Sektorima energetski intenzivne industrije CBAM donosi nove namete

Uredbu o mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM), koja se odnosi na određenu robu iz sektora: gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik, Evropska komisija usvojila je u maju 2023. godine. Prelazni period započeo je 1. oktobra iste godine, a puna primena očekuje od 1. januara 2026.

Reč je o jednom od instrumenata za ostvarivanje klimatskih ciljeva, u okviru paketa „Fit for 55”, a predviđa primenu istih troškova ugljenika na uvezene proizvode kao što bi nastali kod postrojenja koja rade u EU.

Kako pojašnjavaju iz Privredne komore Srbije, na ovaj način primenom CBAM instrumenta težnja je da se smanji rizik da klimatski ciljevi EU budu ugroženi premeštanjem proizvodnje u zemlje sa manje ambicioznom politikom dekarbonizacije (takozvano „curenje ugljenika“).

“U prelaznom periodu uvoznici u EU roba iz obuhvaćenih sektora, odnosno roba čije se tarifne oznake nalaze na listi u Prilogu 1 Uredbe, imaju obavezu kvartalnog izveštavanja o specifičnim ugrađenim emisijama (direktnim i indirektnim) i o eventualnoj ceni ugljenika plaćenoj u zemlji porekla. Kada započne puna primena regulative biće neophodna i verifikacija izveštaja, kao i kupovina CBAM sertifikata”, navode za Biznis.rs iz Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS.

Prema dostupnim podacima o izvoznicima, oko 2.200 privrednih društava iz Srbije je tokom 2024. godine izvozilo CBAM robu u EU, odnosno robu čije su tarifne oznake navedene u Uredbi.

“Ovde ne govorimo samo o proizvođačima, već i o trgovcima ili korisnicima ovih roba, koji svakako imaju i određenu ulogu u procesu izveštavanja. Ipak, najveća obaveza leži upravo na proizvođačima tih roba, a njih je najmanje 50 odsto od ukupnog broja izvoznika. Najveći broj proizvođača dolazi iz sektora proizvodnje gvožđa/čelika i aluminijuma”, dodaju iz PKS.

Kako se navodi u 17. izdanju Sive knjige, u kojoj NALED daje predloge za smanjenje nepotrebne birokratije i unapređenje predvidivosti i transparentnosti uslova poslovanja u Srbiji, za našu zemlju je ključno izvozno tržište Evropske unije, gde se plasira oko 70 odsto ukupnog izvoza.

Prema istraživanju Svetske banke, domaću industriju u sektorima energetski intenzivne industrije karakteriše oko 10 puta viši nivo emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) u poređenju sa industrijom EU koja svake godine snižava intenzitet GHG emisija kako bi dostigla potpunu klimatsku neutralnost do 2050. godine.

“Ova razlika u emisijama direktno utiče na konkurentnost srpskih proizvoda, jer će primenom CBAM-a kompanije iz Srbije biti obavezane da plaćaju dodatne namete prilikom izvoza proizvoda na tržište EU, što će povećati ukupne troškove i cenu proizvoda. To će direktno dovesti do ugrožavanja njihove konkurentnosti na tržištu EU, što može rezultirati obustavom izvoza”, napominju iz NALED-a.

Obveznici CBAM regulative su takozvani CBAM deklaranti, odnosno kompanije iz EU koje uvoze robu koja podleže primeni regulative iz navedenih sektora. Od 2026. godine CBAM deklaranti imaju obavezu podnošenja godišnjeg izveštaja o emisijama ugrađenim u robu koju su uvezli tokom kalendarske godine, i eventualnim cenama ugljenika koje su već plaćene u zemlji porekla roba.

Izveštaj za 2026. godinu se izrađuje, verifikuje i podnosi najkasnije do 31. maja 2027. godine, uz polaganje odgovarajuće količine unapred kupljenih CBAM sertifikata.

“Obaveza plaćanja emisija se uvodi postepeno, odnosno prve godine (2026) kupovaće se sertifikati za 2,5 odsto emisija, druge za pet odsto, treće za 10 odsto, da bi se 2034. godine plaćalo svih 100 odsto emisija. Iako je obaveza plaćanja emisija na uvozniku u EU, realno je očekivanje da će on taj trošak preneti na svog dobavljača, odnosno proizvođača CBAM robe”, kažu za Biznis.rs iz Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS.

Kako navode u NALED-u, na tržište Srbije danas se iz zemalja koje nisu članice EU uvoze proizvodi koji potpadaju pod CBAM u vrednosti od 1,4 milijarde evra, najčešće sa veoma visokim ugljeničnim otiskom, čime se u potpunosti obesmišljava napor domaćih proizvođača da smanje GHG emisije.

