Milioni evra dnevno ostaju van budžeta zbog sive ekonomije

Siva ekonomija obuhvata neprijavljeni rad, izbegavanje poreza i poslovanje van institucionalnih okvira, što narušava tržišnu konkurenciju i smanjuje prihode države. Prema procenama iz 2014. godine, siva ekonomija u Srbiji činila je tada oko 30 odsto BDP-a, uz dnevne gubitke budžeta od oko osam miliona evra, dok se danas, zahvaljujući institucionalnim merama, taj udeo smanjio na oko 20 procenata. Najefikasnije mere za njeno suzbijanje uključuju jačanje inspekcijskog nadzora, digitalizaciju i koordinaciju svih ministarstava kroz nacionalne programe i akcione planove.

Profesor Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu dr Petar Stanojević kaže u intervjuu za Biznis.rs da siva ekonomija obuhvata širok spektar aktivnosti koje se odvijaju van zvaničnih zakonskih i regulatornih okvira države, te kao takve ostaju izvan sistema oporezivanja i obaveznog fiskalnog evidentiranja.

– U okviru ovih aktivnosti realizuju se transakcije koje nisu zabeležene kroz formalne kanale – bilo da se radi o pružanju usluga, prometu dobara ili zapošljavanju bez odgovarajuće prijave – pri čemu učesnici izbegavaju zakonske obaveze u pogledu plaćanja poreza, doprinosa za socijalno osiguranje, kao i poštovanja propisa iz oblasti radnog prava. Sivu ekonomiju treba razlikovati od “crne ekonomije” koju predstavljaju kriminalne aktivnosti poput trgovine ljudima ili drogom, pranje novca i slično.

Ključne forme ispoljavanja sive ekonomije uključuju neprijavljen rad (takozvani „rad na crno”), koji čini zapošljavanje lica bez zaključenog ugovora o radu i bez prijave nadležnim organima, čime se krše propisi iz oblasti radnog zakonodavstva, kao i obaveze u vezi sa plaćanjem poreza i doprinosa; izbegavanje fiskalnih obaveza – namerno izbegavanje plaćanja poreza i drugih javnih davanja kroz neevidentiranje prometa, neizdavanje fiskalnih računa ili prikazivanje nižih prihoda od stvarno ostvarenih; i delatnosti na neformalnom tržištu – obavljanje privrednih aktivnosti van institucionalnog i pravnog sistema, bez registracije delatnosti, čime se ostvareni prihodi ne prijavljuju poreskim organima, a poslovanje se odvija van nadzora nadležnih institucija. Ovde treba dodati i promet nelegalne ili neregistrovane robe.

Kada se pominje nelegalno poslovanje, obično uz to idu i ogromni iznosi koje posledično gubi državna kasa. Koliko siva ekonomija utiče na budžet i javne prihode, prema Vašim procenama?

– Siva ekonomija ugrožava funkcionisanje države jer dovodi do smanjenja budžetskih prihoda, čime se direktno utiče na sposobnost države da obezbedi javne usluge poput zdravstvene zaštite, obrazovanja i infrastrukture. Takođe, narušava principe pravične tržišne konkurencije, jer subjekti koji posluju u okviru sive zone stiču nepravednu prednost izbegavanjem zakonskih obaveza.

U svim navedenim oblicima siva ekonomija je prisutna u svim svetskim ekonomijama, a njeni negativni efekti su višestruki. Ona narušava poverenje između građana i države, stvara nelojalnu konkurenciju, usporava ekonomski rast i doprinosi smanjenju kvaliteta javnih usluga. Takođe, podstiče nezadovoljstvo građana i destabilizuje ekonomski i društveni sistem zemlje.

Obim i značaj ovog problema je veoma velik, jer narušava konkurentnost Srbije. Pre deset godina, kada je započela borba protiv sive ekonomije, ona je štetila postojećoj privredi kroz nelojalnu konkurenciju i uzimala iz budžeta Republike Srbije osam miliona evra dnevno. U tom smislu, prvi korak u ovoj borbi bilo je uspostavljanje institucionalnih kapaciteta unutar Vlade koja je uz podršku nezavisnog, stručnog tela radila na definisanju i implementaciji Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije.

Prema MIMIC metodu iz 2014. godine, procenjeno je da obim sive ekonomije iznosi 30 odsto BDP-a ili deset milijardi evra na godišnjem nivou, dok je ukupan poreski jaz (porez koji je utajen ili iz bilo kog razloga nije plaćen) procenjen na oko deset odsto BDP-a. To iznosi oko tri milijarde evra godišnje, odnosno oko osam miliona evra dnevno. Danas se smatra da je, posle primene niza mera, siva ekonomija na nivou od oko 20 odsto.

Da li postoje konkretni sektori ili delatnosti gde je siva ekonomija naročito rasprostranjena?

