Od 1. januara novi porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda

Srbija od 2026. godine uvodi novu vrstu fiskalne mere u borbi protiv klimatskih promena – porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda.

Reč je o nacrtu zakona koji bi trebalo da uvede red u emisije štetnih gasova uvezenih u zemlju kroz industrijske proizvode, ali i da podstakne domaće privrednike da koriste čistije tehnologije. Ovaj propis deo je šireg plana usklađivanja sa evropskim ekološkim standardima, ali i odgovor na globalni trend oporezivanja zagađenja.

Novi porez biće obračunavan na uvoz proizvoda koji u procesu svoje proizvodnje emituju značajne količine gasova sa efektom staklene bašte. Tu spadaju gvožđe i čelik, cement, đubrivo i aluminijum – industrije poznate kao najveći zagađivači kada je reč o emisijama ugljen-dioksida. Porez će se plaćati na svaku robu iz ovih kategorija koja ulazi u Srbiju, bez obzira na to iz koje zemlje dolazi.

Obveznik poreza biće svako pravno ili fizičko lice koje uvozi pomenute proizvode u svoje ime i za svoj račun. Međutim, zakon predviđa i prag – ako ukupna količina uvezenih ugljeničnih proizvoda ne prelazi pet tona godišnje, uvoznik neće biti obveznik poreza. Ovim se štite manji privrednici i pojedinačni uvoznici od dodatnog fiskalnog opterećenja.

Porez će se obračunavati jednom godišnje, jer je poreski period kalendarska godina. Uvoznik je dužan da do 31. maja naredne godine podnese poresku prijavu za prethodnu, zajedno sa dokumentacijom koja dokazuje količinu emisija CO₂eq (ekvivalent ugljen-dioksida) povezanih sa uvezenim proizvodima.

Kako se računa porez

Osnovica za obračun poreza neće biti vrednost robe, već količina emisija ugljen-dioksida koje su nastale tokom njene proizvodnje. Te emisije se izražavaju u CO₂eq. Postoje dva načina da se ta količina utvrdi. Prvi je na osnovu realno izmerenih emisija koje potvrđuje akreditovani validator. Ukoliko to nije moguće uzima se drugi način, odnosno računa se na osnovu procenjenih emisija po toni proizvoda.

Porez se zatim obračunava jednostavno: četiri evra po toni CO₂eq. Konačni iznos u dinarima računaće se po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja poreske prijave.

Podsticaji i poreski krediti

Zakon predviđa i mogućnost da uvoznici dobiju poreski kredit – odnosno umanjenje iznosa poreza – ako je za isti proizvod u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije CO₂.

Da bi ostvario to pravo obveznik mora da dostavi dokaze o plaćanju, iznosu, količini emisija i metodologiji obračuna. Poreski kredit se može iskoristiti u godini uvoza ili u narednoj fiskalnoj godini.

Ovaj zakon deo je priprema Srbije za uvođenje CBAM-a (Carbon Border Adjustment Mechanism) – mehanizma EU koji od 2026. godine uvodi sličan porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda iz zemalja sa slabijim ekološkim standardima. Usklađivanjem domaćih propisa Srbija sprečava rizik da njeni izvoznici budu dvostruko oporezovani i istovremeno stvara pritisak na strane proizvođače da smanje emisije ako žele da zadrže konkurentnost na našem tržištu.

Za sprovođenje zakona biće zadužena Poreska uprava, dok će Uprava carina redovno dostavljati podatke o uvezenim proizvodima. Validatori koji potvrđuju količinu emisija moraće da budu akreditovani od strane tela članica Međunarodnog akreditacionog foruma (IAF). Ako su iz inostranstva, priznavaće im se izveštaji samo ako njihova zemlja priznaje izveštaje domaćih validacionih tela.

Zakon počinje da se primenjuje 1. januara 2026. godine. Odredbe koje se odnose na poreski kredit važiće u periodu od deset godina od početka primene. Vlada Srbije će posebno urediti primenu zakona na teritoriji Kosova i Metohije, u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.