Nepravedan sistem kazni za kršenje Zakona o računovodstvu

Zakon o računovodstvu postavlja jasna pravila o vođenju poslovnih knjiga, ali kada je reč o novčanim kaznama za njegovo kršenje čini se da sistem nije dovoljno pravičan – posebno prema mikro i malim pravnim licima.

Naime, član 57 ovog zakona predviđa veoma visoke kazne za privredne prestupe, koje se primenjuju bez obzira na veličinu preduzeća – bilo da se radi o velikoj korporaciji ili maloj firmi sa svega nekoliko zaposlenih.

Upravo tu dolazi do problema, navode u svojoj analizi stručnjaci u NALED-ovoj Sivoj knjizi.

“Dok se mikro i mala pravna lica suočavaju sa istim novčanim kaznama kao i veliki privredni subjekti, preduzetnici – koji često imaju sličan obim i složenost poslovanja – podležu blažim kaznama. Naime, član 58 istog zakona, koji reguliše prekršaje za preduzetnike, predviđa znatno niže novčane kazne, što stvara neravnotežu u tretmanu dva praktično slična oblika poslovanja”, ističe se u mišljenju analitičara NALED-a.

Zato se predlaže da se ovaj nesklad ispravi na način koji bi izjednačio kaznenu politiku za mikro i mala pravna lica sa onom koja važi za preduzetnike. Konkretno, rešenje se vidi u prekvalifikaciji povreda koje sada zakon tretira kao privredni prestup u prekršaj, kada su u pitanju mikro i mala pravna lica. Time bi se, kroz izmenu Zakona o računovodstvu, greške manjih firmi tretirale na isti način kao kod preduzetnika – kao prekršaji koji ne nose teške posledice, već najčešće ukazuju na formalne propuste.

Ova izmena podrazumeva i tehničke korekcije samog zakona, odnosno brisanje mikro i malih pravnih lica iz člana 57, koji se odnosi na privredne prestupe, i dopunu člana 58 kojim se uređuju prekršaji.

Pored toga, predlaže se i smanjenje minimalne novčane kazne za prekršaje sa sadašnjih 100.000 dinara na 10.000 dinara. Ovaj predlog je u skladu sa Zakonom o prekršajima, koji u članu 39 propisuje raspon kazni za prekršaje različite težine, od kojih mnogi – posebno u računovodstvu – ne predstavljaju suštinske propuste, već najčešće formalne greške.

“Cilj ove inicijative nije da se umanji značaj tačnog i zakonitog vođenja poslovnih knjiga, već da se pravna regulativa prilagodi realnim uslovima poslovanja, naročito onih najugroženijih i najmanjih subjekata u privredi. U sadašnjem obliku zakon ne pravi dovoljno jasnu razliku između velikih sistemskih propusta i sitnih formalnih grešaka, zbog čega su mikro firme i male kompanije izložene neproporcionalno visokim kaznama koje mogu ugroziti njihovu likvidnost i poslovanje”, pojašnjavaju analitičari u Sivoj knjizi.

Podsetimo, od 2023. godine finansijski izveštaji se ne smatraju potpunim ukoliko nisu sastavljeni od strane pravnog lica, odnosno preduzetnika koji nije upisan u registar Agencije za privredne registre. Kako navode poreski savetnici iz agencije TYB Consulting, u slučaju da je vođenje knjiga povereno licu koje ne poseduje licencu APR će bez odlaganja takav izveštaj javno objaviti kao nepotpun.

„Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja pravno lice, odnosno preduzetnik, može poveriti ugovorom u skladu sa zakonom, isključivo pravnom licu ili preduzetniku koji je upisan u registar”, objašnjavaju poreski savetnici.

Ukoliko poslovne knjige vodi i finansijske izveštaje za preduzeće sastavlja računovođa koji nema traženu licencu, Zakonom o računovodstvu propisane su velike novčane kazne.

Novčanom kaznom od 100.000 do tri miliona dinara za privredni prestup kazniće se pravno lice, a od 20.000 do 150.000 dinara platiće za privredni prestup odgovorno lice u pravnom licu. Takođe, kazne od 100.000 do pola miliona dinara predviđene su zakonom ukoliko propise prekrši preduzetnik.