Kako do prekida i prestanka obavljanja delatnosti za paušalce?

Prilikom prekida obavljanja delatnosti preduzetnici koji su paušalno oporezovani često ne znaju kroz koje sve procedure je neophodno proći da bi se obustavio rad.

Najvažnija obaveza je da se na vreme podnese poreska prijava u posebnom poreskom periodu, čak i kada svi podaci još nisu poznati. U tom slučaju prijava se može podneti sa raspoloživim informacijama, a naknadno dopuniti.

Prema rečima poreskog savetnika Milana Radoševića, obveznik je dužan da podnese početnu (osnovnu) poresku prijavu za utvrđivanje obaveze.

„Ukoliko u trenutku podnošenja nisu poznati svi relevantni podaci, kao što je na primer iznos dobiti, prijava se podnosi sa trenutno dostupnim podacima. Naknadno može da se vrši dopuna ili korekcija prijave, kada svi podaci postanu poznati“, pojašnjava propise naš sagovornik.

Radošević navodi da je u određenim situacijama obveznik dužan da podnese prijavu za poseban poreski period. Ova prijava se odnosi na: početak ili prestanak obavljanja delatnosti, promenu načina oporezivanja, prelazak na drugi režim plaćanja poreza.

„Ako obveznik prekida obavljanje delatnosti, dužan je da podnese prijavu za taj poseban period, međutim, ukoliko odluči da nastavi da plaća porez na dobit takođe mora da podnese odgovarajuću prijavu za nastavak oporezivanja. Nakon toga nadležni organ donosi rešenje kojim utvrđuje poresku obavezu“, navodi poreski savetnik.

Nakon toga nadležni organ donosi rešenje kojim utvrđuje visinu poreza, kao i obaveze za određeni period.

U slučaju nastavka poslovanja, obaveze se utvrđuju u kontinuitetu.

„Ukoliko obveznik ne podnese odgovarajuću prijavu, može izgubiti pravo na određene poreske pogodnosti i ne može pravilno regulisati svoj poreski status“, objašnjava naš sagovornik.

Kada je reč o prestanku obavljanja delatnosti on se može sprovesti na dva osnovna načina – odjavom po sopstvenoj inicijativi ili po sili zakona, kada delatnost prestaje automatski, bez aktivnog učešća obveznika.

„Prvi način je dobrovoljna odjava, koja se sprovodi podnošenjem zahteva za brisanje iz nadležnog registra. Uz ovaj zahtev obavezno se prilaže potvrda Poreske uprave i nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da su izmirene sve poreske obaveze. Važno je naglasiti da ova potvrda ne sme biti starija od pet dana u trenutku podnošenja zahteva. Time se obezbeđuje da lice koje prestaje sa radom nema neizmirenih dugovanja prema državi, što je jedan od ključnih uslova za brisanje iz registra“, kaže Radošević.

Drugi način prestanka delatnosti nastupa po sili zakona, odnosno u situacijama kada se delatnost gasi automatski, bez podnošenja posebnog zahteva.

„Delatnost tako prestaje u slučaju smrti preduzetnika ili gubitka poslovne sposobnosti. Takođe, prestanak može nastupiti i istekom roka na koji je delatnost registrovana, ukoliko nije produžena. Jedan od čestih razloga je i dugotrajna blokada računa – ukoliko je račun blokiran duže od tri godine, nadležni organ može pokrenuti postupak brisanja iz registra“, navodi poreski savetnik.

Pored toga, prema rečima Radoševića, prestanak delatnosti može biti posledica pravosnažnih odluka nadležnih organa. To uključuje situacije kada je sudskom ili upravnom odlukom ukinuto rešenje na osnovu kojeg je delatnost registrovana, kao i kada je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti.

U takvim slučajevima dalji rad nije moguć, pa se subjekt briše iz registra.

Do prestanka može doći i na zahtev Poreske uprave, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi za to, kao i na osnovu odluka drugih nadležnih organa, u skladu sa posebnim propisima. U praksi, to može uključivati i slučajeve kada su utvrđene nepravilnosti ili neizvršavanje zakonskih obaveza.

„U svim navedenim situacijama obveznik je, po prestanku delatnosti, dužan da reguliše svoje poreske obaveze za period od početka godine do dana prestanka rada. To podrazumeva podnošenje odgovarajuće poreske prijave i obračun poreza i doprinosa za taj period“, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.