Od 2026. plaćanje poreza i na emisiju gasova sa efektom staklene bašte

Srbija je na korak od donošenja jednog od ključnih ekološko-ekonomskih propisa u poslednjoj deceniji – Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG).

Osnovna ideja novog zakona jeste uvođenje fiskalnog mehanizma koji će ekološke troškove uključiti u cenu poslovanja. U praksi to znači da će zagađivači morati da plate porez na emisije gasova poput ugljen-dioksida (CO₂), azot-suboksida (N₂O) i perfluorougljenika (PFCs) – najvažnijih gasova koji doprinose globalnom zagrevanju.

Država planira da tako prikupljena sredstva usmeri u budžet za zelenu tranziciju, kao što su ulaganja u obnovljive izvore energije, razvoj nisko-ugljeničnih tehnologija, povećanje energetske efikasnosti i projekte dekarbonizacije industrije.

U obrazloženju nacrta zakona stoji da Srbija donošenjem propisa ne samo da ispunjava obaveze iz procesa pristupanja EU, već i ulazi u novu fazu ekonomske politike u kojoj se zaštita životne sredine više ne posmatra kao trošak, već kao investicija u budućnost.

“Uvođenjem poreza na emisije GHG država šalje jasnu poruku – era besplatnog zagađenja je završena. Oni koji prljaju – plaćaće. Oni koji ulažu u čistu energiju i tehnologije – biće nagrađeni. Rezultat bi trebalo da bude čistija sredina, konkurentnija privreda i održiv razvoj koji Srbija već godinama priželjkuje”, stoji u dokumentu.

Zakon ima pet ključnih ciljeva:

1. Smanjenje emisija GHG – podsticanjem kompanija da pređu na tehnologije sa nižim emisijama.

2. Usklađivanje sa EU politikama – posebno sa Poglavljem 27 i Evropskim zelenim dogovorom.

3. Primena principa „zagađivač plaća” – industrija će konačno snositi realne ekološke troškove.

4. Povećanje javnih prihoda – sredstva će se ulagati u projekte koji ubrzavaju prelazak na zelenu ekonomiju.

5. Lakši izvoz u EU – proizvodi sa manjom emisijom biće konkurentniji, jer će pod CBAM mehanizmom (ugljenični porez na granicama EU) imati manju obavezu plaćanja.

Ministarstvo zaštite životne sredine navodi da bez zakonskog okvira nije moguće sistemski rešiti problem emisija.

“Dobrovoljni programi i subvencije jesu korisni, ali ne uklanjaju ekonomsku korist od zagađenja. S druge strane, složeni sistemi trgovanja kvotama zahtevaju tržišne i institucionalne uslove koji u Srbiji još nisu u potpunosti razvijeni. Zbog toga je donošenje zakona ocenjenо kao jedini efikasan način da se dugoročno promeni ponašanje industrije i smanji emisija gasova”, navodi se u obrazloženju nacrta zakona koji je na javnoj raspravi do 21. oktobra.

Ko će plaćati novi porez?

Porez će plaćati oni privredni subjekti koji već sada moraju da imaju dozvolu za emisiju GHG, pre svega iz sektora proizvodnje veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja, zatim cementa, sirovog gvožđa, čelika i ferolegura, aluminijuma i proizvodnje električne energije.

Ove delatnosti su prioritet jer čine preko 57 odsto ukupnih emisija GHG u Srbiji i čak 90 odto emisija u nacionalnom sistemu monitoringa. Osim toga, upravo su te industrije direktno izložene CBAM mehanizmu EU.

Poreska osnovica biće količina emisija koju obveznik proizvede u svojim postrojenjima, umanjena za takozvanu referentnu emisiju – minimalnu količinu emisija koja se ne može izbeći čak ni uz najnaprednije tehnologije.

Podaci o emisijama će se utvrđivati na osnovu verifikovanih izveštaja koje kompanije dostavljaju nadležnim organima. Poreski period biće kalendarska godina, a iznos obaveze obračunavaće se jednom godišnje.

Podsticaji za zelenu tranziciju

Zakon predviđa i poreske kredite – iznose za koje se porez može umanjiti, kao i mogućnost dobijanja podsticaja iz budžeta za projekte koji doprinose smanjenju emisija. To uključuje investicije u obnovljive izvore energije, energetski efikasne sisteme, inovativne tehnologije, zelenu gradnju i mere podrške domaćinstvima pogođenim tranzicijom.

Vlada će posebnim uredbama precizno definisati uslove, kriterijume i procedure za dodelu ovih sredstava.

Predviđeno je da zakon stupi na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a da se primena započne 1. januara 2026. godine. Odredbe o poreskom kreditu i podsticajima važiće deset godina od tog datuma.