Može li preduzetnik u penziju bez gašenja radnje?

Naša čitateljka koja posluje kao preduzetnica našla se u situaciji da je njen zahtev za starosnu penziju odbijen rešenjem nadležnog organa Fonda PIO. U obrazloženju odbijenice pozvali su se na član 82a stav 1 Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, uz tumačenje da osoba koja i dalje obavlja delatnost nema pravo na penziju.

Za čitateljku, koja tvrdi da je ispunila sve zakonske uslove, ovakvo obrazloženje bilo je signal da pokrene žalbeni postupak.

„Uložila sam žalbu, ali su mi rekli da nema šanse da bilo šta uradim – da samo jedan od milion uspe da mu se prihvati žalba“, navodi ona. Ipak, odlučila je da formalno ospori rešenje, smatrajući da je pogrešno primenjena zakonska norma.

U žalbi koju je podnela čitateljka ističe da je odbijanje njenog zahteva neosnovano jer je, prema njenom tumačenju propisa, ostvarila uslove za starosnu penziju. Posebno ukazuje na to da član 82a stav 1, na koji se organ pozvao, reguliše položaj osiguranika zaposlenih kod poslodavca – dakle, osoba u klasičnom radnom odnosu.

Nasuprot tome, ona se poziva na stav 4 istog člana, koji predviđa izuzetak za osiguranike iz kategorije samostalnih delatnosti.

Osnova njenog argumenta leži u vezi između člana 82a stav 4 i člana 12 zakona, gde se definišu osiguranici samostalne delatnosti – među njima i preduzetnici. Prema toj interpretaciji, preduzetnik može ostvariti pravo na starosnu penziju bez obaveze da prekine delatnost ili da se briše iz registra koji vodi Agencija za privredne registre. Upravo na toj osnovi ona traži da se predmet ponovo razmotri.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević potvrđuje ovakvo tumačenje propisa. Kako objašnjava, zakon pravi jasnu razliku između zaposlenih i preduzetnika.

„Za preduzetnike važi izuzetak – ne moraju da gase radnju niti da je stavljaju u mirovanje da bi ostvarili pravo na starosnu penziju. Status preduzetnika ne predstavlja automatsku prepreku za penzionisanje, ukoliko su ispunjeni ostali zakonski uslovi“, objašnjava naša sagovornica.

Pisarević dodaje da je praksa često drugačija od teorije. Mnogi privatnici, prema njenim rečima, imaju naviku da bez preispitivanja prihvate ono što im se saopšti iz institucija.

„Ako im se kaže da nešto ne može, oni pognu glavu i nastave da plaćaju“, objašnjava.

Istovremeno podseća da penzioner koji nastavlja da obavlja samostalnu delatnost i dalje plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, dok se doprinosi za zdravstveno osiguranje i nezaposlenost ne plaćaju. S druge strane, ako firma zaposli penzionera tada plaća i doprinos za zdravstveno osiguranje, osim ako zaposli vojnog penzionera – tada se ovaj doprinos ne plaća.

„Doprinos za nezaposlenost, kod penzionera koji su zasnovali radni odnos, ne plaća se ni u jednom slučaju zapošljavanja penzionera“, naglašava poreska savetnica.

Ono što je za mnoge preduzetnike posebno značajno jeste činjenica da se uplaćeni doprinosi za PIO tokom perioda rada posle ostvarivanja penzije uračunavaju u novu osnovicu. To praktično znači da, ukoliko preduzetnik nastavi da radi najmanje godinu dana, kasnije može zatražiti ponovni obračun penzije. Takav mehanizam omogućava povećanje primanja u skladu sa dodatnim stažom i uplatama.

„S tim da treba biti oprezan sa ovim dodatnim preračunom penzije, jer se tom prilikom ponovo uzima ceo radni staž i ukupno uplaćeni doprinosi, pa se može desiti da penzija bude manja od prvobitno ostvarene“, ističe Pisarević.

Iz Fonda PIO podsećaju na širi okvir propisa koji uređuju obavezu plaćanja doprinosa. Prema Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, osiguranik koji ostvaruje prihode po više osnova – bilo da je reč o radnom odnosu, samostalnoj delatnosti ili ugovorenim poslovima – plaća doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po svim osnovama, ali samo do zakonom propisanog maksimuma godišnje osnovice.

Kada je reč o radnom stažu i kombinovanju različitih osnova osiguranja, pravila postaju složenija. U situacijama kada osoba paralelno ima status zaposlenog i preduzetnika, prioritet osiguranja određuje se prema zakonu. Fond pojašnjava da se pravo na penziju ostvaruje tek po prestanku osiguranja – ali prestanak se posmatra kroz prizmu prioritetnog osnova. Ukoliko je neko u radnom odnosu i istovremeno vodi preduzetničku radnju za ostvarivanje prava na penziju mora prestati osiguranje po osnovu zaposlenja.