Šta Savet stranih investitora zamera domaćem Zakonu o PDV-u?

Dok zakon poslednjih godina ostaje nepromenjen, Pravilnik o PDV-u doživeo je nekoliko značajnih izmena koje bi mogle redefinisati način poslovanja brojnih kompanija.

U novom izdanju Bele knjige Savet stranih investitora (FIC) navodi kao najveći izazov za privredu prelazak na obavezno elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, što se očekuje sa novim izmenama propisa.

“Ove izmene potencijalno donose značajne efekte na način primene PDV-a, a analiza ovih promena već je pripremljena u posebnim dokumentima. Ministarstvo finansija pokrenulo je javne konsultacije o Nacrtu zakona o izmenama Zakona o PDV-u, a ovi predlozi će biti detaljno obrađeni u narednom izdanju Bele knjige. Dok čekamo na finalne izmene, postaje jasno da nova pravila zahtevaju dodatno prilagođavanje poslovnih procesa, naročito u svetlu digitalizacije i sve strožih administrativnih zahteva”, ocenjuju stručnjaci FIC-a.

Građevinski sektor u Srbiji suočava se sa brojnim dilemama u vezi sa pravilima obračuna PDV-a. Nedovoljno jasno određivanje poreskog obveznika – da li je to pružalac usluge ili primalac – često dovodi do pravnih nesuglasica. Problem se dodatno komplikuje neusaglašenošću između domaće klasifikacije delatnosti i poreskih zakona.

Savet predlaže da se u građevinskim transakcijama omogući izbor strana za obračun PDV-a prema opštem principu. Takođe, u slučajevima kada je isporučilac već platio PDV, preporučuje se izbegavanje pokretanja prekršajnog postupka protiv isporučioca ili primaoca, čime bi se povećala pravna sigurnost.

Zakon nalaže povraćaj PDV-a u roku od 45 dana, ali praksa pokazuje česta kašnjenja, naročito kada započne poreska kontrola. Ovo stvara ozbiljne probleme likvidnosti preduzeća, koja su primorana da finansiraju državu dok čekaju svoj novac. Ključni problem leži u tome što zakon ne vezuje povraćaj PDV-a za završetak kontrole, pa bi striktno poštovanje rokova moglo da doprinese stabilnosti privrede.

Postupanje po zahtevima za povraćaj PDV-a mora biti usklađeno sa zakonom, bez odlaganja zbog kontrole. Očekuje se i obavezujuće objašnjenje Ministarstva finansija, kako bi se izbegle nejasnoće i ubrzala procedura povraćaja.

Takođe, u izveštaju stoji da pravilnik o PDV-u propisuje složene procedure za vođenje evidencije i izradu POPDV obrasca, što mnoge firme primorava na ručne unose, povećavajući troškove i rizik od grešaka.

“Informativna vrednost ovih podataka za Poresku upravu je upitna, dok je teret za preduzeća očigledan. Predlog je pojednostavljenje obrasca ili njegovo ukidanje kako bi se rasteretili privrednici”, navodi se.

Uvođenjem obaveze izdavanja i avansnih i konačnih računa za promet u istom poreskom periodu, administrativni teret za obveznike značajno je povećan. Povratak na ranije rešenje, gde je bio dovoljan samo konačni račun, smanjio bi opterećenje i ubrzao procese poslovanja.

Zatim, primena reverse charge mehanizma u Srbiji stvara praktične probleme kada nije jasno definisana osnovica za obračun PDV-a, posebno kod usluga sa promenljivim cenama. Obveznici često nemaju potrebne informacije u trenutku prometa. Rešenje bi moglo da leži u preciznijem regulisanju rokova i obaveza za obračun.

Trenutni uslovi za povraćaj nenaplaćenog PDV-a u Srbiji su previše rigidni. Zemlje poput Hrvatske i Bugarske već su uvele fleksibilnija pravila, omogućavajući povrat PDV-a na osnovu dokumentovane nenaplativosti, bez potrebe za dugotrajnim sudskim postupcima. Srbija bi mogla da se ugleda na ovakve prakse.

U Beloj knjizi se navodi da je prelazak na digitalne platforme, poput sistema za elektronske fakture, otkrio nedostatke u usklađenosti sa postojećim zakonima. Digitalizacija ključnih procesa, poput korekcije osnovice i storniranja računa, mogla bi da ubrza administraciju i smanji troškove za obveznike.

U cilju smanjenja birokratije, predlaže se da carinski organi priznaju e-fakture u njihovom integralnom obliku, bez potrebe za štampanjem i dodatnom overom.

Savet predlaže tehničko rešenje na SEF platformi koje bi omogućilo automatsku potvrdu o ispravkama PDV-a, čime bi se ubrzale procedure i smanjila administracija.

Predloženo je uvođenje poreskog oslobođenja za donaciju polovne IT opreme školama i državnim institucijama, što bi podstaklo društveno odgovorno ponašanje kompanija.