Strani investitori smatraju da Srbiji hitno treba novi Zakon o trgovini

Savet stranih investitora (FIC) u ovogodišnjem izdanju Bele knjige ocenjuje da je Srbiji hitno potreban novi Zakon o trgovini. U preporukama za unapređenje poslovne klime u zemlji ističe se da je, uprkos pozitivnim pomacima u oblasti trgovine nakon usvajanja Zakona o trgovini i izmena Zakona o elektronskoj trgovini 2019. godine, regulatorni okvir u Srbiji i dalje nedovoljno usklađen sa brzim razvojem tržišta i evropskim standardima.

“Iako su novine koje su uvedene navedenim zakonima doprinele povećanju pravne sigurnosti i celokupnog privrednog ekosistema u Republici Srbiji, još uvek ima prostora za napredak, zbog čega je ključno da Skupština Srbije usvoji novi Zakon o trgovini što je pre moguće. Tako bi se relevantni pravni okvir mogao dodatno uskladiti sa propisima i standardima EU”, navodi FIC.

Savet stranih investitora smatra da je važno da regulatorni okvir Srbije ide u korak sa aktuelnim trendovima, naročito imajući u vidu činjenicu da Zakon o trgovini nije menjan od njegovog usvajanja 2019. godine.

Uredba o ograničenju marži doneta bez javnih konsultacija

Savet stranih investitora se u Beloj knjizi, bez detaljnijih razmatranja, osvrnuo i na ograničavanje marži trgovinskih lanaca. Naime, FIC upozorava da je nova Uredba izazvala niz nedoumica u praksi, pre svega zbog izostanka javnih konsultacija u fazi nacrta i kratkog roka za primenu.

“Cilj Uredbe je ograničenje trgovačke marže na najviše 20 odsto za 23 kategorije proizvoda. Doneta Uredba je otvorila niz nedoumica za postupanje u praksi, imajući u vidu nepostojanje javnih konsultacija dok je bila u fazi nacrta i izrazito kratko vreme za primenu. Konkretne efekte donete Uredbe ćemo komentarisati u sledećem izdanju Bele knjige”, navodi se u analizi.

Iako se o efektima ograničenja marži govori od početka primene uredbe, koja je stupila na snagu 1. septembra i važi šest meseci, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je ova mera imala najveći uticaj na pad inflacije.

Tako je međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru iznosila 2,9 odsto, što je najniži nivo još od aprila 2021. godine. Samo mesec dana ranije, u avgustu, inflacija je dostigla 4,7 odsto, dok je u oktobru iznosila 2,8 odsto, čime je nastavljen trend usporavanja.

“Od ukupno 167 proizvoda koji čine prehrambenu komponentu inflacije, 147 proizvoda u septembru je zabeležilo pojeftinjenje na mesečnom nivou, tako da je međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića snižen na 1,7 odsto, sa 7,8 u avgustu. Ipak, procenjujemo da bi usporavanje inflacije nastupilo i bez uvođenja Uredbe. O tome posebno svedoči bazna inflacija (obračunata nakon isključenja cena hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je u septembru usporila na 3,9 odsto, a zatim u oktobru na 3,8 odsto, i to kako zbog usporavanja rasta cena industrijskih proizvoda tako i zbog usporavanja rasta cena usluga”, kazala je na predstavljanju izveštaja o inflaciji guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

“Prepakivanje” maloprodajnog tržišta neminovno?

Uprkos obaranju inflacije, većina građana smatra da ova mera nije imala prevelik uticaj na sniženje cena, dok se u javnosti sve više govori o negativnom uticaju na poslovanje velikih trgovinskih lanaca i njihovom povlačenju sa srpskog tržišta.

Kako su preneli domaći mediji, kompanija Delhaize planira da do kraja godine u Srbiji zatvori 25 prodavnica, dok su sve investicije i planiranja ulaganja obustavljena. Ove tržišne okolnosti, po svemu sudeći, ne zabrinjavaju nadležne, pa je tako ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila da je najavljeno zatvaranje pojedinih objekata lanca Delhaize delom posledica Uredbe o ograničenju marži, ali ne kao njena negativna posledica.

