Povlašćena poreska stopa od 10 odsto za mlečne napitke sa kafom

Sve češće se na policama trgovina mogu naći mlečni napici sa dodatkom ili ukusom kafe, kao na primer kapućino ili ledena kafa u limenci. Popularnost ovih proizvoda raste jer spajaju dve omiljene stavke potrošača – mlečne proizvode i kafu.

Međutim, jedno pitanje je nedoumica i za proizvođače i za trgovce: da li se na ovakve proizvode obračunava opšta stopa PDV-a od 20 odsto, kao na gazirane sokove i energetska pića, ili povlašćena stopa od 10 odsto – kao na mleko i jogurt?

Ministarstvo finansija dalo je mišljenje kojim potvrđuje da se ovi proizvodi, ukoliko su u skladu sa propisima o kvalitetu deklarisani kao mlečni napici, oporezuju po posebnoj stopi PDV-a od 10 odsto, a ne po opštoj od 20.

Prema rečima poreske savetnice Jovane Obradović, ova odluka se oslanja na odredbe Zakona o porezu na dodatu vrednost i pratećih pravilnika, koji detaljno uređuju šta spada u grupu mlečnih proizvoda i na koje proizvode se primenjuje povlašćena stopa.

“Praktično, to znači da kafa u mleku – bilo da se radi o kapućinu u tetrapaku, ledenoj kafi ili sličnom osvežavajućem napitku – ne ulazi u kategoriju luksuznih pića, već u red proizvoda od osnovne prehrambene važnosti”, pojašnjava Obradović.

Osnovno pravilo je da se promet i uvoz dobara u Srbiji oporezuje po stopi od 20 odsto. To je takozvana opšta stopa PDV-a. Međutim, zakon pravi izuzetak za pojedine namirnice i osnovne životne proizvode, gde je stopa prepolovljena na 10 odsto. U toj kategoriji nalaze se hleb, brašno, šećer, ulja, med, kao i mleko i mlečni proizvodi.

“Da bi neki napitak sa kafom mogao da uživa ovu povlašćenu stopu, on mora biti zvanično svrstan među mlečne napitke u skladu sa pravilnicima o kvalitetu. To znači da se pravi od mleka ili proizvoda od mleka, a dodaci poput kafe služe samo kao obogaćujući sastojci. Upravo ta klasifikacija – da li je proizvod mlečni napitak ili, recimo, gazirano bezalkoholno piće – odlučuje da li će kupac platiti 10 ili 20 odsto PDV-a”, navodi poreska savetnica.

Određivanje mlečnih proizvoda

Pravilnik o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura detaljno određuje šta sve spada u ovu grupu. To su: pasterizovano i sterilizovano mleko, fermentisani proizvodi poput jogurta, kefira i kiselog mleka, pavlaka, sir, puter, mlečni namazi, surutka, pa čak i zamrznuti mlečni deserti. Među njima posebno mesto imaju mlečni napici koji se prave od termički obrađenog mleka – kravljeg, ovčijeg, kozjeg ili bivoljeg – ali i od mlaćenice, surutke ili mešavine sa drugim sastojcima.

Upravo mlečni napici sa dodatkom kafe spadaju u ovu kategoriju, jer osnova ostaje mleko, dok kafa daje aromu i specifičan ukus. Pravilnik čak predviđa da mlečni napici mogu imati raznovrsne dodatke, sve dok zadržavaju karakterističan ukus i miris mlečne osnove.

Prema istraživanjima tržišta, sve je veća zainteresovanost kupaca za kombinovane proizvode kao što su mleko sa kafom, mleko sa ukusom vanile ili čokolade, proteinski mlečni napici i slično. Uvoz takvih proizvoda takođe raste, posebno iz EU, gde su ledene kafe i mlečni kokteli već godinama standard.

“Da su ovi proizvodi ostali u kategoriji koja se oporezuje sa 20 odsto, to bi značilo skuplju maloprodajnu cenu i manju konkurentnost na tržištu. Sa PDV-om od 10 odsto proizvođači i trgovci dobijaju stabilniju osnovu za kalkulaciju cena, a potrošači pristupačniji proizvod”, kaže naša sagovornica.

U mišljenju Ministarstva finansija stoji da član 23. Zakona o PDV razlikuje dve stope, opštu od 20 i posebnu od 10 odsto. Niža stopa se primenjuje upravo na osnovne prehrambene artikle. Dodatno, član 58. pravilnika objašnjava da se mlečnim proizvodima smatraju svi fermentisani proizvodi od mleka, mlečni napici i drugi proizvodi definisani propisima o kvalitetu.

Član 70. pravilnika potvrđuje da se ta stopa primenjuje i na uvoz, što je posebno važno za strane brendove. Na taj način i domaći proizvođač jogurta sa kafom i multinacionalna kompanija koja uvozi ledenu kafu u tetrapaku tretiraju se jednako – plaćaju PDV od 10 odsto.

“Za krajnje kupce ovaj propis znači da će cena mlečnih napitaka sa kafom biti povoljnija nego što bi bila pod opštom stopom. Iako se razlika od 10 procenata na prvi pogled ne čini ogromnom, na tržištu gde se svaka cena ‘prelama’ kroz konkurenciju, ona može biti presudna”, zaključuje poreska savetnica Jovana Obradović.