Neprijavljene zarade čine skoro dve trećine sive ekonomije

Blizu dve trećine sive ekonomije dolazi iz domena isplate neprijavljenih zarada, a nešto više od trećine od neprijavljenog profita, pokazala je studija „Siva ekonomija u Srbiji – procena obima i determinante“ koju je NALED sproveo 2024. godine.

Značajan deo sive ekonomije uzrokovan je neregistrovanim radom, a ovaj problem našao se u fokusu nove Sive knjige NALED-a, u kojoj se kao preporuke Vladi Srbije za ubrzanje reformi i modernizaciju države nalazi 100 konkretnih predloga za smanjenje nepotrebne birokratije i unapređenje predvidivosti i transparentnosti uslova poslovanja u Srbiji.

Pored poljoprivrede, kao sektori sa značajnim udelom sive ekonomije u domenu neformalnog zapošljavanja ističu se trgovina, ugostiteljstvo, građevinarstvo, ali i kućni i pomoćni poslovi.

Jedan od razloga veće neformalne zaposlenosti jeste privremeni ili sezonski karakter poslova na kojima se radnici angažuju na kraći vremenski rok u većem intenzitetu.

“Angažovanje radnika na ovakvim poslovima je čak i komplikovanije nego angažovanje stalnih radnika (imajući u vidu osnov osiguranja), a činjenica je da radnici često kod poslodavaca rade svega po nekoliko dana. Dodatno, troškovi angažovanja povremenih ili privremenih radnika u smislu poreza i doprinosa su nesrazmerno visoki”, navodi se u Sivoj knjizi.

Autori analize ocenjuju da Zakon o radu, koji je suštinski izmenjen 2014. godine, nije u pravoj meri pratio promene na tržištu rada, te je izostalo i adekvatno pravno uređenje pojedinih oblika angažovanja radnika, pre svega u delu van radnog odnosa.

“Zakon propisuje mogućnost ugovaranja privremenih i povremenih poslova, što predstavlja rad van radnog odnosa, u trajanju do 120 radnih dana (blizu polovine kalendarske godine). Međutim, ovakva vrsta radnog angažovanja se često zloupotrebljava, ponovnim angažovanjem istog radnika po isteku zakonskog roka i nije u potpunosti usklađena sa odgovarajućim Direktivama EU”, smatraju analitičari.

Oblici rada kao što su rad sa nepunim radnim vremenom (dva do četiri sata dnevno), rad preko portala, deljeni posao, kućni i pomoćni poslovi, poslovi u vezi sa sakupljanjem sekundarnih sirovina, dopunski poslovi u osiguranju i prometu nepokretnosti nisu adekvatno zakonski uređeni, a samim tim ni prava radnika, kao ni obaveze poslodavaca u vezi sa tom vrstom rada.

Prema podacima Eurostata, u 2023. godini je rad sa nepunim radnim vremenom, koji posebno odgovara trudnicama, porodiljama ili majkama sa malom decom, bio široko zastupljen u EU (Holandija 40 odsto, Nemačka i Austrija oko 30 odsto). U Srbiji je iznosio manje od devet odsto.

Pojednostavljena elektronska prijava mogla bi da bude rešenje i za pp poslove

Jedno od rešenja koje se navodi u NALED-ovoj Sivoj knjizi jeste uvođenje pojednostavljenog elektronskog sistema prijave angažovanja, koji je već primenjen u sektoru poljoprivrede. Naime, ovakav sistem prijave radnika mogao bi da se proširi i na druge poslove koji su po svom karakteru privremeno-povremeni ili sezonski, a u delatnostima građevinarstva, turizma i ugostiteljstva, i na kućnim i pomoćnim poslovima.

“Takođe, predlažemo da se razmotri radno angažovanje po ovom ili sličnom modelu i za socijalna preduzeća, zanatlije i udruženja koja se bave poslovima dostave. Kako bi se sprečile zloupotrebe sistema potrebno je uvesti dodatna ograničenja u odnosu na postojeći sistem. Na prvom mestu – onemogućiti da poslodavac po ovom sistemu angažuje radnika kojeg je prethodno otpustio sa iste pozicije”, navode autori pomenutih preporuka.

Dodatno, oni smatraju da je povremeni karakter rada potrebno definisati uvođenjem ograničenja angažovanja od maksimalno 15 dana mesečno na poslovima u građevinarstvu, turizmu i ugostiteljstvu i da u ovim delatnostima treba uvesti i kvote za broj angažovanja ovih radnika u odnosu na broj stalno angažovanih.

Autori analize predlažu da se, osim proširenja obuhvata zakona kojim se uređuje sezonski rad, u skladu sa potrebama tržišta rada izmeni i važeći Zakon o radu ili donesu novi propisi koji bi omogućili nove načine ugovaranja kada je u pitanju rad van radnog odnosa.

“Takođe, potrebno je drugačije urediti privremene i povremene poslove, autorske i druge ugovore, kako bi se sprečile zloupotrebe prava radno angažovanih lica. Izmenama treba omogućiti fleksibilno angažovanje, uz poštovanje prava i obaveza radnika i poslodavaca, a u skladu sa odgovarajućim Direktivama EU o pravima radnika”, navodi se u preporukama Sive knjige NALED-a.

Kako bi se obezbedio adekvatan poreski tretman novih radnih oblika, autori analize smatraju da bi izmene Zakona o radu i donošenje drugih propisa trebalo da prate i izmene odgovarajućih poreskih propisa, odnosno zakona koji regulišu oporezivanje rada, poput Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.