Preduzetnicima isplativija viša lična zarada u 2026.

Poreska uprava podseća preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike da 15. decembra ističe rok za dostavljanje obaveštenja o tome da li će od 1. januara naredne godine isplaćivati ličnu zaradu ili će sa tim prestati.

Ovaj postupak se obavlja isključivo elektronskim putem, preko portala ePorezi, a bitna novina je da se jednom podneto opredeljenje ne obnavlja svake godine. Status ostaje aktivan sve dok preduzetnik ne pošalje obaveštenje o prestanku isplate lične zarade.

Lična zarada, prema Zakonu o porezu na dohodak građana, predstavlja mesečni iznos koji preduzetnik može isplaćivati sebi, uz obavezu da ga vodi u poslovnim knjigama kao sopstveni prihod. Nova lica koja tek ulaze u preduzetništvo podnose obaveštenje već u trenutku registracije kod nadležne organizacije, koja ga zatim prosleđuje Poreskoj upravi.

U slučaju onih koji se ne registruju kod agencije nadležne za vođenje privrednog registra, obaveštenje se predaje direktno Poreskoj upravi, u roku od pet dana od dobijanja PIB-a, a krajnji rok je 31. decembar.

U 2026. godini menja se i finansijska osnova za obračun doprinosa. Najniža osnovica iznosiće 51.297 dinara, dok će najviša biti 732.820 dinara. Kako objašnjava poreska savetnica Marija Đorđić iz agencije Experta, baš na ove iznose vezuje se obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kada je reč o zaradama nižim ili višim od propisane osnovice.

Najniža osnovica posebno je važna za osnivače firmi koji u svojim društvima rade van radnog odnosa, na primer kao zastupnici. Za njih se doprinosi prijavljuju na obrascu OD-O, a novi iznosi doprinosa koji važe od Nove godine izgledaju ovako: doprinos za PIO 12.311,28 dinara, zdravstveno osiguranje 5.283,59 dinara i doprinos za nezaposlenost 384,73 dinara. Ukupno – 17.979,60 dinara.

Promena minimalne osnovice doprinosa direktno menja i računicu preduzetnika koji su na modelu lične zarade.

Prema rečima Marije Đorđić, preduzetnici koji vode knjige i opredelili su se za isplatu lične zarade praktično su motivisani da svoje bruto iznose podignu na oko 52.000 dinara. Razlog je jednostavan – čak i ako isplaćuju manje doprinosi se svakako moraju platiti na minimalnih 51.297 dinara.

Drugim rečima, isplata lične zarade ispod minimalne osnovice ne donosi nikakvu stvarnu uštedu, pa se povećanje bruto zarade isplati zbog većeg neto iznosa koji preduzetnik dobija.

“Na primer, bruto zarada od 46.000 dinara daje neto od 26.842,50 dinara, uz obaveze od 19.157,50 dinara, dok bruto od 52.000 donosi 31.996,10 dinara neto i 20.003,90 dinara obaveza. Razlika u neto primanju je više od pet hiljada dinara, a dodatni rashod na ime poreza i doprinosa ne prelazi 850 dinara”, objašnjava poreska savetnica.

Iako se ova promena ne odnosi direktno na paušalce, postoji mogućnost da će ih posredno pogoditi jer se paušalne obaveze obračunavaju na osnovu prosečne zarade u Srbiji koja je ključni parametar u određivanju paušalnog poreza i doprinosa.

“Sa rastom prosečne zarade raste i minimalna osnovica doprinosa, što može voditi ka višim rešenjima Poreske uprave za paušalne obveznike u 2026. godini”, zaključuje Marija Đorđić.