Rok za potpunu primenu Zakona o e-fakturama produžen do kraja 2026. godine

Ministarstvo finansija sprovodi do 17. oktobra konsultacije o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju.

Zakon preciznije definiše da se elektronske fakture odnose na sve transakcije između subjekata javnog sektora, između privatnih subjekata, kao i između javnog i privatnog sektora. Osim izdavanja, slanja i prijema, sada je eksplicitno propisana i obaveza čuvanja svih dokumenata koji su obrađeni ili sačinjeni u sistemu elektronskih faktura.

Važno je istaći da se odredbe ovog zakona ne odnose na fizička lica koja nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti. Dakle, pojedinci koji ne obavljaju registrovanu delatnost i nisu preduzetnici ostaju van obaveze elektronskog fakturisanja.

Jedna od ključnih izmena odnosi se na jasnije definisanje obveznika izdavanja e-faktura. Obaveza sada postoji za subjekte privatnog sektora u međusobnim transakcijama, subjekte privatnog sektora kada posluju sa javnim sektorom, zatim subjekte javnog sektora u transakcijama sa privatnim partnerima, kao i za međusobne transakcije javnog sektora.

Zakon dodatno uvodi i poreskog punomoćnika stranog lica u Republici Srbiji kao obveznika, ako posluje sa domaćim subjektima.

Ipak, postoje i izuzeci od ove obaveze. Elektronska faktura se ne izdaje u maloprodaji, osim ako se promet vrši imaocu korporacijske kartice ili subjektu javnog sektora. Pored toga, izuzeti su i specifični slučajevi poput ugovora finansiranih iz međunarodnih sporazuma, nabavke vojne i bezbednosne opreme, isporuke električne energije za krajnju potrošnju, kao i transakcija bez naknade.

Takođe, izuzete su i transakcije koje se odnose na plaćanje javnih prihoda, osim ako postoji obaveza obračuna PDV-a, kao i isplate troškova i nagrada u sudskim i drugim postupcima. Zakon propisuje da se elektronska faktura ne sme izdati pre nego što je izdat fiskalni račun, što sprečava duplo evidentiranje istog prometa.

Novi članovi zakona detaljno uređuju elektronsko evidentiranje obračuna PDV-a u sistemu elektronskih faktura. Ova obaveza se odnosi na sve poreske dužnike i obveznike PDV-a, ali i na javni sektor i dobrovoljne korisnike sistema.

Propisima se preciziraju situacije u kojima ta obaveza ne postoji – na primer, kada je već izdata elektronska faktura sa iskazanim PDV-om, ili kod uvoza dobara. Elektronsko evidentiranje može se vršiti zbirno, za sve obaveze u jednom poreskom periodu, ili pojedinačno – po svakoj transakciji.

Pojedinačno evidentiranje obavezno je za: promet dobara i usluga za koji je primalac dobara poreski dužnik, promet prema obveznicima poreza na dobit i prihod od samostalne delatnosti, kao i za prvi prenos prava na novim građevinskim objektima i sličnim dobrima. Evidentiranje se obavlja po isteku poreskog perioda, najkasnije do 12. dana u mesecu koji sledi nakon poreskog perioda, i moguće ga je korigovati ako se naknadno uoče nepravilnosti. Zakon dozvoljava i da se obaveza evidentiranja prenese na informacionog posrednika, čime se olakšava tehničko sprovođenje za manje firme.

Novina je da izdavalac mora da izdaje fakture u skladu sa srpskim standardom elektronskog fakturisanja, dok se u pojedinim slučajevima omogućava prijem faktura izrađenih i po evropskom standardu. To praktično znači da, osim srpskih standarda, sistem elektronskih faktura sada priznaje i evropske – što je važno za transakcije sa stranim pravnim licima. Naime, subjekti javnog sektora dužni su da primaju i fakture izdate u skladu sa evropskim standardom, ali tek nakon što se uspostave tehničko-tehnološki uslovi u nacionalnom sistemu.

Novina je i da privatni sektor sada dobija mogućnost – a ne obavezu – da prima fakture izrađene po evropskom standardu od stranih izdavalaca, pod istim uslovima. Time se omogućava lakše poslovanje sa partnerima iz EU i država koje koriste iste tehničke formate.

