Kazne za zloupotrebu e-otpremnica do dva miliona dinara

Javne konsultacije o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim otpremnicama, koje su otvorene do 17. oktobra, donose niz novih pravila koja imaju za cilj da dodatno urede sistem praćenja kretanja robe.

Novi propisi razrađuju obaveze subjekata privatnog i javnog sektora, uvode nove izuzetke, definišu tehnička pravila u vezi sa korišćenjem sistema, kao i strože kaznene odredbe za one koji ne poštuju zakon.

Da bi se osigurala dosledna primena zakona u članu 13. uvedene su strože kazne za one koji prekrše propise. Pravno lice, prevoznik ili javno preduzeće koje ne pošalje elektronsku otpremnicu, ne predstavi je u inspekcijskom nadzoru, ne ažurira podatke nakon prekida veze ili zloupotrebi podatke iz sistema, može biti kažnjeno sa 200.000 do dva miliona dinara.

Odgovorno lice unutar pravnog subjekta može biti kažnjeno sa 50.000 do 150.000 dinara, dok su kazne za preduzetnike i prevoznike predviđene u rasponu od 50.000 do 500.000 dinara.

Kada ne postoji obaveza slanja e-otpremnice?

Ključna izmena tiče se člana 3. odnosno obaveze slanja elektronske otpremnice. Prema novim pravilima, svako kretanje dobara nad kojima subjekat ima pravo raspolaganja mora biti praćeno elektronskom otpremnicom. Ova obaveza odnosi se i na operatera prevoza, koji je dužan da koristi elektronsku otpremnicu kada prevozi robu po nalogu drugog lica.

Ipak, zakon predviđa niz izuzetaka u kojima obaveza ne postoji. Na primer, elektronska otpremnica se ne šalje kada se roba kreće kroz prenosne, transportne ili distributivne mreže, kao što su voda, električna energija ili gas. Novi propisi proširuju ovu kategoriju i na snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom, pod uslovom da se utovar i istovar obavljaju na istom aerodromu.

Dalje, otpremnica nije potrebna za promet na malo koji je već obuhvaćen zakonom o fiskalizaciji, kao ni za robu koja se kreće u okviru ugovora finansiranih iz međunarodnih sporazuma. Izuzetak čine i vojna i bezbednosno osetljiva dobra, kao i unutrašnji transport robe unutar jednog subjekta javnog sektora.

Jedna od značajnih novina odnosi se na situacije u kojima se deo robe odmah vraća istim prevoznim sredstvom nakon isporuke. Ako primalac elektronske otpremnice u tom slučaju pošalje elektronsku prijemnicu kojom navodi vraćenu robu, izdavalac nije dužan da šalje novu otpremnicu.

Novina je i mogućnost da dobrovoljni korisnici pristupe sistemu. Oni mogu da se prijave na način propisan zakonom, ali jednom kada se registruju, obavezni su da ga koriste najmanje tokom tekuće i naredne godine. Na taj način se sprečava povremeno uključivanje i isključivanje iz sistema, čime se obezbeđuje doslednost u primeni pravila.

Prevoznici imaju posebne obaveze. Dužni su da pristupe sistemu i koriste ga u postupku nadzora, osim u slučajevima kada pošiljalac odštampa spoljašnji prikaz otpremnice sa zagarantovanom verodostojnošću i integritetom, koju prevoznik potpisuje i drži kod sebe tokom transporta. Izuzetno, poštanski operatori i davaoci poštanskih usluga ne moraju koristiti sistem ako prevoze pošiljke koje sadrže dokumenta, knjige, novine ili slične materijale.

Zakon precizira da je lista korisnika sistema javno dostupna i da sadrži poreske identifikacione brojeve subjekata, kao i jedinstvene brojeve budžetskih korisnika. Ministarstvo finansija preuzima podatke od nadležnih organa kako bi ažuriralo sistem, a posebnim aktom ministra uređuju se način prijave, korišćenja sistema i pristup podacima.

Elektronska otpremnica u papirnom obliku

Zakon prepoznaje i situacije u kojima dolazi do prekida veze sa sistemom. U tom slučaju koristi se elektronska otpremnica u papirnom obliku, koja mora biti odštampana i obeležena sigurnosnom hologramskom nalepnicom. Propisano je da pošiljalac mora štampati tri primerka, od kojih jedan zadržava, a dva predaje prevozniku – jedan za njega, a drugi za primaoca robe.

Kada se veza ponovo uspostavi, pošiljalac mora odmah evidentirati sve podatke u sistemu. Takođe, primalac je dužan da potvrdi fizički prijem robe i pošalje elektronsku prijemnicu, najkasnije narednog radnog dana nakon uspostavljanja veze. Ovim se obezbeđuje kontinuitet evidencije i u vanrednim okolnostima.

Član 6. precizira šta svaka elektronska otpremnica mora da sadrži. Pored osnovnih podataka o pošiljaocu, primaocu i prevozniku, otpremnica mora uključiti datum i broj dokumenta, osnov kretanja robe, planirano i stvarno vreme otpreme i prijema, kao i podatke o robi i prevoznom sredstvu.

Novina je uvođenje QR koda koji omogućava brzu verifikaciju i povezuje dokument direktno sa sistemom. Time se povećava sigurnost i olakšava nadzor nad robom u transportu. Takođe, zakon dozvoljava da otpremnica sadrži i druge podatke koji su od značaja za učesnike u transakciji.

Posebno se naglašava da se odredbe ovog zakona ne kose sa zakonima o PDV-u, akcizama i računovodstvu, već se primenjuju paralelno. Ministar finansija će posebnim aktom bliže odrediti formu, način unosa podataka i minimalni sadržaj otpremnice, kao i situacije u kojima se određeni elementi mogu izostaviti.