden jedinstveni račun dok bi Poreska Uprava i Uprava za trezor protokolom uredili preusmeravanje sredstava pojedinačnim institucijama.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da preduzetnici često ne znaju šta da rade ako pogrešno uplate porez ili ako plate više nego što je potrebno.

“U tom slučaju moguće je podneti zahtev za povraćaj ili preknjižavanje sredstava, i to putem portala Poreske uprave, poštom ili neposredno u nadležnoj filijali. Poreska uprava je razvila elektronsku aplikaciju koja omogućava brzo podnošenje zahteva, a rešenje o povraćaju dostavlja se elektronski u poresko sanduče. Rok za odlučivanje je 15 dana od dana prijema zahteva. Ako povraćaj ne bude izvršen u roku od 30 dana, preduzetnik ima pravo na kamatu”, kaže Pisarević.

Kada podnosite zahtev za povraćaj pogrešno plaćenog poreza, ključno je voditi računa o roku zastarelosti. Pravo na povraćaj zastareva za pet godina, ali se taj rok može prekinuti svakom radnjom preduzetom u cilju ostvarivanja prava. Nakon prekida rok počinje iznova.

Međutim, apsolutni rok zastarelosti je deset godina od dana kada je pravo na povraćaj stečeno, bez obzira na eventualne prekide. Jedini izuzetak su doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, gde pravo na povraćaj ne zastareva.

Poslovni konsultant iz agencije TYB Consulting Milica Trifunović kaže za Biznis.rs da postoji nekoliko prednosti opredeljenja za isplatu lične zarade u slučaju preduzetnika.

“Prednosti su u tome što se na kraju godine plaća porez na prihod od samostalne delatnosti u iznosu od 10 odsto, u odnosu na preduzetnika koji se nije opredelio za isplatu lične zarade koji plaća oko 46 odsto poreza i doprinosa na ostvareni neto rezultat. Takođe, ovo je isplativ model za delatnosti koje se odlikuju visokim neto rezultatom”, objašnjava Trifunović.

Ona dodaje da preduzetnik koji isplaćuje sebi ličnu zaradu ima pravo da raspolaže novčanim sredstvima na osnovu ostvarene dobiti.