„To što su kroz određene namete prema dobavljačima, a i kroz cene koje smo mi kao potrošači plaćali, pokrivali te gubitke, to je sada stvar njihovih internih politika i sigurno bi se ova praksa nastavila da nismo doneli Uredbu“, izjavila je ministarka Lazarević dodajući da će samo u tom kontekstu najveći trgovinski lanac morati da zatvore neke od svojih objekata koji su donosili gubitke.

Ona je istakla da je uredba naterala trgovce da posluju efikasnije i da su raniji visoki nameti prema dobavljačima finansirali širenje Delhaizove maloprodajne mreže. Lazarević je ocenila da je reč o pokušaju kompanije da se „obračuna sa državom“, navodeći da pojedini mediji, uključujući i strane, neopravdano predstavljaju Srbiju kao da ugrožava evropske trgovce.

I dok polemika između velikih igrača na tržištu i države traje, guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je da je Delhaize izneo iz Srbije 130 miliona evra bez plaćanja poreza tako što je kompanija fingirala postupak likvidacije i da je stoga ne brine mogućnost da neke trgovine zbog ograničavanja marži zatvore prodavnice.

Kompanija Delhaize negirala je ove tvrdnje navodeći da su svi pomenuti koraci statusnih promena, uključujući izdvajanje, prenos kapitala i naknadnu likvidaciju novonastalog entiteta 2021. godine, sprovedeni u skladu sa zakonima Republike Srbije i uz konsultaciju sa međunarodno priznatom revizorskom i poreskom kućom.

„Javno iznete tvrdnje kojima je naša kompanija optužena za nepoštovanje zakona i izbegavanj plaćanja poreza u suprotnosti su sa kulturom transparentnog i odgovornog poslovanja kojima je Delhaize Serbia dosledno posvećena u Republici Srbiji, gde je najveći poslodavac u privatnom sektoru i jedan od najvećih poreskih obveznika. Ovakve izjave su neosnovane i obmanjujuće i mogu negativno uticati na poslovni ambijent i poverenje u institucije“, saopštila je kompanija.

Kako će se najavljeno zatvaranje prodajnih objekata Delhaize odraziti na tržište, ostaje da se vidi. U međuvremenu, na velika vrata najavljuje se dolazak francuskog trgovinskog lanca Carrefour, koji planira ulazak na srpsko tržište, ali i drugih velikih kompanija kao što su Eurospin, Fix Price, Spar Austria…

Koji ključni problemi ostaju?

Dok se svi nagomilani problemi u trgovinskom sektoru ne reše, ostaju otvorena pitanja i preostali problemi na koje u ovogodišnjem izdanju Bele knjige ukazuje Savet stranih investitora.

Naime, rast e-trgovine doveo je i do porasta zloupotreba naročito od strane neregistrovanih trgovaca, upozorava FIC, dodajući da ovi subjekti ne podležu propisima o bezbednosti proizvoda, zaštiti potrošača i oglašavanju, što kupce izlaže riziku.

Jedan od ključnih problema je izostanak definicije „trgovca“ u aktuelnom zakonu, što stvara pravnu prazninu i otežava regulisanje tržišta.

“Već neko vreme u toku je rad na nacrtu novog Zakona o trgovini i smatramo da je danas, više nego ikada, pravi trenutak da se određena rešenja poboljšaju i usvoji novi zakon na dobrobit celokupne srpske privrede. Postoji ozbiljna pravna praznina zbog odsustva definicije trgovca – to jest subjekta koji obavlja trgovinske aktivnosti i na koji se ovaj zakon prvenstveno odnosi”, ocenjuje FIC.

U preporukama se naglašava da postoji jasna potreba da se uvede definicija povezanih trgovaca – pre svega u kontekstu propisivanja pravnog osnova za utvrđivanje odgovornosti za nelojalnu tržišnu konkurenciju.

Takođe, ukazuje se da je važno da se relevantne odredbe Zakona o trgovini (pre svega član 34) usklade sa Zakonom o bezbednosti hrane i pripadajućim podzakonskim aktima.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Zakon o radu zaostaje za potrebama tržišta – više od 10 godina bez značajnih promena