Šta kada nasledniku preduzetnika ostanu zalihe?

Jedna od nedoumica koja često muči preduzetnike u Srbiji je ona o nasleđivanju preduzetničke radnje. Naime, kada preduzetnik ne želi da nastavi sa poslovanjem on može nekom od članova porodice ili drugom fizičkom licu da ustupi delatnost, ali ne i samu preduzetničku radnju.

Međutim, jedan slučaj ukazuje na problem drugačije vrste. Naslednici preduzetnika koji je preminuo ne žele da nastave posao i radnja je automatski obrisana iz registra Agencije za privredne registre (APR), ali je problem ostao nerešen zbog zaliha robe i opreme vredne oko 15 miliona dinara. Iako su roditelji naslednici preminulog preduzetnika izmirili sve dospele obaveze prema državnim organima, ostao je otvoren problem sa obračunom poreza na dodatu vrednost (PDV) na zalihe.

Prema zakonu o PDV-u, prilikom zatvaranja preduzetničke radnje trebalo je izvršiti brisanje PDV-a na zalihe, ali zbog automatskog brisanja PIB-a i preduzetničke radnje knjigovođa nije imao mogućnost da završi ovaj korak.

S obzirom na to da roditelji planiraju da prodaju zalihe, savet poreskog stručnjaka Zvezdane Pisarević bio je da se što pre angažuje knjigovođa koji bi pomogao u proceduri plaćanja PDV-a na prodatu robu.

“Iako lokalni knjigovođa tvrdi da obaveza ne može biti preneta jer je PIB preduzetničke radnje ugašen, pravni savet je da se obaveza PDV-a može preneti na naslednike preminulog vlasnika radnje putem njihovih JMBG brojeva”, kaže Pisarević.

S obzirom na to da naslednici nisu imuni na poreske obaveze, ključan je savet da se što pre obavi konsultacija sa lokalnom Poreskom upravom. Potrebno je podneti poresku prijavu na JMBG naslednika i time osigurati da svi zakonski zahtevi budu ispunjeni. Ukoliko ima više naslednika, obaveze se raspodeljuju proporcionalno među njima.

Ovaj slučaj pokazuje važnost razumevanja zakonskih procedura u poslovanju, naročito u specifičnim situacijama poput smrti preduzetnika, kada imovina i obaveze prelaze na naslednike.

Veliki broj preduzetnika u Srbiji suočava se sa finansijskim poteškoćama koje ih navode na donošenje teških odluka, poput gašenja ili stavljanja preduzetničke radnje u mirovanje. Pre nego što se upuste u ove korake, ključni uslov je izmirenje dugova prema državi i dobavljačima, navode poreski savetnici. Bez toga preduzetnik ne može okončati poslovanje na zakonit način.

Poreski savetnik Milan Radošević objašnjava nekoliko mogućih načina na koje preduzetnik može vratiti dugove. Ako raspolaže dovoljnom količinom likvidnih sredstava dugovi se mogu platiti direktno na račun dobavljača ili u gotovini. Međutim, ako preduzetnik trenutno nema dovoljno novca, često se traže alternativna rešenja, poput pregovora sa dobavljačima.

Ovi pregovori obično uključuju produženje roka za plaćanje ili dogovor o isplati duga na rate, što može značajno olakšati poslovanje i smanjiti pritisak na novčani tok.

Takođe, postoji opcija kompenzacije, kada preduzetnik i dobavljač imaju međusobna dugovanja. U tom slučaju, dugovi mogu biti poništeni za obe strane, što omogućava jednostavnije finansijsko rešavanje problema.

Kredit, prodaja imovine ili pregovori

Ukoliko preduzetnik ne može da se dogovori sa dobavljačima, postoji mogućnost zaduživanja putem kredita ili pozajmice.

„Ovo može biti korisno rešenje, pogotovo ako su uslovi kredita povoljni“, napominje Radošević. Osim toga, prodaja imovine ili zaliha predstavlja još jedan način da se obezbede sredstva za vraćanje duga.

Neki preduzetnici uspevaju da pronađu kreativna rešenja, kao što su povećanje prodaje ili pronalaženje novih izvora prihoda, kako bi brže otplatili dugove. U pojedinim slučajevima dobavljači su spremni da prihvate vlasnički udeo u firmi umesto novčanog plaćanja, čime dug može biti značajno smanjen ili otpisan.

Međutim, ključ uspeha leži u otvorenoj komunikaciji sa dobavljačima, smatra poreska savetnica Zvezdana Pisarević. Pre nego što dođe do ozbiljnih problema, preduzetnici bi trebalo da pokušaju da postignu obostrano prihvatljiv dogovor sa svojim poslovnim partnerima.

Mirovanje kao alternativa gašenju

Kada preduzetnici odluče da zatvore firmu, često dolazi do komplikacija, posebno ako nisu uspeli da naplate dugove od svojih kupaca ili da prodaju svu robu sa lagera. Jedno od mogućih rešenja u ovakvim situacijama je i vraćanje neprodate robe dobavljačima, čime se smanjuje dug. Nakon toga, preduzetnik mora pribaviti potvrdu da nema poreskih dugovanja, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou, pre nego što se radnja izbriše iz registra Agencije za privredne registre (APR).

Važno je napomenuti da dugovi preduzetnika ne prestaju zatvaranjem radnje. Ukoliko postoje zaostala dugovanja prema dobavljačima, preduzetnik će morati da ih plati sa svog privatnog računa, kao fizičko lice. Ova situacija često izaziva probleme, jer su fakture izdate na ime firme, dok dug isplaćuje fizičko lice.

Poreski savetnici preporučuju preduzetnicima da pre zatvaranja razmotre opciju stavljanja radnje u mirovanje. Ovo omogućava privremeni prekid poslovanja uz zadržavanje tekućeg računa i poreskog identifikacionog broja (PIB), a obaveze prema državi privremeno miruju.