Od 1. oktobra puna primena Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika

Umesto ranije planiranog perioda od 18 meseci prilagođavanja, kompanije i drugi pravni subjekti sada već od 1. oktobra moraju biti spremni za primenu Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. To znači da se pravni okvir koji menja način na koji država i javnost posmatraju vlasništvo nad firmama sprovodi mnogo brže nego što se očekivalo.

Dodatnu obavezu donela je i Ispravka objavljena zajedno sa zakonom, koja nalaže da svi već registrovani subjekti imaju rok od samo 60 dana da usklade svoje podatke sa novim pravilima. Praktično, krajnji datum za to je 30. novembar 2025. godine. Za mnoge firme to znači ubrzano proveravanje vlasničkih struktura, ponovno prikupljanje dokumentacije i rešavanje potencijalnih neslaganja u registrima.

Poreska savetnica Marija Đorđić iz agencije Experta objašnjava da je jedna od najvećih novina upravo šira definicija stvarnog vlasnika. Do sada je u evidenciji bilo moguće registrovati vlasnika po jednom osnovu, dok je sada potrebno obuhvatiti sva fizička lica koja ispunjavaju zakonske kriterijume – bez obzira na to da li se njihov status temelji na udelu, pravu odlučivanja ili finansijskom doprinosu kompaniji.

“Uz to, firme će morati da prilože jasnu dokumentaciju na osnovu koje su identifikovale stvarnog vlasnika“, ističe Đorđić u razgovoru za Biznis.rs.

Nadzor nad sprovođenjem zakona poveren je trima ključnim institucijama – Agenciji za privredne registre (APR), Narodnoj banci Srbije i Komisiji za hartije od vrednosti. Njihov zadatak nije samo administrativna kontrola, već i suzbijanje rizika povezanih sa pranjem novca i finansiranjem terorizma.

U tu svrhu APR će javno objavljivati spisak kompanija koje ne ispune obavezu upisa ili ažuriranja vlasničkih podataka, a one će automatski biti označene kao subjekti visokog rizika.

Za firme koje ne poštuju zakon predviđene su novčane kazne od 500.000 do dva miliona dinara, dok odgovorna lica unutar kompanija mogu biti sankcionisana sa 50.000 do 150.000 dinara.

Ni osnivači novih preduzeća nisu pošteđeni – ako se prilikom elektronskog osnivanja upišu netačni podaci o vlasništvu, predviđene su iste novčane kazne. Zakon obuhvata i pravna lica koja upravljaju trastovima ili sličnim aranžmanima, naglašavajući da se pravila primenjuju i u ovim kompleksnijim strukturama.

Najozbiljnije sankcije rezervisane su za namerne zloupotrebe. Onaj ko svesno unese netačne podatke, izbriše ili izmeni tačne informacije, suočava se sa krivičnom odgovornošću i zatvorskom kaznom od šest meseci do čak pet godina.

Pored novčanih i krivičnih sankcija, predviđene su i zaštitne mere. Firmama može biti privremeno zabranjeno obavljanje određenih delatnosti, dok odgovornim licima preti zabrana rada u svojoj profesiji u trajanju od šest meseci do tri godine.

Obaveza evidentiranja stvarnih vlasnika odnosi se na širok spektar subjekata – od privrednih društava i zadruga, preko fondacija i zadužbina, do ogranaka i predstavništava stranih pravnih lica. Pored njih, zakon obuhvata i trastove ili pravne aranžmane slične trastu, pod uslovom da njima upravljaju domaća lica ili da posluju u Srbiji.

Stvarni vlasnik, u zakonskom smislu, jeste fizičko lice koje ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad pravnim subjektom. To može biti osoba sa najmanje 25 odsto udela ili akcija, ali i onaj ko obezbeđuje ključna finansijska sredstva, ima odlučujući uticaj na poslovanje ili je osnivač firme. Ako stvarnog vlasnika nije moguće jasno utvrditi, zakon nalaže da se kao vlasnik upiše lice ovlašćeno za zastupanje pravnog subjekta.

Postoje, međutim, i izuzeci. Identifikacija stvarnog vlasnika nije potrebna kod državnih institucija, javnih preduzeća, pravnih lica koja se nalaze u stečaju ili prinudnoj likvidaciji, kao i kod fondova koje je osnovala država. Na ovaj način, zakon prepoznaje da u određenim slučajevima transparentnost već postoji po prirodi poslovanja i nije potrebno dodatno opterećivati sistem.