– Siva ekonomija u Srbiji posebno je prisutna u oblastima koje karakterišu gotovinsko poslovanje, slaba regulacija, sezonski rad i otežan inspekcijski nadzor. Najčešće se javlja u delatnostima gde je lakše izbeći formalne obaveze i gde postoji manja verovatnoća da će nepravilnosti biti otkrivene. U građevinskom sektoru, na primer, često se zapošljavaju radnici bez ugovora i prijave, usluge se plaćaju u gotovini, a prihodi se ne prijavljuju. Slična situacija je i u trgovini i ugostiteljstvu, gde je česta praksa neizdavanja fiskalnih računa i angažovanja neprijavljenih radnika, naročito u sezoni, dok se promet često prikazuje manjim od stvarnog kako bi se smanjile poreske obaveze.

Poljoprivreda i sezonski radovi su još jedno područje u kojem dominira angažovanje radne snage bez ugovora, a prihodi od prodaje poljoprivrednih proizvoda najčešće ostaju van domašaja poreskih kontrola. I kod zanatskih i ličnih usluga, kao što su frizerske ili auto-mehaničarske, često se radi bez registrovanih delatnosti i fiskalne evidencije, a sve transakcije obavljaju se u gotovini. U transportu se sreće veliki broj neregistrovanih prevoznika koji izbegavaju zakonske obaveze i rade bez licenci, dok digitalne platforme omogućavaju korisnicima da obavljaju poslove putem interneta za strane naručioce bez prijave prihoda ili bilo kakve evidencije.

U svim ovim slučajevima siva ekonomija opstaje zahvaljujući nedovoljnoj inspekcijskoj kontroli, niskom riziku od sankcija i ekonomskim uslovima kao što su visoka nezaposlenost i niske zarade. Ipak, treba imati u vidu da nijedan sektor nije potpuno imun na pojavu sive ekonomije, te svako ministarstvo u okviru svojih nadležnosti može identifikovati oblike ove pojave koje bi trebalo sistematski suzbijati.

Kako trenutni zakonski okvir tretira sivu ekonomiju i gde vidite najveće nedostatke u njegovoj primeni?

– Pre tačno deset godina NALED i društveno odgovorne kompanije okupljene u Savezu za fer konkurenciju, koji danas broji 70 članova, pokrenule su inicijativu o zajedničkoj borbi privrede i države protiv sive ekonomije, što je rezultiralo i dostavljanjem formalnog predloga Vladi Republike Srbije (16. decembra 2014. godine) pod nazivom: Siva ekonomija i konkurentnost Srbije – predlog za uspostavljanje institucionalnih kapaciteta.

Vlada je osnovala Koordinaciono telo za sivu ekonomiju koje razmatra sva pitanja i koordinira rad organa državne uprave u cilju suzbijanja sive ekonomije u Republici Srbiji, u skladu sa Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije, sa ministrima kao članovima. NALED pruža tehničku i administrativnu podršku radu Stručne grupe, a smernice za rad daje Koordinaciono telo. Stručna grupa se sastaje najmanje jednom mesečno, a u slučaju da se pojavi potreba za uključivanjem drugih organa i organizacija, predsedavajući ih može pozvati da učestvuju u radu sednice Stručne grupe.

Već deset godina traje saradnja privatnog i javnog sektora u borbi protiv sive ekonomije. Protekla decenija je dokazala da je neophodno da postoji stručni dijalog između ključnih aktera u društvu, odnosno nužnost da privreda pruži podršku Vladi Republike Srbije pri dizajniranju i sprovođenju javnih politika, a sve sa jednim ciljem – suzbijanja sive ekonomije i unapređenja poslovnog okruženja.

Kakvi su dosadašnji rezultati ove saradnje?

– Kao rezultat rada stručne grupe i Koordinacionog tela, u decembru 2015. godine usvojen je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije (NP 2015) gde su po prvi put popisane sve ključne aktivnosti potrebne za efikasnu borbu protiv sive ekonomije. U 2019. godini usvojen je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije 2019-2020. (NP 2019) koji je redefinisao opšti cilj, posebne ciljeve, ali i aktivnosti koje je potrebno sprovesti. Program za suzbijanje sive ekonomije 2023-2025 predstavlja nastavak sistemskih napora Vlade Srbije i njenih partnera na suzbijanju sive ekonomije.

Opšti cilj Programa jeste smanjenje udela sive ekonomije u ukupnoj privrednoj aktivnosti u Republici Srbiji. Ovako definisani opšti cilj podrazumeva nastojanje da se učešće nelegalnosti u privredi i na tržištu rada svede na najniži mogući nivo, a što bi se reflektovalo i u smanjivanju njenog udela u BDP-u, smanjenom učešću neregistrovanih privrednih subjekata u privredi, smanjenom učešću neformalno zaposlenih lica i slično. U skladu sa obavezama definisanim u Programu, Vlada Srbije je u junu 2023. godine usvojila i prateći Akcioni plan za sprovođenje Programa za suzbijanje sive ekonomije 2023-2024.

