Rok za prijavu poreza na dobit pravnih lica 30. jun

Poreska uprava podseća sve obveznike da rok za podnošenje poreske prijave na obrascu PDP ističe 30. juna. Ova prijava odnosi se na akontaciono-konačno utvrđivanje poreza na dobit pravnih lica za 2024. godinu, a zajedno s njom mora se platiti i razlika između konačno obračunatog poreza i već uplaćenih akontacija tokom 2025. godine.

Pored prijave, obveznici su dužni da prilože i odgovarajuće poreske bilanse, obrasce i poslovnu dokumentaciju.

Podnošenje prijave moguće je isključivo elektronski, putem portala еPorezi. Pristup portalu i potpisivanje prijave može se obaviti na tri načina: kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, korišćenjem eID naloga (odnosno mobilne aplikacije ConsentID i sertifikata u klaudu) ili kombinacijom kvalifikovanog elektronskog sertifikata i SmartBox aplikacije.

Nepravilno ili neblagovremeno podnošenje prijave povlači prekršajnu odgovornost, u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Kako se utvrđuje poreska osnovica?

Osnovica poreza na dobit pravnih lica je oporeziva dobit. Ona se utvrđuje kroz poreski bilans, usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha koji je sastavljen prema međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) ili MSFI za mala i srednja pravna lica. Ukoliko obveznik ne primenjuje ove standarde, dobit se usklađuje prema pravilima koje propisuje Ministarstvo finansija.

Što se tiče rashoda, oni se priznaju u visini prikazanoj u bilansu uspeha, osim ako zakonom nije drugačije propisano. Troškovi koji se ne priznaju kao rashodi uključuju, između ostalog, one koji se ne mogu dokumentovati, poklone političkim partijama i povezanim licima, kamate na kasno plaćene poreze, kazne i penale, kao i troškove koji nisu nastali u vezi sa poslovnom delatnošću.

Troškovi materijala i nabavna vrednost prodate robe priznaju se kada su obračunati primenom metode ponderisane prosečne cene ili FIFO metode. Ako su materijal ili roba nabavljeni od povezanih lica, primenjuju se posebne odredbe zakona koje regulišu tu situaciju.

Zarade i plate priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u onom periodu kada su zaista isplaćene, uključujući i one na koje se ne plaća porez do određenog iznosa. Takođe, otpremnine i novčane naknade prilikom odlaska u penziju ili prestanka radnog odnosa priznaju se kao rashod u periodu kada su isplaćene.

Podsetimo, u martu ove godine Ministarstvo finansija donelo je novi pravilnik kojim se menjaju i dopunjuju pravila o sadržaju poreske prijave za obračun poreza na dobit pravnih lica, a njegove odredbe donose niz novih obaveza za kompanije, naročito one koje prolaze kroz statusne promene, likvidaciju ili stečaj.

Najznačajnije izmene odnose se na firme koje se dele, izdvajaju ili prolaze kroz druge pravne transformacije. Sve kompanije koje su učestvovale u statusnim promenama – bilo kao prethodnici ili naslednici – imaju obavezu da Poreskoj upravi podnose izveštaj o realizaciji podele prava i obaveza. Taj izveštaj treba da sadrži detaljne informacije o poreskim obavezama i preplatama, poreskim pogodnostima koje su prenete na novi pravni subjekt, kao i o imovini i dugovanjima evidentiranim nakon statusne promene.

U cilju bolje kontrole i uvida u finansijsko stanje preduzeća firme će biti dužne da sve ove podatke dostave u jasno propisanim formama, uključujući i bilans stanja. Time se omogućava Poreskoj upravi da preciznije proceni stvarnu situaciju nakon promene statusa.

Kada je u pitanju likvidacija firmi, više se neće gledati datum donošenja odluke o likvidaciji, već datum rešenja koje donosi nadležni organ koji vodi registar.

Uvedeni su i novi rokovi za podnošenje poreskih prijava u kontekstu likvidacije. Tako će firme koje su postupak likvidacije završile do kraja 2024. godine morati da primene pravila iz starog pravilnika. Međutim, svi oni koji su likvidaciju završili nakon 1. januara 2025. potpadaju pod nova pravila.

Posebno je važno da čak i firme koje nisu ispunile svoje zakonske obaveze u pogledu prijave konačnog poreza do kraja 2024. godine, a potom su izbrisane iz registra, i dalje imaju obavezu da podnesu poresku prijavu – i to u skladu sa novim pravilnikom.

Jedna od ključnih novina odnosi se i na ogranke stranih pravnih lica. Naime, ako strana firma odluči da ugasi svoj ogranak u Srbiji, ista pravila koja važe za domaća preduzeća primenjivaće se i na nerezidentne obveznike. To znači da i ti ogranci moraju da podnesu završne poreske prijave prema novim propisima.