Sindikati: Uz minimalac bi trebalo povećati sve plate

Rast minimalne zarade u Srbiji doneo je nove polemike između sindikata, države i poslodavaca. Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) pozdravlja odluku o povećanju minimalca, ali ističe da takva mera ne rešava suštinske probleme većine zaposlenih.

Kako navodi sekretar Veća SSSS Slađan Bobić, minimalna zarada se odnosi na svega tri odsto zaposlenih, dok ostali radnici ostaju izvan tog okvira.

„Naš sindikat želi da razgovara o platama za sve zaposlene u Srbiji. Pokušavamo da ukažemo vladi da procenat povećanja minimalne zarade mora da obuhvati sve radnike. Samo tako bi se zaista povećala kupovna moć zaposlenih i građana u celini“, navodi Bobić.

Prema rezultatima ankete koju su sproveli sindikati, 39,3 odsto domaćinstava ima mesečne prihode veće od 150.000 dinara, dok 36,5 odsto zarađuje između 100.000 i 150.000 dinara. Još 21,1 odsto zaposlenih svrstava se u kategoriju sa prihodima od 60.000 do 100.000 dinara.

Kada je reč o štednji, situacija je još teža. Više od 64 odsto ispitanika izjavilo je da ne može ništa da uštedi od mesečnih prihoda. Samo petina zaposlenih uspeva da izdvoji između 5.000 i 12.000 dinara, dok svega 9,2 odsto može da odvoji do 24.000 dinara mesečno.

Anketa je pokazala i čega se zaposleni najčešće odriču zbog ograničenog budžeta. Više od polovine, čak 51,5 odsto, izjavilo je da ne može da priušti putovanja. Kulturnih sadržaja odriče se 15,4 odsto, dok 13 odsto štedi na kvalitetu proizvoda koje kupuje. Njih 11,4 odsto smanjuje čak i količinu proizvoda koje može da priušti.

„Kada čovek ode u prodavnicu, prvo gleda da li je nešto na akciji. Često se odriče onoga što mu je potrebno, samo da bi preživeo do sledeće plate. Anketa jasno pokazuje da veliki broj građana ne može da ode ni na sedmodnevni godišnji odmor. To su zabrinjavajući podaci“, naglasio je Bobić.

Sindikati traže širi socijalni dijalog

U Savezu samostalnih sindikata smatraju da povećanje minimalca ne može biti jedini instrument ekonomske politike. Oni traže intenzivniji socijalni dijalog i uključivanje svih nadležnih ministarstava u razgovore o rastu plata.

“Rast minimalne zarade u Srbiji donosi kratkoročno olakšanje za mali broj radnika, ali suštinski problemi ostaju nerešeni. Većina zaposlenih i dalje živi na granici egzistencije, bez mogućnosti da uštedi, a mnogi su prinuđeni da se odriču putovanja, odmora ili kvalitetnije ishrane”, poručuju sindikati.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković u razgovoru za Biznis.rs kaže da kao i svaki put kada se poveća minimalna cena rada sa njom se povećavaju i ostale zarade koje su u toj minimalnoj zoni.

“Ne radi se ovde samo o onima koji dobijaju minimalnu zaradu, a kojih je prema najnovijim podacima 90.000, već i o onim radnicima koji su veoma blizu, odnosno nešto malo iznad minimalca. I svi koji su iznad te cifre takođe će tražiti povećanje svojih zarada. Uvek rast minimalne zarade pogura i ostale plate naviše. Međutim, kada se nešto poveća, a da nema direktan dodir sa produktivnošću i rastom bruto domaćeg proizvoda, onda jednostavno dolazimo do toga da se povećava inflacija”, ističe Atanacković.

On naglašava da mnogi poslodavci koji imaju poteškoće u poslovanju neće moći da isprate rast zarada, pa postoji bojazan da će doći do problema na tržištu.

“Ovoga puta rast BDP-a i inflacije, što su dva parametra na osnovu kojih se predlaže rast minimalne zarade, daleko su ispod procenata od 9,4 odsto u oktobru, i povećanja od 10,1 odsto u januaru 2026. godine”, napominje Atanacković.

Iznos od 64.554 dinara – kako je za sada planirano, trebalo bi da ostane sve do 1. januara 2027 godine. kada sledi još jedno povećanje od 8,9 odsto, kako je zacrtano planom Ministarstva finansija.

“Sa ovim povećanjem minimalac će doći do 600 evra i 1. januara 2028. godine trebalo bi da sledi povećanje od osam odsto, čime bi se došlo do planiranog iznosa od 651 evro”, napominje počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković.

Sa druge strane, poslodavcima će se od 2026. povećati neoporezivi deo zarade na 34.200 dinara.

“Poslodavci su dobili u istom odnosu povećanje neoporezivog dela od januara 2026. godine. Predlog je da taj rast bude zbirno u istom procentualnom iznosu za koliko se povećava minimalna cena rada u oktobru i u januaru, što će iznositi oko 34.200 dinara. Povećanje neoporezivog dela neće ići istovremeno, jer mora da prođe kroz usvajanje budžeta za narednu godinu”, naglasio je Atanacković.