Pomorci ponavljaju da nisu frilenseri i da se nigde u svetu ne oporezuju na taj način

Saga o frilenserima dobila je delimično rešenje pokretanjem portala pomoću koga radnici na internetu mogu da obračunavaju i plaćaju svoje poreske obaveze, a koji je lansiran 1. jula. Ipak, i dalje ostaje nerazjašnjeno do kraja pitanje ko sve spada u kategoriju frilensera. Zbog nejasne klasifikacije, sredinom decembra 2022. godine mnogi naši ljudi koji rade na brodovima dobijali su privremena rešenja za porez po osnovu autorskih i srodnih prava na ugovorene naknade za izvršeni rad.

Tada su mnogi pomorci ulagali žalbe, jer su uglavnom provodili više od 183 dana godišnje van zemlje, što znači da ne bi trebalo da plate porez u Srbiji. Iz Udruženja pomoraca Republike Srbije (UPRS) naveli su da su poreska rešenja ciljala frilensere, ali da su u isti koš svrstani i pomorci koji zbog specifične prirode posla nikako ne mogu biti oporezovani po istoj računici.

Zato su predstavnici Udruženja pomoraca održali više sastanaka sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom, ali je ova tema ostala i dalje aktuelna, pa radnici na brodovima podsećaju da su frilenser i pomorac dva različita koncepta i profesije.

„Među nekim od osnovnih razlika je to što je frilenser pojedinac koji nezavisno radi za različite klijente ili kompanije. On pruža usluge u svojoj stručnosti kao što su programiranje, pisanje, dizajn, marketing… Frilenseri rade od svojih kuća ili bilo gde sa pristupom internetu. S druge strane, pomorac je osoba koja radi na pomorskim brodovima“, objašnjavaju iz Udruženja pomoraca za Biznis.rs.

Pomorci, kako ističu naši sagovornici, provode duže periode vremena na morima i okeanima, i žive na brodu. Oni su zaduženi za različite zadatke, uključujući upravljanje i održavanje brodova, prevoz robe i putnika, kontrolu bezbednosti, navigaciju, mehaničke zadatke i mnoge druge.

„Pomorci mogu raditi na različitim tipovima brodova, uključujući trgovačke, putničke, tankere, kontejnerske brodove, ribarske brodove, jahte. Takođe, pomorska industrija je bogata širokom lepezom zanimanja, od kapetana, oficira, inženjera, mehaničara, električara, kormilara, mornara, kuvara, konobara i drugih“, navode iz UPRS.

Život pomoraca je, kako su dodali, obično povezan sa radom na brodu tokom određenog perioda vremena koji može varirati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Tokom radnog perioda pomorci žive na brodu i obavljaju svoje zadatke u smeni ili po potrebi.

„Postoje međunarodni standardi i konvencije koje regulišu uslove rada i prava pomoraca, uključujući i Međunarodnu konvenciju o standardima za obuku, sertifikaciju i dežurstvo pomoraca (STCW konvencija). Ovi standardi imaju za cilj osiguravanje bezbednosti pomoraca i zaštitu okoline“, naglasili su iz Udruženja.

Radno vreme i lokacija se značajno razlikuju

Frilenseri imaju više fleksibilnosti u odnosu na radno vreme i lokaciju. Prema rečima naših sagovornika, oni mogu da rade po svojoj sopstvenoj radnoj šemi i da odaberu gde će raditi. S druge strane, pomorci imaju strukturirane radne rasporede. Kada je reč o plaćanju, napominju da frilenseri obično naplaćuju svoje usluge na osnovu projekta ili satnice.

„Oni dogovaraju cenu i uslove sa svojim klijentima, dok pomorci dobijaju platu na osnovu ugovora o radu i vremena koje provedu na brodu. Pomorcima se obezbeđuju hrana i smeštaj na brodu na osnovu MLC 2006 konvencije međunarodne organizacije rada, Republika Srbija je potpisnica ove međunarodne konvencije. Sve to su samo neke od osnovnih razlika između frilensera i pomoraca“, ocenjuju iz UPRS.

Radni statusi frilensera i pomoraca se, kako napominju, takođe umnogome razlikuju. Frilenseri su obično samozaposleni i mogu da rade za više klijenata i kompanija istovremeno. Oni mogu biti registrovani kao pojedinci ili otvoriti svoje firme. Pomorci, s druge strane, moraju da rade za kompanije koje imaju brodove koji obavljaju pomorske operacije.

Takođe napominju da postoje razlike i u stručnom obrazovanju, jer se frilenseri mogu baviti različitim poslovima i pružati različite usluge. Oni mogu imati različite nivoe obrazovanja ili stručnosti u svojoj oblasti, ali nisu neophodni određeni sertifikati ili licence.

„S druge strane, pomorci treba da prođu kroz određene obuke i da imaju odgovarajuća stručna zvanja, sertifikate i licence prema međunarodnim pomorskim standardima. Ovi sertifikati i licence obuhvataju oblasti kao što su pomorska bezbednost i sigurnost, pomorska navigacija, meteorologija, stabilitet i krcanje tereta, medicina, prva pomoć, mehanika, elektronika, elektrika…“, navode iz Udruženja pomoraca.

Naposletku, kako zaključuju, frilenseri i pomorci su dve različite profesije sa različitim radnim uslovima, radnim vremenom, lokacijom, načinom plaćanja i obrazovanjem, pa je samim tim nemoguće pomorce uvrstiti u frilensere i oporezovati ih na isti način.

Nadležni upoznati sa problemima pomoraca

Pomorci napominju da su nadležna ministarstva upoznata sa problemom njihovog oporezivanja.

„Ministarstvo finansija, kao i ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture je upoznato sa predlogom za rešavanje statusa pomoraca Republike Srbije, napisanim od strane UPRS, koji se bazira na Strategiji razvoja vodnog saobraćaja 2015-2025, usvojenom od strane Vlade Srbije. U delu 6.3.3. Strategije jasno se navode strateški ciljevi, kao i preduzimanje mera – oslobađanje pomoraca od obaveze plaćanja poreza na dohodak za pomorce koji provedu u međunarodnoj plovidbi duže od 174 dana“, objašnjavaju iz UPRS.

Napomenuli su da će ove informacije uputiti i nadležnim međunarodnim organizacijama u cilju pomoći i rešavanja ovog, kako procenjuju, velikog problema.

„Ni u jednoj zemlji sveta pomorci trenutno ne trpe ovakvo nerazumevanje, nestručnost i torturu nadležnih institucija. Obraćali smo se svim nadležnim institucijama, uključujući i zaštitnika građana. Nažalost, dobili smo samo ignorisanje. Organizovaćemo mirne proteste ispred Ministarstva finansija i Vlade Srbije u cilju zaštite prava pomoraca“, najavili su iz UPRS,