Trenutni zakonodavni okvir je postavljen na način da obuhvata aktivnosti svih ministarstava, ali ono što je važno napomenuti jeste da se prilikom izrade novog Programa za suzbijanje sive ekonomije za period od 2026. godine mere postave tako da svako ministarstvo bude nosilac jedne i da se na taj način pokriju aktivnosti svih nadležnih ministarstava kada je pojava sive ekonomije u pitanju.

Koje bi mere bile najefikasnije za smanjenje obima sive ekonomije?

– Kao što je do sada bila situacija, gde se fokus stavljao na reformu inspekcijskog nadzora, upravo bi mere u tom domenu trebalo da budu primarne, s obzirom na to da svi sektori imaju inspekcijske organe kao poslednju polugu kojom se kontroliše primena propisa, ali i preventivnu ulogu kako bi bez represivnog pristupa obezbedilo poštovanje zakonskih normi.

Jačanje kapaciteta inspekcija, poboljšanje njihovog položaja i koordinisan nadzor su upravo glavne aktivnosti kada je u pitanju inspekcijski nadzor koji je prožet kroz sve sektore i ministarstva u kojima se evidentno pojavljuje siva ekonomija. Ova reforma bi trebalo da obuhvati i primenu novih, inovativnih tehnologija i sistema koji bi omogućili lakši i efikasniji rad inspektora, ali i uključili sve potrošače u inspekcijski nadzor.

Koliko digitalizacija i veća transparentnost poslovanja mogu doprineti suzbijanju sive ekonomije?

– Digitalizacija i veća transparentnost poslovanja mogu značajno doprineti suzbijanju sive ekonomije, i to na više međusobno povezanih nivoa – kroz automatsko evidentiranje transakcija, elektronsku registraciju i praćenje tokova roba i usluga kroz sistem, digitalizaciju inspekcijskog nadzora, procenu rizika, omogućavanje povezanosti baza podataka institucija i integraciju raznih registara. Time bi se dobio i niz drugih benefita kroz onemogućavanje izbegavanja zakonskih obaveza preko boljeg praćenja.

Uz digitalizaciju ide i transparentnost koja doprinosi jačanju poverenja u rad institucija, smanjenje administrativnog tereta za privredu i jednake uslove za fer konkurenciju.

Da bi se sve navedeno postiglo potrebno je raditi na punoj implementaciji digitalnih alata i namenskih softvera, kao i na kontinuiranoj edukaciji, uz obaveznu institucionalnu koordinaciju.

Koliko je siva ekonomija prisutna u prometu goriva i nafte, i na koje načine se najčešće manifestuje u toj oblasti?

– Siva ekonomija u prometu goriva je prisutna oduvek i svuda gde je država ove proizvode opterećivala porezima i tako stvarala razliku u ceni između proizvođačke i prodajne. Osim država koje su veliki proizvođači nafte, poput Saudijske Arabije ili Irana, to je prisutno kod svih. Pošto su porezi i proizvođačke cene među državama različite, tu se stvara prostor da se gorivo nelegalnim putem prebacuje iz jedne u drugu zemlju. Verovatno je svako od nas natočio do vrha u zemlji gde je gorivo jeftinije i sa punim rezervoarom prešao granicu.

Oni koji se time bave koriste cisterne i brodove. Kod nas je to zbog sankcija devedesetih bila vrlo raširena pojava. Kada se uzme u obzir da je država primenom markiranja goriva naplatila više od 150 miliona evra godišnje (u proseku) od 2014. godine, može se videti o kojim razmerama se radilo i koliki su efekti postignuti na smanjenju sive ekonomije.

Koje su posledice nelegalne trgovine naftnim derivatima po regularno tržište i bezbednost potrošača?

– Naftne kompanije koje rade legalno, gube deo tržišta, a država gubi deo poreza kada je razvijena siva ekonomija u ovoj oblasti. Treba imati u vidu da je gorivo skupa roba sa veoma velikom potražnjom, pa se – ukoliko nelegalne radnje uspeju – može očekivati velika zarada. Naravno da kada se razvije ovaj vid sive ekonomije gramzivi učesnici u njoj počinju da dolivaju druge, slične, a jeftinije materije u gorivo i time menjaju njegove karakteristike.

Kada se karakteristike goriva promene, motori mogu da se kvare ili brže troše, ne mogu da se ostvare dovoljna ubrzanja što može da dovede do saobraćajnih nesreća kod preticanja, pumpe za gorivo otkazuju i slično. Na osnovu statistike rezultata markiranja goriva u Srbiji, došlo se do podatka da prosečni potrošač u Srbiji može sipati nemarkirano, a time možda i nekvalitetno gorivo sa verovatnoćom od jednog procenta u više od 30 godina i da se to stalno smanjuje.

Autor: Ljiljana Begović

Tekst je objavljen u letnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs