Koje novine čekaju PDV obveznike u narednoj godini?

Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV) ponovo je doživeo niz izmena i dopuna koje donose preciznija pravila o tome ko je poreski dužnik, kada nastaje promet dobara i kako se menja poreska osnovica. Jedna od izmena odnosi se na član 10, koji detaljno uređuje ko se smatra poreskim dužnikom.

U osnovi, to je i dalje obveznik koji vrši oporezivi promet dobara i usluga, osim kada zakon propisuje da obavezu plaćanja PDV-a ima drugo lice. Međutim, izmenama je lista situacija u kojima se ta obaveza prenosi proširena i precizirana. Tako se sada jasno navodi da je poreski dužnik i lice koje u računu ili internom računu iskaže PDV, a za to nije imalo zakonsku obavezu.

Novina je i ta da se kao posebna kategorija dodaje primalac investicionog zlata, ako je obveznik PDV-a i ako mu promet obavlja drugi obveznik PDV-a.

Pored toga, zadržano je pravilo po kojem su obveznici PDV-a koji primaju dobra i usluge iz građevinarstva poreski dužnici, ukoliko je vrednost transakcije veća od 500.000 dinara bez PDV-a. Time se sprečava izbegavanje poreza kod većih poslova u ovoj oblasti, gde su ranije postojale brojne dileme oko toga ko je stvarni obveznik.

Takođe, uvedeno je dodatno pojašnjenje u vezi s prometom električne energije i prirodnog gasa. Poreski dužnik u ovim slučajevima jeste primalac koji nabavlja ove energente radi dalje prodaje, što obezbeđuje kontinuitet poreskog tretmana u energetskom lancu.

Član 14 zakona, koji definiše vreme prometa dobara, takođe je dopunjen i pojašnjen. Propisano je da promet nastaje danom slanja, preuzimanja ili prenosa prava raspolaganja, ali sada postoji i nova odredba koja reguliše slučajeve kada se izdaju periodični računi.

Prema novom pravilu, ako se promet dobara fakturiše periodično smatra se da je promet izvršen poslednjeg dana perioda na koji se račun odnosi. Ova dopuna rešava praktične probleme privrednih subjekata koji posluju po mesečnim ili kvartalnim fakturama, jer omogućava jasno utvrđivanje trenutka kada nastaje poreska obaveza.

Pored toga, preciziran je i slučaj prometa električne energije koji se obavlja prema pravilima relevantnih evropskih asocijacija operatora prenosnih sistema – za takve transakcije promet se smatra izvršenim danom izdavanja računa.

Izmene u vezi s poreskom osnovicom

Najopsežnije dopune odnose se na član 21, koji uređuje izmene poreske osnovice. Zakon sada detaljno propisuje šta se dešava kada se osnovica naknadno poveća ili smanji, čime se postiže veća preciznost u obračunu PDV-a.

Ako se osnovica poveća – na primer zbog dodatnih troškova ili korekcije ugovora – obveznik PDV-a koji je isporučio dobra i usluge dužan je da poveća iznos PDV-a i izda dokument o povećanju. Ovo pravilo važi i za slučajeve kada je poreski dužnik primalac dobara i usluga, u skladu s članom 10.

S druge strane, ako se osnovica smanji (na primer, zbog vraćene robe, popusta ili umanjenja naknade), obveznik PDV-a mora da izda dokument o smanjenju. Međutim, sada je jasno propisano da se smanjenje može sprovesti samo ako primalac dobara i usluga ispravi prethodno korišćeni pretporez i o tome obavesti isporučioca.

Novina je i mogućnost da se izmena osnovice kod nenaplaćenih potraživanja sprovede samo na osnovu pravosnažne odluke suda o zaključenom stečajnom postupku ili zapisnika o sudskom poravnanju.

Takođe, uveden je i novi rok: izmena obračunatog PDV-a – smanjenje, može se sprovesti najkasnije do 10. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu, ako su do tog datuma ispunjeni svi uslovi predviđeni zakonom.

Pravo na odbitak prethodnog poreza

Prema novom zakonskom rešenju, obveznik PDV-a može da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza ako dobra i usluge koje nabavlja koristi, ili će ih koristiti, za promet koji podleže PDV-u. To znači da se ovo pravo odnosi samo na poslovne aktivnosti koje su oporezive, odnosno oslobođene PDV-a prema zakonu, kao i na promet obavljen u inostranstvu koji bi bio oporeziv da je realizovan u Srbiji.

Drugim rečima, obveznik može da odbije PDV koji je platio na ulazne fakture samo ako se ta nabavka odnosi na oporezivi promet – na primer, na nabavku opreme, zgrada, vozila ili sirovina koje će biti korišćene u daljoj proizvodnji ili pružanju usluga.

Da bi ovo pravo bilo priznato, zakon jasno propisuje da obveznik mora posedovati odgovarajuću dokumentaciju. To može biti račun drugog obveznika PDV-a na kome je pravilno iskazan iznos PDV-a ili dokument o uvozu dobara u kome je PDV obračunat i dokaz da je taj iznos stvarno plaćen prilikom uvoza.

Zakon izričito precizira da se računom smatra i elektronska faktura, pod uslovom da je ona prihvaćena ili se smatra prihvaćenom u skladu sa Zakonom o elektronskom fakturisanju.

Pravo na odbitak i u slučaju formalnih grešaka

Ako račun ima manjak u podacima o identifikaciji primaoca, osim PIB-a, to ne utiče na pravo na odbitak. Na ovaj način se izbegava situacija da obveznik izgubi značajno poresko pravo zbog beznačajne administrativne greške, poput pogrešnog unosa adrese.

Obveznik PDV-a može da ostvari odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od kraja godine u kojoj je to pravo stečeno.

Kada se osnovica smanji – obavezna ispravka odbitka

Ako dođe do smanjenja osnovice za oporezivi promet dobara ili usluga, obveznik PDV-a koji je primio dobra ili usluge ima obavezu da ispravi prethodno ostvareni odbitak PDV-a. Ova obaveza postoji i kada se smanjuje osnovica za avans ili kada se stornira račun, interni račun ili bilo koji drugi dokument prethodnog učesnika u prometu koji utiče na odbitak prethodnog poreza.

U praksi to znači da ako prodavac umanji cenu nakon već izvršenog prometa (recimo, zbog reklamacije, popusta ili drugih razloga), kupac mora da smanji i iznos PDV-a koji je ranije odbio. Ispravka se vrši na osnovu dokumenta o smanjenju, a obveznik može o tome obavestiti prethodnog učesnika u prometu ili primaoca avansa – naročito ako postoji obaveza izdavanja takvog dokumenta u skladu sa zakonom.

Zakon takođe predviđa mogućnost da obveznik PDV-a koji je izvršio smanjenje odbitka dostavi obaveštenje o toj ispravci drugom obvezniku.

Obaveza izdavanja računa i internih dokumenata

U članu 42. zakon detaljno uređuje obavezu izdavanja računa za svaki promet dobara i usluga. Svaki PDV obveznik dužan je da izda račun, bez obzira na to da li je u pitanju gotovinska ili avansna naplata. Ako se usluge pružaju u dužem vremenskom periodu (preko godinu dana), obavezno je izdavanje periodičnog računa, a period ne može biti duži od jedne godine.

Račun mora da sadrži niz podataka – od identifikacionih informacija o izdavaocu i primaocu, preko vrste i količine dobara, datuma prometa i iznosa osnovice, do visine PDV-a i primenjene poreske stope. U slučajevima kada PDV nije obračunat, mora se navesti odgovarajuća zakonska odredba koja to propisuje.

Računi se mogu izdavati u elektronskom ili papirnom obliku, u skladu sa propisima o elektronskom fakturisanju i fiskalizaciji. Elektronski računi imaju isti pravni status kao i papirni, ali zahtevaju saglasnost primaoca za elektronski prijem. Poseban značaj imaju interni računi, koji se sastavljaju u sledećim slučajevima: za promet dobara i usluga kod koga je primalac poreski dužnik, kod povećanja ili smanjenja osnovice za promet, kod avansa i smanjenja avansa, kao i u slučaju storniranja ranije izdatih dokumenata.