Kada preduzetnik ili vlasnik firme ostvaruje pravo na naknadu za nezaposlenost?

Kada firma ode u likvidaciju, završi u stečaju ili jednostavno prestane da radi, za mnoge vlasnike firmi – ali naravno i zaposlene – to znači nagli prekid prihoda. Ipak, i za preduzetnike i vlasnike firmi predviđena je mogućnost da ostvare pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Međutim, to pravo nije automatsko niti jednako za sve, već zavisi od ispunjenja određenih uslova.

Osnovni preduslov je staž osiguranja za slučaj nezaposlenosti. Pravo na naknadu imaju oni kojima su doprinosi uplaćivani najmanje 12 meseci neprekidno ili 18 meseci sa prekidima.

Ovaj kriterijum važi bez obzira na to da li je reč o zaposlenom radniku ili vlasniku firme – ključno je da su doprinosi uredno plaćani.

„To znači da i preduzetnik koji zatvori svoju radnju može ostvariti pravo na novčanu naknadu, ali uz dva uslova. Prvi je da je prethodno ispunio minimum staža osiguranja i da se prijavi Nacionalnoj službi za zapošljavanje u roku od 30 dana od dana obustave rada“, objašnjava advokat Dragana Lazić.

Pravo na naknadu nemaju samo zaposleni kod poslodavca – ono može pripasti i vlasnicima firmi, ali isključivo ako su u sopstvenom preduzeću imali zaključen ugovor o radu i primali platu. Biti vlasnik nije isto što i biti zaposlen u sopstvenoj firmi. Mnogi osnivači formalno ne zasnivaju radni odnos sa sopstvenim preduzećem, pa samim tim nemaju ni osnov za ostvarivanje prava na naknadu.

„Paušalno oporezovani preduzetnici, poznatiji kao paušalci, nemaju pravo na ovu vrstu pomoći. Takođe, pravo ne mogu ostvariti ni oni koji dobrovoljno zatvore firmu, iako je ona formalno otišla u stečaj, ukoliko ne ispunjavaju zakonske uslove. Privremeni prekid delatnosti ili pad prihoda nije dovoljan razlog za sticanje prava na naknadu – nezaposlenost mora biti posledica prestanka rada poslodavca ili gašenja delatnosti“, objašnjava Lazić.

Postoje i druge kategorije koje su izuzete iz ovog sistema. Samostalni umetnici, sveštenici, lica koja ostvaruju prihode po osnovu ugovorene naknade, kao i oni koji rade za strane firme koje nemaju predstavništvo u Srbiji, nemaju pravo na novčanu naknadu kod NSZ-a. Drugim rečima, pravo je vezano za definisan status osiguranika u sistemu obaveznog socijalnog osiguranja za slučaj nezaposlenosti.

Naša sagovornica kaže da nije moguće otvoriti preduzetničku radnju, raditi kratko vreme i potom je zatvoriti samo kako bi se ostvarilo pravo na naknadu. Minimum je 12 meseci neprekidnog rada uz uredno plaćene doprinose, a visina naknade zavisi upravo od dužine prethodnog osiguranja.

Trajanje isplate naknade određuje se prema ukupnom stažu osiguranja. Oni koji imaju od jedne do pet godina staža mogu primati naknadu tri meseca. Za staž od pet do 15 godina predviđeno je šest meseci isplate. Lica sa 15 do 25 godina staža imaju pravo na devet meseci naknade, dok oni sa više od 25 godina osiguranja mogu primati pomoć punih 12 meseci.

Novčana naknada za nezaposlene finansira se iz doprinosa zaposlenih. Svaki radnik u Srbiji mesečno izdvaja 0,75 odsto svoje bruto plate za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Od 2019. godine poslodavci više nemaju obavezu plaćanja ovog doprinosa, što znači da su zaposleni jedini finansijeri sistema iz kojeg se isplaćuju naknade onima koji ostanu bez posla.

Iznos naknade usklađuje se jednom godišnje sa stopom inflacije iz prethodne godine. Od 1. februara najniža bruto naknada iznosi 33.745 dinara, odnosno 22.170 dinara neto. Najviša bruto naknada je 78.226 dinara, dok u neto iznosu dostiže 51.394 dinara.

Konačan iznos koji pojedinac prima zavisi od prethodnih primanja i dužine staža osiguranja.

Za ostvarivanje prava potrebno je podneti odgovarajuću dokumentaciju. Vlasnici i osnivači preduzeća u stečaju ili likvidaciji, kao i preduzetnici, prilikom prijave na evidenciju nezaposlenih moraju dostaviti ličnu kartu, kao i dokaz o stručnoj spremi – svedočanstvo, diplomu ili uverenje, uz original na uvid.

Neophodno je i rešenje nadležnog trgovinskog suda o otvaranju stečaja ili rešenje Agencije za privredne registre o brisanju preduzeća, odnosno brisanju statusa preduzetnika.

Potrebno je dostaviti i dokaz o osnovicama osiguranja iz Poreske uprave ili RF PIO, kao i potvrde o posebnim vrstama staža – beneficiranom stažu, stažu u inostranstvu, vojnom stažu u drugim republikama, produženom osiguranju, posebnom penzijskom stažu po osnovu trećeg deteta ili učešća u ratnim zbivanjima u dvostrukom trajanju.

Za lica kojima do ispunjavanja prvog uslova za penziju nedostaje do dve godine, potreban je i dokaz o periodima osiguranja iz matične evidencije RF PIO, što dodatno komplikuje postupak, ali istovremeno omogućava precizno utvrđivanje prava na naknadu.