Neispravan avansni fiskalni račun briše pravo na povraćaj PDV-a

U složenom sistemu obračuna poreza na dodatu vrednost (PDV) privrednici u Srbiji koji su registrovani kao obveznici često se suočavaju sa dilemom – kako pravilno evidentirati i koristiti avansne račune za povraćaj PDV-a. Naizgled slični dokumenti – avansne e-fakture i avansni fiskalni računi, imaju veoma bitnu razliku koja može doneti značajne finansijske posledice.

Naime, pravo na odbitak PDV-a po osnovu avansne e-fakture moguće je ostvariti ukoliko je dokument ispravno izdat i jasno se precizira na šta se uplata odnosi.

“Čak i ako postoji greška u toj elektronskoj fakturi, PDV se i dalje može koristiti kao odbitna stavka nakon što se izda konačni račun. Drugim rečima – postoji mogućnost naknadne korekcije”, pojašnjava poreski savetnik Milan Radošević.

Međutim, kod fiskalnih avansnih računa situacija je drugačija. Ako taj fiskalni račun nije ispravan, ili iz bilo kog razloga nije moguće dokazati njegovu validnost, PDV koji je na osnovu njega plaćen postaje trajno izgubljen.

“Nema nadoknade, nema prava na odbitak kada stigne konačni račun. To znači da su firme u obavezi da čuvaju svaki fiskalni račun, proveravaju njihovu ispravnost i vode detaljnu evidenciju kako ne bi izgubile pravo na povraćaj novca koji im realno pripada”, savetuje Radošević.

Upravo ova razlika čini e-fakture znatno pogodnijim mehanizmom za vođenje poreske evidencije. Međutim, tu se, prema rečima našeg sagovornika, stvara još jedna nedoumica – kada je tačno obveznik PDV-a dužan da izda e-fakturu za avansnu uplatu?

Naime, Pravilnik o PDV-u propisuje da obveznik nema obavezu izdavanja avansnog računa ako je u istom poreskom periodu primio avans i odmah izvršio promet. Mnogi preduzetnici su se na to i pozivali, pa su izbegavali da izdaju avansne e-fakture u tim slučajevima.

Situacija je dodatno zakomplikovana time što Zakon o elektronskom fakturisanju ne priznaje ove izuzetke koje Pravilnik predviđa, što je stvorilo pravnu prazninu.

Ministarstvo finansija je objavilo mišljenje koje ovu dilemu rešava. U tom mišljenju se jasno navodi da obaveza izdavanja e-fakture postoji uvek, bez obzira na to da li je promet izvršen u istom poreskom periodu kada je primljen avans ili u nekom kasnijem.

Drugim rečima, čim je avans primljen e-faktura mora biti izdata, čak i ako je u pitanju samo predračun, odnosno profaktura. Ova obaveza se posebno odnosi na slučajeve kada subjekti privatnog sektora posluju sa javnim sektorom, ali i u obrnutom smeru.

“Još jedna važna stvar odnosi se na posebne delatnosti kao što je građevinarstvo, u kojima se često primenjuje režim prema kojem je primalac dobara i usluga poreski dužnik, a ne njihov davalac. Iako Pravilnik o PDV-u u članu 166 propisuje da u tim slučajevima ne postoji obaveza izdavanja avansnog računa, ni ovde se ne može reći da je oslobađanje od e-fakture automatsko. U praksi se sve više preporučuje da se i u tim slučajevima izda e-faktura, jer je to jedini način da se izbegne budući spor sa Poreskom upravom”, objašnjava Radošević.

Avansni račun je obavezan samo za PDV obveznike, a izdaje se za novčane uplate koje se odnose na robu ili usluge koje još nisu isporučene. U tom dokumentu se prikazuje iznos PDV-a sadržan u uplati i on je osnova za evidenciju u poslovnim knjigama.

Za firme koje primaju avans, avansni račun mora biti pravilno evidentiran u knjigama, dok davalac avansa može da bira da li će PDV koristiti kao odbitnu stavku odmah ili nakon što promet bude realizovan.

“To znači da ukoliko se ne izda avansni račun, ili se on izda sa greškom, postoji realna opasnost da se izgubi pravo na odbitak PDV-a, što za neke firme može značiti i gubitak desetina ili stotina hiljada dinara”, zaključuje poreski savetnik Milan Radošević.