NALED u okviru Sive knjige predlaže da se uspostavi nacionalni mehanizam oporezivanja ugljenika koji bi, kako navode, predstavljao važan korak ka umanjenju opterećenja CBAM-a za domaću privredu.

Ukoliko bi se uvela nacionalna taksa na ugljenik, potencijalni prihod bi 2034. mogao da dostigne i 382 miliona evra, uzimajući u obzir takse prikupljene iz industrija aluminijuma, cementa, gvožđa, čelika i veštačkih đubriva, koje će se od 2026. naći na udaru CBAM regulative, pokazala je njihova analiza.

Uvođenje nacionalnog mehanizma za oporezivanje ugljenika može predstavljati održiv i strateški važan instrument zelene tranzicije, ali samo ukoliko bude pažljivo osmišljen i uravnotežen, kaže za Biznis.rs Stanislava Simić, direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije.

„Takav mehanizam trebalo bi da obuhvati ne samo oporezivanje emisija iz domaće proizvodnje, već i uvođenje taksi na emisijski intenzivne proizvode koji dolaze iz trećih zemalja koje nemaju slične regulative. Na taj način bi se predupredilo preusmeravanje takozvane CBAM robe ka Srbiji koje bi dodatno ugrozilo domaću industriju“, ističe Simić.

Dodaje da je ključno da ovaj mehanizam bude međunarodno prepoznat kao uporediv sa sistemom EU, kako bi se izbeglo dvostruko oporezivanje prilikom izvoza na evropsko tržište.

U tom smislu, Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije Srbije posebno ističe važnost usvajanja celovitog regulatornog okvira koji bi omogućio energetski intenzivnoj industriji da sprovede dekarbonizaciju i da se postepeno transformiše ka održivim, konkurentnim modelima poslovanja.

„Neophodno je, pre uspostavljanja bilo kakvog mehanizma naplate, jasno definisati na koji način će se prikupljena sredstva redistribuirati i u koje konkretne projekte će biti usmerena, kako bi se obezbedila podrška kompanijama u procesu prelaska na čiste tehnologije, uz stimulativne mere koje će ih motivisati da ulože u modernizaciju i energetsku efikasnost“, navodi Simić.

Efekti na kompanije iz energetski intenzivne industrije

CBAM nije nešto što dolazi – on je već tu, u prelaznoj fazi, i već sada preoblikuje tokove robe, ugovore i poslovne planove, kaže Stanislava Simić. Od 2026. godine, efekti će biti direktni i merljivi: svaka tona čelika, cementa ili đubriva koja izlazi iz Srbije ka EU nosiće dodatni fiskalni teret.

Da bi se izbegle negativne posledice, ne samo po izvoz, već i po celokupni privredni ekosistem, država treba da postavi jasan i efikasan sistem.

„Asocijacija srpske energetski intenzivne industrije Srbije formirana je upravo u trenutku kada se pred domaćom industrijom ispostavljaju najkompleksniji izazovi poslednjih decenija – od postepenog ukidanja besplatnih emisijskih kredita i uvođenja CBAM mehanizma, do nužnosti velikih investicija u dekarbonizaciju i prelazak na niskougljenične tehnologije. Bez brzog odgovora u vidu uvođenja nacionalnog mehanizma za oporezivanje ugljenika – koji bi bio i fiskalno i regulatorno usklađen sa evropskim pravilima – postoji ozbiljan rizik da srpska privreda izgubi konkurentsku poziciju na EU tržištu, a domaće tržište postane preplavljeno jeftinijom robom iz trećih zemalja koja ne ispunjava ekološke standarde“, upozorava sagovornica.

Ona naglašava da je neophodno uspostaviti regulatorne okvire koji omogućavaju dugoročno planiranje i garantuju pravične uslove poslovanja za sve aktere, uz jasno prepoznavanje napora koje domaće kompanije već ulažu u modernizaciju, energetsku efikasnost i smanjenje emisija.

„Kompanije okupljene u Asocijaciji srpske energetski intenzivne industrije Srbije raspolažu stručnim kapacitetima, resursima i voljom da odgovore na ove izazove. Međutim, uspeh u ovim procesima zahteva strateško partnerstvo sa državom – kako bi se pravovremeno definisali jasni propisi koji štite srpsku industriju, podstiču zelenu tranziciju i omogućavaju Srbiji da zadrži i unapredi svoju poziciju na evropskom i globalnom tržištu“, smatra Simić.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Opstanak domaćih reciklera zavisi od podsticaja države