Još jedna važna promena odnosi se na zaštitu nedospelog potraživanja. Izdavaocu elektronske fakture može biti onemogućeno dalje postupanje u sistemu ako je raspolagao nedospelim novčanim potraživanjem iskazanim u toj fakturi.

Zakon sada i formalno omogućava da se poslovi vezani za izdavanje, prijem i obradu faktura – i u javnom i u privatnom sektoru – mogu poveriti informacionom posredniku, što znači da preduzeća mogu angažovati tehničke servise koji će u njihovo ime obavljati ove poslove.

Čuvanje elektronskih faktura – novi rokovi i obaveze

Izmene člana 15. Zakona donose znatno preciznija pravila o čuvanju elektronskih faktura i dokumenata u sistemu. Elektronske fakture javnog sektora sada se čuvaju trajno, dok se kod privatnog sektora propisuje rok od deset godina od kraja godine u kojoj je faktura izdata. Ove odredbe važe i za sve dokumente koji su obrađeni u sistemu elektronskih faktura, čime se proširuje obim obavezne arhivske evidencije.

Posebno je regulisano pitanje čuvanja putem informacionih posrednika. Privatni sektor može svoje fakture čuvati u sopstvenom sistemu ili poveriti taj posao ovlašćenom informacionom posredniku. Ako bi nad posrednikom bio pokrenut stečaj, likvidacija ili prinudna likvidacija, svi dokumenti koje je on čuvao moraće biti prebačeni Centralnom informacionom posredniku – čime se obezbeđuje kontinuitet i sigurnost čuvanja podataka.

Zakon dodatno naglašava da se verodostojnost porekla i integritet sadržine elektronske fakture moraju obezbediti od trenutka njenog izdavanja do isteka roka čuvanja. To se postiže izdavanjem fakture u propisanom formatu i njenim čuvanjem u obliku pogodnom za elektronsku arhivaciju.

Privatni sektor sada ima i zakonsku mogućnost da štampa elektronsku fakturu u jednom ili više primeraka tokom roka čuvanja. Takva odštampana faktura mora sadržati sve elemente koji potvrđuju njenu autentičnost i verodostojnost. Nakon isteka roka čuvanja papirna verzija se i dalje smatra autentičnim dokumentom.

Novina je i da se pravila o čuvanju sada proširuju i na sve druge dokumente obrađene u sistemu elektronskih faktura, ne samo na same fakture. Vlada će posebnim aktom propisati uslove, način čuvanja i postupke davanja na uvid elektronskih faktura i pratećih dokumenata na zahtev nadležnih organa.

Kazne do dva miliona dinara

Članovi 18. i 20. Zakona donose strože novčane kazne za nepoštovanje obaveza. Za pravna lica – subjekte privatnog sektora i javna preduzeća – kazne sada iznose od 200.000 do dva miliona dinara, dok se za preduzetnike predviđa kazna od 50.000 do 500.000 dinara.

Kazne se primenjuju u slučajevima kada subjekt ne izda elektronsku fakturu u skladu sa zakonom, ne evidentira PDV, ne koristi sistem elektronskih faktura na propisan način ili koristi podatke iz sistema u svrhe koje nisu zakonom dozvoljene.

Važna novina je i olakšica za obveznike. Ukoliko preduzeće uoči grešku u elektronskom evidentiranju PDV-a i ispravi je pre početka nadzora, ta greška se neće smatrati prekršajem.

Dodatno, novi član 20. uvodi poseban prekršaj za nečuvanje elektronskih faktura u skladu sa zakonom.

Sam zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku RS, dok će se primenjivati od poreskih perioda koji počinju nakon 31. marta 2026. godine – osim člana 9, koji se primenjuje odmah po stupanju na snagu.

U Nacrtu Zakona uvodi se i lista korisnika sistema elektronskih faktura – biće javna i sadržaće poreske identifikacione brojeve svih subjekata, i javnih i privatnih, koji imaju obavezu da primaju i čuvaju elektronske fakture. Ova lista biće dostupna preko Centralnog informacionog posrednika, što doprinosi transparentnosti poslovanja i olakšava proveru partnera u poslovnim transakcijama.

Brisanje korisnika sa liste moguće je samo ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi, a sve detalje o postupku registracije, pristupu, korišćenju i brisanju uređuje poseban akt ministra finansija.