Uvođenje CBAM-a prilika da Srbija postane izvoznik zelene energije

Evropska unija ulazi u završnu fazu uvođenja Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) – regulatornog instrumenta koji će od 1. januara 2026. godine u potpunosti promeniti način na koji se oporezuju proizvodi sa visokim emisijama ugljen-dioksida prilikom ulaska na tržište EU.

Analitičari u najnovijem izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) kažu da je oktobar doneo niz aktivnosti i priprema, kako u Briselu, tako i u zemljama kandidatima poput Srbije, jer će novi sistem uticati i na domaće izvoznike koji sarađuju sa evropskim partnerima.

Prema propisima, uvoznici iz EU biće obavezni da kupuju i predaju takozvane CBAM sertifikate, čime praktično plaćaju porez na emisije ugljenika sadržane u proizvodima koje uvoze. Ovaj mehanizam se odnosi na ključne industrijske sektore kao što su čelik, aluminijum, cement, đubriva, električnu energiju i vodonik, dok je cena sertifikata usklađena sa evropskim sistemom trgovanja emisijama (EU ETS).

Cena CBAM sertifikata nije unapred određena, već zavisi od kretanja cene emisija ugljenika u EU, koja se formira na tržištu. Trenutno se kreće oko 80 evra po toni, što znači da će izvoznici koji ne plaćaju nacionalnu taksu na emisije morati da plate taj iznos za svaku tonu ugljenika ugrađenu u njihov proizvod koji ulazi u EU.

Analitičari upozoravaju da će prva CBAM deklaracija za 2026. godinu morati da se podnese do 31. maja 2027, čime će se obuhvatiti celokupna emisija za prethodnu godinu.

Ipak, punu primenu sistema EU uvodi postepeno – između 2026. i 2034. godine biće ukidane besplatne emisijske dozvole koje su ranije dodeljivane evropskim proizvođačima, kako bi se izbegao šok za industriju i tržište.

Za zemlje izvan EU, poput Srbije, ključna je činjenica da se nacionalne takse na ugljen-dioksid koje se eventualno plaćaju u zemlji proizvodnje odbijaju od konačne CBAM obaveze. Time se sprečava dvostruko oporezivanje, ali se i podstiče uvođenje domaćih sistema za oporezivanje emisija ugljenika, što bi Srbija trebalo da uvede u narednom periodu kako bi zaštitila svoje izvoznike.

Evropska komisija je 20. oktobra usvojila i niz novih pravila kojima se pojednostavljuje primena CBAM-a. Uveden je prag od 50 tona godišnjeg uvoza, čime su od obaveza oslobođeni mali uvoznici, a procene su da se to odnosi na oko 182 hiljade preduzeća. To znači da, ukoliko neka kompanija u EU godišnje uvozi manje od 50 tona robe koja podleže CBAM-u (na primer čelika ili aluminijuma), biće potpuno izuzeta od obaveze prijavljivanja i plaćanja takse.

Iako to smanjuje broj obveznika, sistem i dalje obuhvata oko 99 odsto emisija koje CBAM treba da kontroliše, pa se ekološki cilj EU ne dovodi u pitanje.

Istovremeno, pišu analitičari MAT-a, velikim uvoznicima koji ostaju u sistemu olakšava se administracija. EU uvodi jednostavniji postupak dobijanja dozvola za podnošenje izveštaja, jasnija pravila za izračunavanje emisija ugljenika po proizvodu i jednostavniji način obračuna i plaćanja tzv. „carine na ugljenik“.

“Za Srbiju i domaće izvoznike, CBAM je dvosmerni signal. Sa jedne strane predstavlja izazov jer će povećati troškove izvoza proizvoda u EU, posebno u energetskim i metalskim sektorima, ali s druge strane, otvara mogućnost za modernizaciju proizvodnje i uvođenje domaće takse na ugljenik, čime bi se deo prihoda zadržao u zemlji umesto da odlazi u evropski budžet”, ocenjuje se u analizi.

Stručnjaci ističu da bi Srbija, ukoliko želi da zaštiti svoju privredu, trebalo što pre da uspostavi nacionalni sistem određivanja cene ugljenika, jer će u suprotnom domaće kompanije snositi punu CBAM obavezu prilikom izvoza. To bi značilo da bi za svaku tonu ugljenika ugrađenu tone čelika ili aluminijuma koje izvozi, domaća preduzeća morala da plate 80 evra po toni – direktno evropskim institucijama.

“Iako je teško predvideti tačan efekat novih izmena, realno je očekivati da će deo srpskih izvoznika, naročito manjih, biti izuzet iz sistema zahvaljujući novim pravilima. To bi ublažilo početni udar i dalo dodatno vreme privredi da se prilagodi novim ekološkim standardima”, stoji u analizi.

Takođe, predložena poreska reforma u Srbiji, kroz Zakon o porezu na emisije gasova i Zakon o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, ima za cilj da zaštiti domaću industriju od finansijskog udara koji donosi evropski CBAM mehanizam. Suština reforme je u uvođenju nacionalnog poreza od četiri evra po toni, koji bi omogućio da deo prihoda od taksi ostane u Srbiji, umesto da u potpunosti odlazi u budžet Evropske unije.

U prvoj etapi bi bila obuhvaćena samo najveća industrijska postrojenja – oko devet kompanija – dok se električna energija zasad isključuje iz sistema zbog tehničkih i političkih dilema u EU. Uveden je i poreski kredit za energetski sektor koji podstiče ulaganja u zelenu tranziciju (do 80 odsto poreske obaveze), čime se fiskalni pritisak pretvara u razvojnu priliku.

Stopa od četiri evra po toni ugljenika trenutno je simbolična, ali će postepeno rasti. Srbija planira da 2028. godine pređe na ETS sistem sa tržišnim određivanjem cene emisija. Međutim, EU će priznati domaću taksu samo ako je uporediva sa njenim ETS sistemom (oko 80 evra po toni), pa će se razlika i dalje plaćati kroz CBAM sertifikate.

“Ova godina bi, dakle, bila test-period koji smanjuje rizik od grešaka kada sistem u EU postane obavezujući. Iako je to zahtevna trka, Srbija u njoj vidi šansu da smanjenjem emisija i modernizacijom energetike može postati izvoznik „zelene“ struje i privući nove investicije u održivu industriju”, zaključuju stručnjaci u najnovijem izdanju MAT-a.