Kada ispravka potraživanja nema ekonomsku opravdanost?

U praksi poreskog i finansijskog izveštavanja često se javljaju situacije u kojima su svi formalni uslovi ispunjeni, ali ipak ostaje osećaj da nešto ne funkcioniše kako bi trebalo.

Zakon je ispoštovan, rok od 60 dana je protekao, ispravka vrednosti potraživanja je uredno knjižena, a dokumentacija formalno „čista“. Međutim, kada se sagleda širi kontekst poslovanja, slika počinje da se menja. Upravo na takav raskorak između forme i suštine ukazuje mišljenje Ministarstva finansija koje se bavi poreskim tretmanom ispravke vrednosti potraživanja koja prethodno nisu bila iskazana kao prihod.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica dopušta da se ispravka vrednosti potraživanja prizna kao rashod, čak i kada ta potraživanja nisu bila evidentirana u prihodima, pod uslovom da je od roka dospelosti prošlo najmanje 60 dana.

„Takva ispravka ima karakter privremenog rashoda – potraživanje ostaje u poslovnim knjigama, ali se u konkretnom obračunskom periodu evidentira obezvređenje. Za trajni otpis i isknjiženje potrebni su dodatni, stroži zakonski uslovi. Na papiru, mehanizam je jasan i dozvoljen“, objašnjava poreski savetnik Milan Radošević.

Ministarstvo finansija u svom mišljenju, međutim, ne osporava ni zakon ni propisani rok, niti samu mogućnost da se ispravka izvrši za potraživanja koja nisu bila prihod. Ono što se dovodi u pitanje jeste ekonomska suština poslovnog modela iz koga ta potraživanja proizlaze. Drugim rečima, nije problem to što je prošlo 60 dana, već zašto je do takvog gubitka uopšte došlo.

Konkretan slučaj odnosi se na društvo A, koje se bavi iznajmljivanjem poslovnog prostora i pružanjem IT usluga. U periodu od 2019. do 2024. godine to društvo je nepovezanom licu, društvu B, odobravalo beskamatne pozajmice u ukupnom iznosu od oko 1,5 milijardi dinara. Između ova dva društva nije postojao drugi poslovni odnos u smislu prometa dobara ili usluga – samo finansijske pozajmice.

Tokom godina vraćeno je svega 64,6 miliona dinara, što čini nešto više od četiri odsto ukupnog iznosa. Istovremeno, izvršena je ispravka vrednosti potraživanja u iznosu od 1,25 milijardi dinara, dok je naknadno naplaćeno oko 40 miliona dinara, koji su uredno priznati kao prihod u godini naplate.

Uprkos ovakvom iskustvu, društvo A je iz godine u godinu nastavilo da istom dužniku odobrava nove pozajmice, bez kamate, bez aneksa ugovora i bez pokretanja pravnih postupaka radi naplate. Mehanizam se svodio na ponavljanje istog obrasca: nakon isteka 60 dana sledi ispravka vrednosti i umanjenje oporezive dobiti, a u narednim periodima povećanje prihoda za iznose koji se eventualno naplate.

Ministarstvo finansija u mišljenju navodi da ovakav model ne predstavlja realizaciju poslovnog rizika, već sistemsko generisanje rashoda. Ukazuje se da društvo A ne pokazuje nameru ostvarivanja dobiti po osnovu datih zajmova, jer ne postoji ugovorena kamatna stopa niti bilo koji drugi ekonomski benefit. Takođe se ističe da rashod treba da proističe iz smanjenja ekonomskih koristi koje je povezano sa poslovnim aktivnostima usmerenim na dobit, što u ovom slučaju nije ispunjeno.

Posebno se naglašava princip „suština iznad forme“. Iako je formalni rok protekao, a zakonski član ispunjen, kontinuirano odobravanje novih pozajmica istom dužniku, koji ne vraća prethodne obaveze, dovodi u pitanje tvrdnju da se radi o realnom kreditnom riziku.

Ministarstvo ukazuje i da računovodstveni propisi ne propisuju tačan rok za otpis potraživanja, već da se on obično vrši tek kada potraživanje postane očigledno nenaplativo, često nakon više godina, u zavisnosti od okolnosti.

„Sa poreskog aspekta, sporni rashodi se posmatraju kroz odredbe člana 7a tačka 8 Zakona, koji isključuje priznavanje troškova koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti. U ovom slučaju, zaključak je da pozajmice nisu deo delatnosti usmerene na ostvarenje dobiti, da ne postoji realna namera naplate i da ispravke vrednosti nemaju karakter poslovnog rizika, već dominantno utiču na smanjenje poreske osnovice“, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.