Zatvorske i kazne do dva miliona dinara za neprijavljivanje stvarnih vlasnika

Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika prema kojem su sva pravna lica u Srbiji dužna da jednom godišnje provere i potvrde tačnost i ažurnost podataka o svojim stvarnim vlasnicima. Ova obaveza osigurava transparentnost poslovanja i sprečava zloupotrebe u finansijskom sektoru.

Prema propisima, kompanije moraju proveriti svoje podatke u roku od godinu dana od poslednje ažurirane evidencije i potvrditi ih u narednih 30 dana. Potvrda se vrši elektronski, putem portala koji je odredila Agencija za privredne registre.

Zainteresovane strane mogu zahtevati izvode i potvrde o stvarnim vlasnicima od Agencije, koja je u obavezi da ih izda u roku od dva radna dana. Zahtevi se podnose elektronskim putem ili u pisanoj formi, uz dokaz o uplati naknade.

Svaka promena u Centralnoj evidenciji odmah se objavljuje na internet stranici Agencije, a podaci postaju pravno obavezujući već sledećeg dana od objavljivanja.

Agencija je dužna da čuva evidentirane podatke najmanje pet, a najduže 10 godina nakon brisanja kompanije iz registra. Istovremeno, pravna lica i poverioci trastova moraju čuvati dokumentaciju o stvarnim vlasnicima 10 godina od poslednjeg ažuriranja podataka.

Pravo na tužbu u slučaju pogrešne evidencije

Ukoliko fizičko lice smatra da je pogrešno evidentirano kao stvarni vlasnik, može podneti tužbu nadležnom sudu. Po pravosnažnoj presudi, Agencija je dužna da izbriše netačne podatke i registruje stvarnog vlasnika u roku od 30 dana.

Stroga kontrola i kazne za nepoštovanje zakona

Nadležne institucije, uključujući Agenciju za privredne registre, Narodnu banku Srbije i Komisiju za hartije od vrednosti, vrše kontrolu evidencije stvarnih vlasnika. Ukoliko se utvrdi da kompanija nije ispoštovala zakonske obaveze, mogu se izreći novčane kazne i pokrenuti prekršajni postupci.

Ova pravila imaju za cilj jačanje finansijske discipline i sprečavanje zloupotreba u privredi, a pravna lica moraju se redovno pridržavati zakonskih rokova kako bi izbegla sankcije.

Agencija za privredne registre (APR) objavljivaće listu firmi koje ne ispune obavezu evidentiranja stvarnih vlasnika u Centralnu evidenciju u predviđenom roku. Ove kompanije biće označene kao subjekti visokog rizika u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma, što može dovesti do dodatnih kontrola i sankcija.

Novčane kazne do dva miliona dinara

Firme koje ne upišu ili ne ažuriraju podatke o stvarnim vlasnicima mogu se suočiti sa novčanim kaznama od 500.000 do dva miliona dinara. Odgovorna lica u kompanijama takođe će biti sankcionisana, sa kaznama od 50.000 do 150.000 dinara.

U slučaju osnivanja preduzeća elektronskim putem, ako podaci o vlasništvu nisu tačno evidentirani predviđene su iste novčane sankcije. Isto važi i za pravna lica koja upravljaju trastovima ili sličnim pravnim aranžmanima.

Najozbiljnija kazna preti onima koji namerno prikrivaju stvarnog vlasnika. Ukoliko neko u Centralnu evidenciju unese netačne podatke, izbriše ili promeni istinite podatke, može biti osuđen na zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina.

Ko sve mora da bude evidentiran?

Zakon se odnosi na različite pravne subjekte, uključujući privredna društva, zadruge, ogranke stranih firmi, fondacije i zadužbine, ali i predstavništva stranih pravnih lica. Pored toga, evidenciji podležu i trastovi i pravni odnosi slični trastu, ako njima upravljaju lica iz Srbije ili ako obavljaju finansijske transakcije u zemlji.

Ko se smatra stvarnim vlasnikom?

Prema zakonu, stvarni vlasnik je fizičko lice koje ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad pravnim subjektom. To može biti osoba koja poseduje 25 odsto ili više udela ili akcija u kompaniji. Takođe, stvarni vlasnik je onaj koji ima odlučujući uticaj na poslovanje, obezbeđuje značajna finansijska sredstva za kompaniju ili je osnivač.

Ako stvarnog vlasnika nije moguće utvrditi, zakon predviđa da se kao vlasnik evidentira lice ovlašćeno za zastupanje kompanije.

Kada identifikacija vlasnika nije potrebna?

Iako je transparentnost ključna, postoje slučajevi kada se stvarni vlasnik ne evidentira. Ovo važi za državne institucije, javna preduzeća, kompanije u stečaju ili prinudnoj likvidaciji, kao i za fondove čiji je osnivač država.

Zakon o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika ima za cilj sprečavanje zloupotreba u privredi, uključujući pranje novca i finansiranje terorizma. On omogućava nadležnim organima i javnosti da imaju jasniju sliku o tome ko kontroliše preduzeća, čime se smanjuje prostor za finansijske malverzacije.